|
У времену нестаје
глас песника
успомена анђела у забораву дише
уместо опроштаја у смртоносној ноћи
лице без јутра на починак се спрема
Окренуте неповратном на крилима варке
разбуктале моћи у себи сагоре
утешном песмом празнина мами
падајуће звезде у ушима жуборе
Живи и одсутношћу у онима што снују
и посмртна одкрића искупљују дане
закопаних љубави кад одјекну имена
у мелему речи видај свете ране
|
