|
Занета маштом моја глава дише
безазленом ватром ћириличних слова
недозвано јагње одјеком пева
горама које настањују кише
Због камена коме ничу крила
враћа се сунце своме јату
снагом самоће отвара очи
фетус заљубљен у краљицу вила
Појаву зоре непролазног дана
неостварено дрво ослушкује у ветру
живом књигом расејане речи
рађају плодове из незнана
Вечна је свежина нежних обећања
језиком распетим између лажи
издвојени човек молитвом у срцу
умножава ризницу бистрих осећања
|
