D A R O V I

Ernest Hemingvej

Bokser

" Bagse, on kaže da nikada nije bio lud ", reče Ed.

" Snaći će njega još štošta ", reče crnac. Odmotavao je neki paket kraj vatre.

" Kada ćemo jesti Bagse ? " upita profesionalni bokser.

" Odmah. "

" Jesi li gladan, Nik ? "

" Gladan sam kao vuk. "

" Čuješ li to, Bagse ? "

" Čujem ja mnogo štošta. "

" To te nisam pitao. "

" Da. Čuo sam šta je gospodin rekao. "

Spuštao je odreske šunke u jednu malu tavu. Kada se tava zagrejala mast poče da cvrči, a Bags čučeći nad vatrom na onim svojim dugim crnačkim nogama, okretao je šunku i lupao jaja u tavu, naginjući je sa jedne strane na drugu da bi prelio jaja vrelom mašću.

" Hoćete da nasečete malo hleba iz one torbe, gospodine Adamse ? "

Bags se okrenuo od vatre.

" Svakako ."

Nik zavuče ruku u torbu i izvadi čitavu veknu hleba. Iseče šest kriški. Ed ga je posmatrao, i naže se napred.

" Daj mi taj tvoj nož Nik " , reče on.

" Ne, nemojte to " , reče crnac. " Zadržite svoj nož, gospodine Adamse. "

Profesionalni bokser se povuče nazad.

" Hoćete li mi dodati hleb, gospodine Adamse ? " upita Bags. nik mu ga pruži.

" Da li volite da natopite hleb u mast od šunke ? " upita crnac.

" Još kako ! "

" Možda bi bilo bolje da malo pričekamo. To je slađe na završetkku jela. Izvolite. "

Crnac uze komad šunke, stavi ga na krišku hleba, onda na to metnu jedno jaje.

" Samo poklopite taj sendvič, hoćete li, i dodajte gospodinu Fransisu. "

Ed uze sendvič i poče da jede.

" Pazite kako to jaje curi " , opemenu crnac.

" Ovo je za vas, gospodine Adamse. Ostatak je za mene. "

Nik zagrize sendvič. Crnac je sedeo preko puta njega, pored Eda. Topla pržena šunka i jaja bili su veoma ukusni.

" Gospodin Adams je dobro izgladneo " , reče crnac. Čovek maloga rasta, koga je Nik znao po imenu kao ranijeg bokserskog šampiona, ćutao je. Otkako je crnac rekao ono o nožu ni reč nije izustio.

" Mogu li da vam ponudim krišku hleba namočenu u vruću mast od šunke ? " reče Bags.

" Velika hvala. "

" Hoćete li i vi malo, gospodine Adolfe Frensise ? " Bags ga ponudi iz tave.

Ed ne odgovori. Gledao je u Nika.

" Gospodine Frensise ? " ču blagi crnčev glas.

Ed nije odgovorio. Gledao je u Nika.

" Vama sam se obratio, gospodine Frensise " , reče crnac blago.

Ed je nastavio da netremice gleda u Nika. Kačket mu je bio natučen preko očiju. Nik oseti kako ga obuzima neko nelagodno osećanje.

" Zašto se kog vraga tako držiš ? " začu se ispod kape oštro pitanje upućeno Niku. " A kog vraga misliš da si ti ? Ti si jedno drsko kopile. Dolaziš ovamo, mada te niko nije zvao, i jedeš čoveku hranu i, kad ti on zatraži da mu pozajmiš nož, ti postaješ drzak. "

Piljio je besno u Nika, lice mu je pobledelo, a oči se gotovo nisu ni videle pod kačketom.

" Ti si veliki bezobraznik. Ko te je, dovraga, zvao da se ovde utrpaš ? "

" Niko. "

" Sasvim si tu u pravu, niko te nije zvao. Tako isto niko te nije pozvao ni da ovde ostanešl. Upadaš ovde i ponašaš se drsko zbog mog ovakvog lica, pušiš moje cigare i pijem moje piće i onda oš odgovaraš drsko. Šta misliš, kuda li će vrag da te odnese ? "

Nik ne reče ništa. Ed ustade.

" Ja ću ti reći, ti kukavičko kopile iz Čikaga. Razbiću ti tikvu. Razumeš li ? "

Nik ustuknu. Mali čovek prilazio mu je lagano, koračajući ravnim stopalima, isturajući napred levu nogu i vukući desnu za njom.

" Tresni me. " On mrdnu glavom. " Pokušaj i udri me. "

" Neću da vas udarim. "

" Nećeš se tek tako izvući. Dobićeš batine, razumeš ? Hajde napadni me. "

" Prestanite " , reče Nik.

" Onda, dobro, ti kopile. "

Čovek je gledao u Nikove noge. Dok je on gledao dole, crnac koji je pošao za njim čim se ovaj odmakao od vatre, uspravi se i udari ga po potiljku. On pade napred, a Bags spusti u travu gumenu plicu zavijenu u platno. Mali čovek je lažao tu, s licem u travi. Crnac ga podiže; glava mu je bila opuštena, i odnese ga do vatre. Lice mu je izgledalo jadno, oči otvorene. Bags ga nežno položi na zemlju.

" Hoćete li mi doneti vode u vedru, gospodine Adamse ", reče on. " Bojim se da sam ga malo jače udario. "

Crnac poprska vodom čoveka po licu i blago ga povuče za uvo. Oči se zatvoriše. Bags ustade. " S njim je sve u redu, reče on. " Nema razloga da se zbog njega brinete. Žao mi je, gospodine Adamse. "

" U redu. " Nik je gledao u malog čoveka. Spazio je gumenu palicu u travi i podiže je. Imala je elastičnu dršku i bila gipka u njegovoj ruci.

Bila je načinjena od otrcane kože, a maramica je bila zavijena oko težeg kraja.

" Ručica je od riblje kosti ", nasmeši se crnac. " Više ovakve na proizvode. Nisam znao koliko ste u stanju da se branite, a pored toga nisam želeo da ga povredite, ili da mu ostavite još koju novu belegu pored ovih koje ima. "

Crnac se ponovo nasmeši.

" Pa vi ste ga sami udarili. "

" Ja znam kako to da učinim. Neće se uopšte sećati. Moram to da učinim da bih ga povratio kad ga ovako spopadne. "

Nik je još uvek gledao u malog čoveka koji je ležao, zatvorenih očiju pri svetlosti vatre. Bags stavi još malo drveta na vatru.

" Nemojte se ništa brinuti za njega, gospodine Adamse. Ja sam ga takvog viđao više puta i ranije. "

" Zbog čega je on poludeo ? "

" O, zbog mnogo čega " , odgovori crnac koji se nalazio kraj vatre. " Da li biste želeli šolju kave, gospodine Adamse ? "

On pruži Niku šolju i ispravi kaput koji je stavio pod glavu onesvešćenog čoveka.

" Pre svega, primio je suviše udaraca ". Crnac je srkkutao kavu. " Ali zbog toga je postao samo malo tuplji. A onda mu je sestra bila menadzer i novine su uvek o njima pisale kao o bratu i sestri, o tome kako ona voli svoga brata i kako on voli svoju sestru, a onda su se venčali u Njujorku, i to im je stvorilo mnoštvo neprilika. "

" Sećam se toga ."

" Svakako. Naravno, oni uopšte nisu bili brat i sestra, ali mnogima se to nije dopadalo ; oni su počeli da se svađaju, a jednoga dana ona je otišla i nikada se više nije vratila. "

Popio je kavu i obrisao usne rumenkastom nadlanicom svoje ruke.

" I prosto je poludeo. Hoćete li još malo kave, gospodine Adamse ? " " Hvala ."

" Video sam je nekoliko puta " , nastavi crnac. Bila je izvanredno lepa žena. Ličila je na njega kao da su blizanci. I on ne bi rđavo izgledao da mu lice nije potpuno izobličeno. "

Zastade. Izgledalo je da je priča završena.

" Gde ste ga upoznali ? ! upita Nik.

" Upoznao sam ga u zatvoru ", reče crnac.

" Stalno se tukao sa ljudima kad je ona otišla i strlpali su ga u zatvor. Ja sam onda bio tamo zato što sam iskasapio nožem jednoga čoveka. "

Nasmeši se i nastavi blagim glasom:

" Odmah sam ga zavoleo, i kad sam izašao, počeo sam da se staram o njemu. On voli da misli da sam i ja lud, a ja ne marim. Volim da sam sa njim i da upoznajem zemlju putujući, a ne moram da kradem da bih to učinio. Volim da živim kao gospodin.. "

" Čime se vas dvojica uopšte bavite ? " upita Nik.

" Oh, ničim. Jednostavno putujemo naokolo. On ima novaca. "

" Mora da je zaradio puno novaca. "

" Naravno. Mada je potrošio sav taj novac. Ili su mu ga uzeli. Ona mu šalje novac. "

Prodzarao je vatru.

" Izvanredno je to lepa žena ", reče on. " Toliko mnogo liči na njega kao da su blizanci. "

Crnac baci pogled na malog čoveka koji je ležao teško dišući. Plava kosa padala mu je preko čela.Njegovo unakaženo lice izgledalo je detinjasto dok je spavao.

" Sada mogu da ga probudim svakoga časa, gospodine Adamse. Ako se ne ljutite, želeo bih da se vi izgubite odavde. Ne bih hteo da budem negostoljubiv, ali mogao bi ponovo da se razdraži ako vas vide. Mrzim kad sam primoran da ga udarim, ali to mi jedino ostaje da uradim kad počne da luduje. Moram u neku ruku da ga držim podalje od sveta. Vi mi ne zamerate, zar ne, gospodine Adamse ? Trebalo je da vas opoomenem da ga se pričuvate, ali izgledalo je da ste mu se mnogo dopali i pomislio sam da će sve biti u redu. Stići ćete do jednog grada ako produžite otprilike dve milje uz prugu. Zove se Manselona. Zbogom. Želeo bih da možemo da vam ponudimo da prenoćite ovde, ali to sada ne dolazi u obzir. Da li biste hteli da ponesete malo šunke i hleba ? Ne ? Bolje uzmite jedan sendvič " , - sve je to bilo rečeno onim dubokim prijatnim, učtivim crnačkim glasom.

" Dobro. E pa zbogom, gospodine Adamse. Zbogom, i neka vam je sa srećom ! "

Nik krenu, udaljujući se od vatre i preko proplanka stiže do železničke pruge. Kad je bio van domašaja svetlosti vatre, on oslušnu. Duboki, meki glas crnaca govorio je nešto. Nik nije mogao da razabere reči. Onda začu kako mali čovek reče : " Imam strašnu glavobolju, Bagse. "

" Osetićete se bolje, gospodine Frensise ", umirivao ga je crnčev glas. " Samo popijte ovu šolju tople kave. "

Nik se pope na nasip i krenu prugom. Zapazi da drži u ruci sendvič sa šunkom i stavi ga u dzep. Osvrnuvši se unazad na jednom usponu, pre no što je pruga skretala u brda, spazi svetlucanje vatre na onom proplanku.

the end