|
Dositej Obradović
|
Pismo Haralampiju
A zasto
dakle u svakom zakonu ima zlih i nepravednih
ljudi? Nije tomu zakon uzrok, nego nerazumije, slepota uma,
pokvareno, pakosno i zlo srce i preko mere ljubav k samom
sebi. Ovo su izvori od kojih izviru sve strasti koje uznemi-
ravaju rod celoveceski i koje cine da covek ne coveka mrzi,
jedan drugoga huli, goni, udrucava, ozlobljava, proklinje,
u vecnu muku salje i vragu predaju- a sto je najgore - pod
imenom vere i zakona, prevracajuci i tolmaceci zakon svoj
po zlobi i po strasti srca svoga.
Kad ce nestati mrzenje i vrazba na zemlji. Kad ce
srce nase doci u svoju prirodnu dobrotu da u licu svakog
sebi podobnog coveka pozna brata svoga, nit' misleci niti
pitajuci : koje je vere i zakona - one u kojeg ga je bog
izvolio da se rodi, kao i ti u svojoj. Koje je vere? One
koje bi i ti bio da si se u istoj rodio, ako bi posten
covek bio... ... poznajmo, jedanput nasu
nepravdu| Kako mozemo mi iziskivati od drugih ono isto koje
kad bi drugi od nas iziskivali, velika bi nam se nepravda
cinila| Poznajmo jedanput svu silu ovih reci - proste su i
blazene i ne trebaju nikakva tolmacenja: ono sto god hocete
da vam cine drugi ljudi, cinite i vi to njima. A sto bi mi
radi da nam drugi cine? Da nas pustaju s mirom ziviti u
nasem zakonu, da nam ne cine nikakva zla , da nam oprastaju
nase slabosti i pogreske, da nas ljube i postuju i da nam
pomognu u potrebi nasoj. To isto i mi smo duzni svima ljudma
na svetu.
1783. godine
|