Војислав Илић

*
* *

Ја не тражим да ми славе име,
Јер таштина не весели мене ;
А ја желим да вас гоним њиме,
Да вас оно увек опомене :

На груд ону, што сад мржњом дише,
И на љубав - које нема више.

Свршено је.. Приспело је вече,
И свечани пролетају часи,
Дан љубави што бурно протече,
Сад се тихо на западу гаси.
После тога - сан развија крило
И све крије, што је негда било.