D A R O V I

Ernest Hemingvej

Bokser

Onaj vašljivi lupež, onaj kočničar. Pronaći će ga on jednoga dana. Poznaće ga. Vešto je on to izveo.

" Dođider ovamo, dečko " , rekao je. " Imam nešto za tebe. "

Naseo je. Kakva strašna detinjarija što je tako postupio. Više ga niko neće namagarčiti na taj način.

" Dođider ovamo, dečko " , imam nešto za tebe. " A onda - pljas i tresnuo je na ruke i kolena kraj pruge.

Nik protrlja oko. Iskočila je velika čvoruga. E pa, u redu, imaće modricu na oku. Već ga je bolelo. Taj kučkin sin, taj kočničar.

Prstima dodirnu čvorugu iznad oka. Oh, lepo, to je samo jedna modrica na oku. To je sve što je zaradio.Jeftino je prošao. Poželeo je da vidi modricu. Gledajući u vodu nije mogao da je vidi. Bio je mrak i bio je daleko od bilo kog naseqenog mesta. Obrisa ruke o pantalone i ustade, a onda se pope na železnički nasip.

Krenu uz prugu. Bila je čvrsto nasuta peskom i šljunkom između pragova te je moglo lako i dobro da se hoda. Gladak nasip u vidu uzdignutog puta pružao se ispred njega kroz močvaru. Nik je išao nasipom. Negde mora da stigne.

Nik je uskočio u teretni voz kad je ovaj smanjio brzinu prolazeći pored radionica blizu železničkog čvora Volton. Voz, u kome se nalazio Nik, prošao je kroz Kalkasku kad je počelo da se smrkava. Sada mora da je blizu Manselone. Još tri ili četiri milje močvare. Koračao je duž pruge ; idući između pragova držao se dela nasutog šljunkom. U izmaglici koja se dizala močvara je izgledala avetinjski. Bolelo ga je oko i bio je gladan. On nastavi da ide nasumce, ostavljajući za sobom milje železničke pruge. Ispred njega nalazio se jedan most. Nik ga pređe, a njegove čizme prazno su odjekivale po gvožđu. Dole, ispod mosta, između otvora pragova, ukazivala se crna voda. Nik udari nogom jedan rasklimatani klin i on pade u vodu. Iza mosta pružala su se brda. Bilo je visoko i mračno sa obe strane pruge. Naviše uz prugu Nik opazi neku vatru.

Išao je uz prugu oprezno ka toj vatri. Nalazila se malo sa strane pruge, ispod železničarskog nasipa. Ugledao je samo mlaz svetlosti. Pruga se nastavljala kroz jedan usek, a tamo gde je vatra gorela teren se širio i zalazio u šumu. Nik se pažljivo spusti niz nasip i prepreči kroz šumu da bi došao do vatre. Šuma je bila bukova i dok je išao između drveća osećao je žirove pod cipelama. Vatra je sada bila svetla, neposredno na samoj ivici šume. Kraj vatre sedeo je jedan čovek. Nik je čekao iza drveta i posmatrao. Izgledalo je da je taj čovek sam. Sedeo je tamo, glave oslonjene na ruke, gledajući u vatru. Nik izađe i priđe blizu tako da ga vatra osvetli.

Čovek je sedeo tamo, gledajući u vatru. Kad se Nik zaustavi sasvim blizu njega, on se i ne pomače.

" Zdravo ! " reče Nik. Čovek podiže pogled.