P R I Č E

Jovica Begić Omoljski

 
Kartblanš

Brava 

Prodavac igračaka

Očevi olovne otuđenosti

U ovoj zemlji samo sinovi mogu da se nadaju. Drugima nije zabranjeno već je neizvodljivo.Svuda se traži sin. U kući, u polju, na ulici. Dolazi vreme sinova koji malo spavaju. Sinovi ostadoše bez detinjstva. Ulica više nije za igru, ulazi su hladni. Živeli grafiti urbane poezije ! Liftovi urbane akademije odzvanjaju od " puši ga " do " nije bitno " . Ukradena pasta za zube sliva se niz dugmiće spratova neokajane otudjenosti. Zemlja zaboravnih očeva olovne otudjenosti. Silovanje uma i otiranje duše. Posle toga sve je moguće. Posle toga gužva je u haosu.

Razodevanje otuđenosti

Zakopano spava carstvo. Ne sanja već zakopano istrajava. Vreme ne postoji za carstvo koje je prošlo. Likovi se tiskaju u gomili izgurujući prostor. Tumaranje u gomili zajedno sa tumaranjem gomile. Vešto manevrisanje stopala između gasa i kočnice. Povratak bekstvu, religiji razodevanja, otudjenosti. Planine čekaju spuštanje neba. Nestrpljivo čekajući, porasle su. Detinje velike, ubijaju svojim suzama nesanicu putnika. Ravnoteža jeze i pronađene lepote. Izgubljeni mir je tu, miruje u senci nasmešenog sina. Mir miruje i koliko god da je gužva u haosu, sve je savršeno.

Glib

Batrganje u iščašenom lovištu ne pomaže ni lovcima ni lovini. Utoliko pre što se te pozicije rotiraju u zavisnosti od distance kontakta. Plima budućeg čini ih zastarelim, ali suštinska namera opstaje kao zalog. Porodična manufaktura, svi ostali nisu porodica. S jedne strane sleplljena bliskost s druge ponor i ravnodušnost. Amplituda kritičnog pomeranja sklona je sudarima jer prati samo vlastitu energiju. Sudari donose promene. Odolevanje promenama podrazumeva veštinu nametanja sudara drugima, a korist je vaša. Složen odnos koji pravi društvene vrtloge a od pojedinca budalu ili heroja. Svi su potrebni ali ne i neophodni. Uvek je više glumaca nego uloga. Kamufliranje pojava. Konkurencija bez granica. Otrglo se od hrabrosti i nadulo se. Močvara svoje žitelje sama sahranjuje. Njen suštinski cilj je da opstane glib gde su svi napori uzaludni.

Guliverovo dete

Spuštajući se niz liticu zaboravio je kako se uopšte popeo na nju. Ona se opirala poput device koju hoće da siluju. Skrila je pravac svojih stenskih butina terajući ga na greške i to nepopravljive. Sve vreme je toga bio svestan i zato je primenio trik sa nogama. Pustio je noge da nađu put. Noge umeju da razmišljaju i donose odluke nezavisno od vlasnika. Sadejstvo i ugaona razboritost na ivici očajanja tada su jedini saveznici. Na vrhu je zapalio cigaretu i popio sok i onda ponovo zapalio cigaretu. Trijumfalno se divio samome sebi bez lažnih ograničenja. Ovakvo mesto gde je sada, skriva se od ljudi temeljno i strogo decenijama. Nepomućeno stenje izgubilo je odoru devičanstva. Stajao je u njenoj vagini i pušio veselo šaputajući dim. Znoj mu se tek sad povlačio i mišići opuštali. Nogama se nije zahvalio na rešenju, bile su njegove i glupo je zahvaljivati se sopstvenim nogama. One su izvršile težak zadatak i sada su mirne i okupane znojem. Prednost pobede je osećanje trijumfa u meri uloženog truda. Mada je bio sam, osmeh mu je lebdeo na licu. Pravi leptir taj njegov osmeh. Mahao je krilima, izdužio uglove usana lepršao i zavodio. Otkrio je svojim letom sreću Liliputanca koji postaje Div kada se nađe u njenoj vagini. To je taj guliverski osmeh u kome nije važna veličina moći već njeno oblikovanje i prelaz. Mogao je da počne spuštanje. Biće ponovo Liliputanac sa sećanjem jednog običnog Diva. Pravo, Guliverovo dete......

Sve uzmu i iskoriste

Peteljkom od jabuke golicao je njeno lice. Ona je samo vežbala da spava okrenuta na stranu sa glavom stavljenom na ruku. Niti je spavala niti je bila budna. Golicao je ali nije se bunila. Pravio je slova na njenom licu i ramenu. Prvo je pisao samo slova a kada se zaneo u tome počeo je da piše reči. Birao je kratke reči i terao je da pogodi šta je napisao. Negodovala je. Nije joj bilo do toga ali nije imala volje da to promeni. Bežala je po krevetu od njega ali je on sa novim pokretom ponovo bio iznad nje. Onda, bi nastavio da piše. Umirila se i pustila ga. Evo šta je on napisao........Da. Želja. Oko. Reka. Grm. Dim. Gu. Tu. Opa. Ne. Sad. Bas. Šut. Čar. Bal. Šal. Jok. Reč. Uja. Čun. Kas. Jee. Pogodila je samo reč oko. Napisao bi još po nešto kada se pridigla i počela da ljubi. Pero mu je ispalo iz ruke. Peteljka se našla nekako između njih. Sporo su se ljubili. Peteljka je skliznula niz njeno bedro ostavaljajući trag slova S. Jabuku je ona pojela a od peteljke je on napravio olovku. Jabuka im je sve dala. Više ništa od nje nisu mogli da uzmu. Ljubavnici često podsete na tirane.. Sve uzmu i iskoriste.