Злогласне рикше

nr


   Унајмио сам четири мусав-циганчића да ме носе у рикши од ебоновине.
Питаћете се одакле ми рикша ; рецимо да је комфор-носило направио столар
према мојој мистично-креативној визији.Таман кад сам почео да уживам у
неуједначеном  ношењу и еколошки чистој вожњи,негде око Трга Вечите Правде,
испречиле су се жене из невладине организације. Почеле су да бацају
дрвље,камење и низ погрда у мом правцу у стилу: расисто,скинхедсу,осведочени
националисто,шовинисто газиш људе као робове…


   Не знам у чему је проблем ,јер ја сам платио своју вожњу као поштени грађанин
и никога нисам желео да вређам.Схватио сам да у овој уклетој земљи човек не може
ни један минорни тренутак да се осећа као Краљ.



Ненад Руменић



посада причепоезијаизбор преводи линковиконтакт и донатори
<== ==>