Небојша Галић (12 година)

Наставак народне приповетке „Мала вила“

Од како га је мала вила напустила, краљевић није имао мира. Пошто му је живот био празан без мале виле, он га је посветио помагању другима. Тако је усвојио четири сина сиромашног крчмара који није могао да их издржава. Краљевић је ставио најстаријег сина на трон да га замени и влада док он не нађе малу вилу.

Тако је он тражио вилу три године, а од ње ни трага. Једног дана срео је старог просјака. Краљевић му је дао један златник. Просјак је чуо краљевића како прича себи у браду о малој вили. Просјак му рече: „Знам о чему ти причаш! И ја сам једном познавао малу вилу, али сам се заљубио у црвенокосу лепојку, па ме је вила напустила. Вила живи у белом дворцу на крају света, на најдаљем југу.“
Краљевић је одјахао пресрећан, али тек пошто је чуо кроз шта мора проћи да би стигао до мале виле. Морао је проћи кроз Шуму авети, Пустињу лудила и кроз пећину коју чува Једнооки џин.

Када је стигао до Шуме авети, исукао је мач из корица, а светлост која се одбила од њега отерала је авети натраг у амбис. Убрзо потом се нашао у Пустињи лудила. Претило му је лудило од жеђи, али га је сачувала љубав према малој вили.

Када је изашао из Пустиње, видео је џина и сакрио се иза жбуња. Убрзо је џин рекао: „Фи, фај, фо, фам, намирисао сам краљевића! Био жив или мртав, самлећу му кости у брашно за мој хлеб!“ Краљевић устаде и рече џину: „Је ли, да ли је то поштено, да ти, џине, са свом својом снагом нападнеш једног малог човека?“ Џин бесно рече: „Показаћу ја теби 'поштено'! Покрићу око и свеједно ћу те победити!“ Тако се краљевић џину прикраде иза леђа и убоде га у пету мачем, те се овај сручи у провалију.


И тако је краљевић стигао до замка мале виле и са њом се вратио у своје краљевство. У међувремену, три од четири крчмарева сина су се међусобно побили око власти, а онај четврти је био добар и поштен владар док се краљевић није вратио. 

                                                         

---

Нова Књига за Децу

Веверица Мица и остали песмуљци-патуљци


МАСЛАЧАК И МАЧАК

Један врло жути мачак
наљути се на маслачак,
њега ето баш то мучи
што је цветић много жући.
 
КО ШТА ВОЛИ...?

Море воли да шумори
извор воли да жубори,
киша воли да ромори,
дете воли да говори,
а жабица да жабори.

БЛАГО НАМА!
 
Благо нама буба-марама,
баш смо лепе, мале и црвене
и туфнама  дивним украшене,
а имамо још и крила
да летимо ми на њима!

РОЗЕ КОЗЕ

Биле једном једне козе                        
и то сасвим, сасвим розе.
Реп, брада, длаке, ноге
све им беше боје розе.                                                         
И позе им беху розе
и соба им беше розе
и трава им беше розе
и пића им беху розе,
а та пића беху бозе
и то бозе сасвим розе.


ПУЖИ, ПУЖИ..

Жуту ружу држи Ружа и на ружи пужа:
„Пужи, пужи пуже преко жуте руже,
пужи, пужи рогове на ружине листове,
пужи, пужи кућицу на ружину латицу!“

Баш се лепо друже пужеви и руже!


(Из збирке песама  Маје Д. Недељковић „Веверица Мица и остали песмуљци-патуљци“)

---

---