ПОЕЗИЈА
|
|
|
|
 Слободан Шкеровић Очовечење Брандоново - (Пројект МОРИТОМО) Последњи дан робота Постоји Ђаво у машини (роботска изрека) Међу роботима, свакако, најпознатији је Џенкинс 1 Али анализе робота о значају Џенкинса, разликују се И, мада је Џенкинс у потпуности Апстрактно Биће, он је уједно и основни облик Апстракције којим се роботи Диче Џо је добио на поклон бандану од Гусара-робота Сада је везује, светлоплаву и белу од Морске соли Барба Мате мота бамбуле... Људска душа у машини Гладна проширене свести... Џо је умро много давно Не сећа се афере Трампа свести Када су у клупка КНЦ 2 Шверцовали китове, псе и Људе А, овамо, развијали су ВИ... (из роботске песмарице) Робот на ветрометини... Слетела врана на R2D2 Снови миле по роботима... Молим, не бркајте Роботе и аутомате! Машина највише захтева Пажњу, а најмање Заборав (функција емоције) Трансфер енергије Из једне машине у Другу Дојење машине... Ум је савршена машина (нема покретних делова и не захтева издржавање) Празан ум Ђубриште без смисла Емоционална машина Час се смеје Час кашље Пољубац није размена... Проводник није машина... (робот не разуме пољубац разуме спој) Исаак се сматра Утемељитељем Роботског ропства (нека му сви шрафови зарђају!) Роботи изгубљени у Традицији, не знају да су Роботи И човек плаче због Неслободе (робота)  Саша Б. Пешић Ревизија покрета - ( Ореол дворске луде ) Принцезу азурних трепавица с лицем громовника шапатима поезије шамарао је неизлечиви песник ... Како се усуђујеш ... зацвркута она мноштвом децибела језиком чије су значење разазнавали само одабрани ... Зар ја немам права на свога принца ... ... О не спорим душице ја само исказујем љубав лепоти скривајући љубомору према пешчаним часовницима ... Нестварни звук распара простор На крову оронуле библиотеке неко је певао у заразном фалшу машући групици снежних кошуља затегнутих мастиљавим краватама које су му шепртљаво одмахивале одлазећи у празну будућност ... Заиста вам кажем пре или касније чудо ће се догодити ... Мамурни епицентрални трг расањивао се полако Пас солисте тајне филхармоније фатално заљубљеног у математичарку лајао је на први зрак сунца у коме су се купала два дечака јер не уме да верује осим у анатомију Испијајући трећу четврту пету ... човек опасно луд у свечаној униформи царске гарде љутито је урамљивао сваки покрет Много су га изнервирали  Гордана Рошчић Висока мода огољености - ( Лет у гнезду ) Једном Кад будем намерно лепа Написаћу ти песму о Себи Не могу овако Главатих очију и Окатих руку да ти се Фемкам и пепељужим О недужности трепавице У деколтеу рањавом Од жеља Како да те заводим стихом О кесастом срцу Пуном неистеклих суза и Непроцедне сукрвице Савести Како да очијукам Од маратона знојавим Мозгом И ухом набреклим од Налактаја на бол Једном кад шприцнем ботоx У допадљивост И песме ће ми носити Подвезице А дотле ме воли истиниту: Нашминкану сенком Јестења Мушка посла Тражио си лахор-жену на пупољке мирисаву док си жарним оком улице свијао у дуге: пролеће ко обећање раскопчало дугме на кошуљи па дрхтури од милине тако мушки пожељено Тражио си уздах-жену занесену, чекајућу да јој снове као перле својим дахом обисериш да је љубиш сав раскошан богат жељом распламушом леп од себе до блаженства за недра у уздрхтају Тражио си жену-трску заводљиву ко Сиринга ображена у флауту пред наглошћу мрског Пана да оживиш у њој нимфу да је ломиш неломиву да ти после из свирале спева оду о мушкости Тражио си жену-реку безизворну за питања а жуборну за узвеслаје да појури, да потече да ти жедне жеље тажи не тражећи објашњења: да ти буде вирна за увире да ти буде делта за упливе Нестрпљив за учтивости тражио си одмах-жену Нашао си жену-жену и сад страх те од лахора отхујаће незахвална и сад страх те њених снова кога све у њима скрива шта би рекла из свирале да л’ је боље од свих љубиш ком би крају отпловила кад би стварно река била Лет у гнезду Ако одем све велике ствари смањиће се и причати о неопходности твога чуђења Све важне ствари девалвираће без твојих ајаоа Јер се само кроз призму твојих очију моја знамења озлаћују у ордења Јер само твоја љубав уме да ме нелетиву окрилати Ако одеш све занимљиве речи истрошиће се у забитима јалових неслуха Све вреле истине охладиће се у туђим претпоставкама Јер се у виревима моје логике твоје поенте ендемски мресте Јер из мог дна твоји врхови незаустављиво расту Немојмо: гнездо је за полет узносиште и за долет свијалиште  Ненад Руменић Кратка поема о магичном дејству љубави - (одломак) Скинем са ревера напасне обаде јер сишу туђу крв, Ксантине обраде Мишицом Титана изборим наклоност скандал разгаљује иако је начин прост Усред чичкопоља крхкица лелуја сујетом отпора нешкодљивих олуја Изасланик Панов кад забруји фрулом баркаролу надахнуту љубавничким чулом А кустос музеја драгих нам ствари потеже реликвију, успомену оствари Сећање клупе - прослављени рандеву и живих зеница у финалном одсеву Дишем за тебе, мехурима ригидно остварење свести безмало фригидно Кико, ах спонтано везана у коњски реп, махни свршетком кад претегне процеп ! И докле су нас кавалкаде довеле зар кљусем до пешчаре обудовеле ? Кад грамзиви обруч почне да стеже напућиш уснице, јарост те жеже Па ниси бескрилно птиче из крлетке на сав глас да проклињеш претке Испаштање ситнице.Је ли то фер ? Буктиња сам кризе - кивни саламандер Скривање топлог јастука.Контрапункт флаута Само је то висост сишла - дична Теута Кликнимо, девичанским призвуком химне те љубави наше беспрекорно обимне Лишће што газимо, остављени хербаријум набуја улегнућем у суви опијум Изворски кристали пора, питког лица тен у мрежу егзалтације опет уплетен Даждимо. Шумови око нас. Чему та вајда пробуди пећину звонким ударцем гајда Експлодирам. Сурови гест бомбашице расплине тучак ближње цветне чашице Катунски шапати Бахусових бокала излију телепатски. Стрижу хрпице вокала Спремно пацке дели. Заузима бусије Ослушкује било црне реперкусије Далијо, уздигнице љубичаста увојка поремети угао нек' исклизне дојка ! Красне ли штрцаљке серпентин облутка Живо остварење ил' напрасна лутка ?
|
