ДАРОВИ
|
|
|
НЕМОГУЋЕ - L'IMPOSSIBLE
ЧЕЉУСТ ДИАЛЕКТИКЕ
Анкета
Да
нема вјетра, пауци би небо
премрежили
Народна
пословица
Ова
питања,
само нека од оних која су се налазила, која се налазе, и која ће се
налазити
увек на путу нужности и случаја, нису одабрана ни поређана по неком
предвиђеном
програму; она су неотклоњиви симптоми извесних преокупација једне мисли
која се
непрестано обелодањује. Сама та питања, без обзира на одговоре, који
никако
нису имали да буду неки коначни закључци, представљају диалектички план
по коме
се та мисао креће, и значе иманентне тачке ослонца самог тог кретања.
У овој
анкети,
и питањима и одговорима, учесвовали су : Александар Вучо (А.В.), Оскар
Давичо (
О.Д.), Ване Живадиновић-Бор(В.Ж.Б.), Живаноовић Ное, (Ж.Н), Ђорђе
Јовановић (
Ђ.Ј.), Ђорђе Костић ( Ђ.К.), Душан Матић (Д.М), Бранко Миловановић
(Б.М.),
Петар Поповић (П.П.), Марко Ристић (М.Р.)
Нека све
у
свему буде, на своду немогућем, да би били знаци и времена.
Да
ли верујете да МИСАО постоји и изван индивидуалне
мисли ?
Бити
то само у
једном делу, значи бити луд у односу на све.
YOUNG
Да.
В.Ж.Б.
Верујем.
А.В.
Никако
Ђ.Ј.
Постоји.Али
није
значајна за мене
О.Д.
Ви
ми кажете нешто,
ја то примам или одбијам,-шта је стварније од тога ? Ж.Н
Постоји:
остатак
мртваца
„Свака
тачка једне
средине, коју погоди један талас, постаје извором новог-елементарног
таласа
који се из ње простире на све стране. Стварно таласно кретање постаје
на тај
начин, што се елементарни таласи интерференцијом узајамно у толико пониште, да је резултујући
талас истоветан са стварним основним таласом ”
(Хајгенсов
принцип ) П.П.
МИСАО
је чуло, агрегатно стање, чуло агрегатног
стања, агрегатно стање чуло, све то у исти мах. Као
агрегатно стање постоји и ван чула, постоји у
деорганизму, а тек као агрегатно чуло постаје индивидуалном мишљу.
Дакле у
самом мени постоји мисао изван чула, као мртва мисао које нисам
свестан, јер је
бесмислена за облик мога постојања,за моје остваривање тежама. Постоји
таква једна
ствар која мисли, која је присутна у самоубиству и опажена централним
чулом
које постаје непомичност у тоталном деорганизму чиста агрегација,
постоји као
таква у самом мени, и сведочи после завршених промена,убеђује да осетим
двострукост своје мисли,да опазим себе као чуло и агрегатност, да видим
потпуно
себе са места чула агрегатног стања односно индивидуе.
Ако
сам још средњи род живота, носим у себи
двострукост укрштања и постојим као мисао. Ђ.К.
Т И Г А Р
Тигре ! Тигре ! Сјаш ко плам
Усред ноћних гора сам !
Ко то вечан, чији рад,
Твој језиви створи склад ?
Из понора неба ког
Он жар узе ока твог ?
И какав му беше лет
Кад те ватре зграби сплет ?
Је’л му снага као гром
Кад пулс даде срцу твом ?
Је’л он страшан као змај
Кад издржа призор тај ?
Да ли чекић, ветрен строј
Тај искова мозак твој ?
Ко то сможе силу сву
Да заузда страву ту ?
Кад те прели звезда сјај
Да’л се смешко творац тај
Да’л тај исти творац плах
И јагњету ули дах ?
Тигре ! Тигре ! Сјаш ко плам
Усред ноћних гора сам !
Ко то вечан, чији рад,
Твој језиви створи склад ?
Распродаја смрти
(Теразије август 1941.)
Европа пре седамдесет.
Реклама против
Перути.
Ефикасно.
Игор Стравински
Игор Фјодорович Стравински (рус. И́горь Фёдорович Страви́нский, Ораниенбаум, 17. јун 1882 – Њујорк, 6. април 1971),
је био руски композитор, којег данас многи, и на западу и у његовој
родној домовини, сматрају једним од најутицајнијих композитора XX века.
Од 1910 године живио је у Швајцарској и Француској, а од 1937 године у
САД. Амерички држављанин је постао 1945.
Био је отелотворење космоплитског Руса којег је Тајм навео као једног
од најутицајнијих људи XX века. Поред признања која је добио за своје
композиције, стекао је славу и као диригент и као пијаниста, најчешће
на премијерама властитих дела. Године 1939. и 1940. предавао је музичку
естетику на Харвард универзитету у Бостону (предавања објављена под
насловом Музичка поетика 1942).
Одликује се великом разноврсношћу музичког израза и стилске
орјентације. У првој фази је спајао руске фолклорне елементе са
импресионизмом, затим је био експресиониста са честим ослањањем на џез,
а касније је применио неокласични стил. У последњој фази је користио
принципе додекафоније. Имао је велики утицај на своје млађе савременике
у многим земљама.
Међународну славу прво је стекао са своја три балета, која је наручио
Сергеј Дијагилев, а чији их је Бале русе и премијерно извео. Та три
балета су Жар-птица (1910), Петрушка (1911) и Посвећење пролећа (1913).
Посвећење пролећа, чија је премијера изазвала побуну публике и
јавности, преобразила је начин на који су каснији композитори гледали
на ритмичку структуру. И данас, његова визија поганских ритуала
оживљених у имагинарној предисторијској Русији очарава и одушевљава
публику.
Након руске фазе, за време 1920-их Стравински се окреће неокласицизму.
У делима из овог периода, намера је била употреба традиционалних
музичких форми (концерт, гросо, фуга, симфонија), често сакривајући
плашт интензивних емоција испод површине која је остављала утисак
одвојености и једноставности и често је одавала почаст музици ранијих
мајстора као што су Јохан Себастијан Бах, Ђузепе Верди, Петар Иљич
Чајковски и други.
Током 1950-их је адаптирао серијске поступке, користећи нове технике
током последњих 20 година свог живота да напише дела која су краћа и
више ритмична, хармонична и структурално комплекснија од његове раније
музике. Упркос њиховој комплексности, ова дела деле карактеристике са
свим претходним дјелима Игора Стравинског. Ритмичка енергија,
конструкција проширених мелодичких идеја из малих структура
компромирајући само двије или три ноте, те чистоћа форме,
инструментације и експресије.
Стравински је био и писац, и сачинио је, уз помоћ Алексиса
Роланда-Мануела, теоријско дело Поетика музике, у којем је изрекао
познату реченицу да је музика неспособна да „изрази ишта друго осим
саме себе“. Многи интервјуи у којима је Стравински разговарао са
Робертом Крафтом издати су као књига под насловом Разговори са Игором
Стравинским. Њих двојица сарађивали су на још 5 издања током наредних
деценија.
Обрада: посада
|
|
