---

      Милан Тепшић


Акварели 

Недељно поподне, кишно, суморно…

Полако се будим
из кратког поподневног сна,
који је тихо ушао у собу,
нежно затворио и замрачио свих пет прозора
кроз које душа осматра окружење
и гради свет по мери рационалности,
кријући дубину из које долази
и бескрај у којем нестаје.

Свет у који ме сан одведе,
брзо нестаје
чим се прозори перцепције
поново осветле.

… и израњам из сна...
Опет је био пластичан и жив,
интензиван доживљај ликова, догађаја и места.

Сан се надогради на стварност,
допуни свакидашњицу нечим лепим,
фантастичним и немогућим,
ако тако нешто уопште и постоји.

И опет се будим
задихан, ако сам трчао,
срећан, ако сам са њима био,
очајан, ако сам плакао – у сну.

И схватих,
да стварност је чудесни врт
кроз који шетају и којем се диве,
људи живи, уснули, умрли...

Он је божанствен
кад га очи гледају по сунчаном дану,
када га уморно тело снева,
или кад душа по њему тумара,
попут јутарње измаглице над језером
прекривеним уснулим лабудовима и полупробуђеним локвањима,
без тела, сахрањеног негде у некој земљи јаловој
и телом трулежним оплођеној.


Светлоноша

Не показујем се и не нудим
Мене нађеш кад те тражим

У привидном тренутку
Постојања
Своју смрт грлим
У семену новог сунца
Што се порађа

Свет стварам за себе
Док руке ми крваре и траже још
Ништа није случајно
Све је савршено лепо

Жудно чекам
Да ум почне
Импровизацију
Куда ће ме одвести
Не желим да знам
Ходочаснички се препуштам
Дугом путовању

Ум је родитељ стварности
Коју халапљиво једу
Уживаоци светлости

На небу сред звезда
Страст
На згаришту прошлости
У љубави и заносу
Искру будућности нехајно зачиње
Која у бескрајну дубину
Бити своје силази
Тамо те налази
И даје ти светлост и снове
И љубав на дар

Ако ме тражиш нећеш ме наћи
Ја сам у сјају звезда и звуку тишине

Крај налазе само они
Који га траже
Смрт долази по оне
Који је заслуже

Невини и чедни у круг улазе
И траже крај у бескрају
Ако га нађу
Свој грех блуди и разврата
На гробљу ће платити

Док си у кругу знај
Небески си дар
Као пролећни пупољак
Који лагано се увлачи кроз кожу
Све до дана
Када се живот
Не постоји без њега

Плачите духови зли
Ја вам се вратити нећу
Ви ловите
Јер не знате да сте прогнани
Мрак брише све и одјекује
Да свет није ваш
Он је мој

---

Техно...логија

Јутра не примећујем, светло ме не покреће
ћутим самујем, слушам звукове
Ко си ти да састављаш рђав звук и оркестар
старих шрафова, буку градова

Зашто да одустанем, никад нисам желео
да им верујем, жице не чујем
Ритмови из прашуме у капама за пливање
Деца Србије глуме мумије

Као да никада и никога није било осим нас,
ни духова ни богова ни дечјих осмеха
И где ћеш ти и где ћу ја
И чему лажни сјај
Без љубави пред очима, без игде икога

Шта је с нама..

Човек сед и уморан, исти му је сваки дан
живи стар и сам са ормарима
Шетња поред обале, сахране и новине
Време скраћено већ је плаћено

К'о да круг се затвара, долази из сећања
дивна музика старог времена
Ником није потребна, нико се ни не сећа
Телевизија је победила

Као да никада и никога није било осим нас
Ни духова ни богова ни дечјих осмеха
И где ћеш ти и где ћу ја
И чему лажни сјај
Без љубави пред очима, без игде икога