ПОСАДА SF
|
|
 |
 Консеквенца Консеквенца IX Тутусамоту IV Добио је задатак да офарба Сунце. Имао је две тубе. До њега са истим задатком радио је Глобус. Поделили су Сунце и кренули да раде. Глобус је био искусан затвореник. Није пуно радио, више је падао са платформе. То је радио због трговине на доњим нивоима. Само једном се срушио. Пењање натраг страшно га је изморило. Није видео Сунце испред већ само жуто. Умазао се и био је сав лепљив. Сирена је огласила крај рада на платформама. Сви су као по команди кренули у такозвану Рупу. Као и сав други простор у Тутусамоту и Рупа је била кружна. Зидови Рупе су се трансформисали у огромне ротирајуће екране. Пуштали су им снимке хапшења. Видео је свој на порталу и чинило му се да је од тада прошла читава вечност. Симулација земљотреса била је запрепашћујуће стварна тако да су се затвореници инстиктивно ухватили једни за друге. Цртани филм је био последња тортура. Након тога су морали у ћелије на спавање. Сам себи је сместио овај хорор. ***
Консеквенца X Тутусамоту V Дигитални момци
Устао је невољно, задовољан што је управо заборавио сан. Кошмар ужас и стихија терали су на повраћање. Мучнина која је освојила његов ум протегла се телом. Стомак му се превртао од најаве новог дана. Био је леђима окренут када су у ћелију ушла три младића. Необично су изгледали. Један од њих реско је добацио да су они дигитални момци. - Имамо уговор за склапање уговора за затвореницима. Хоћемо да ти понудимо посао. -Тренутно фарбам Сунце а после идем у Рупу. Тешко да између тога могу било шта да радим. - Зато и јесмо ту. Ако прихватиш наше услове Рупу више нећеш видети. Знамо да си писац и још важније знамо да си раније био програмер. -Одавно то не радим. -Нема везе, једном програмер, увек програмер. -Можда... -Нашем клијенту је неопходан Бог. Послови су му кренули јако лоше. -Зар није једноставније да промени посао. -Не. Пао је у тешку депресију. Искључиво хоће свог приватног Бога кога неће делити ни са ким. Он је изгубио сваку веру и ово је покушај очајника. -Не могу ни себи да помогнем. Увалили су ми државну жену, изгубио сам слободу, сваког часа осећам се све горе, почињем да лудим. Како такав човек може да помогне било коме ? -Наш рачунар је избацио твоје име као решење за овај проблем. Ми немамо проблема са вером. Верујемо рачунару. Ако он указује на тебе то је за нас довољно. -Поклоните му ваш рачунар. То може да буде и његов приватни Бог. -Не. Имаш три дана за одговор. Одоше. Спорим кораком упутио се да фарба Сунце. ***
Консеквенца XI Тутусамоту VI Глобус Глобус је био добро расположен. Очигледно трговина му је добро ишла. Питао је Глобуса за дигиталне момке. Одмахнуо је само руком. Глобус је увек био у покрету. Чинио би ситне услуге и многима завршавао послове. Неко време прозивали су га Општина да би касније био препознатљив само као Глобус. Општина се изгубила. Његов рејтинг је нагло порастао када је управник Кезмо глупим и кретенским руковођењем изазвао побуну. Глобус је на огради стилизовао графит на ком је написао: „Сувише мало и сувише касно“
Кезмо је убрзо морао да иде. Тутусамоту поново је упао у рутину. Рутина је очеличена навика. Све је уходано само се није десило. Глобус је волео предвидљивост. ***
Консеквенца XII Тутусамоту VII - Сиђи у сектор за посете. - Сада? - Да. Сектор за посете налазио се у подземном делу. Морао је да иде лифтом. Процедура одласка подразумевала је да иде прво до „Гардеробе“ где је добио „маркер“. Некако је навукао маркер на себе. Пре уласка у лифт требао је да убележи жељени десант. У лифту су га угушили лошим рекламама. На једном од спратова упао је у лифт и један дигитални момак. Невероватно је како се такви типови мотају по затвору и праве послове. Изашао је спрат изнад Посета. У његовој капсула кабини за посете затекао је своју никад жељену жену. - Имамо седам сати. Радићемо шта год желиш! - Овде је јако напорно. Можеш да ми попушиш и после могу мало да спавам. - Опусти се. Никад слађе није заспао.  Карел Чапек Карел Чапек (чеш. Karel Čapek) један је од најистакнутијих чешких књижевника 20. века. Рођен је 9. јануара 1890. у селу Мале Сватоновице (северна Чешка), а умро је 25. децембра 1938. у Прагу. Први је у свету употребио реч „робот“, у својој драми Р. У. Р (Rossumovi Univerzální Roboti) из 1920. Сам је тврдио да је његов брат Јосеф смислио ову реч. Живот и рад Писао је интелигентно и хумористички о широком спектру тема. Његови радови су познати по интересантном и прецизном опису стварности. Највише је познат као писац научне фантастике, коју је писао много пре него што је овај жанр постао засебна грана књижевности. Може се сматрати оснивачем класичне научне фантастике, чија је главна тема могућа или алтернативна будућности човечанства. По овом мотиву, Чапек је близак савременицима Џорџу Орвелу и Олдусу Хакслију. Многи његови радови представљају дискусију о етичким и другим аспектима револуционарних проналазака и процеса, који су се дали наслутити почетком 20. века. То укључује масовну производњу, атомско оружје, роботе или интелигентне даждевњаке. Обрађујући такве теме Чапек је изражавао страх од наилазећих друштвених катастрофа, диктатура, насиља и неограничене власти корпорација. Настојао је притом да нађе наду за људска бића. Писао је и детективске приче, приповетке, романе, драме, путописе, есеје и фељтоне. Његови најзначајнији радови су покушаји решавања проблема епистемологије, да одговори на питање: Шта је знање? (на пример, у делу „Приче из два џепа“). Током 1930-их, Чапек је у својим делима разматрао претњу диктатура и фашизма. Био је најпродуктивнији за време постојања Прве чехословачке републике (1918-1938). Био је лични пријатељ председника Чехословачке Томаша Масарика, и написао је књигу „Разговори са Томашем Масариком“. Масарик је често посећивао Чапековова окупљања чешких патриота. У овом периоду, Чапек је постао члан међународног ПЕН-а. Када је постало јасно да су западни савезници одбили да бране Чехословачку од Хитлера, Чапеку су саветовали да напусти Чехословачку јер га је Гестапо именовао државним непријатељем број 2. Чапек је одбио да оде и остао је у земљи. Немачка је анектирала Чешку након Минхенског споразума. Чапек је убрзо након тога умро од упале плућа 25. децембра 1938. Његов брат Јосеф умро је у концентрационом логору Берген-Белсен. Након рата комунистички режим Чехословачке је са задршком прихватио Чапека. Разлог је био у Чапековом одбијању да прихвати комунизам као алтернативу нацистичкој доминацији. Радови Рана научна фантастика • 1920 - Р. У. Р. (Росумови универзални роботи) (Rossumovi Univerzální Roboti) • 1922 - Афера Макропулос (Věc Makropulos) • Фабрика апсолутног (Továrna na absolutno) • 1922 - Кракатит (Krakatit) • 1936 - Рат даждевњака (Válka s mloky) - сатира Антифашистичке драме од 1930их: • 1937 - Бела немоћ (Bílá nemoc) • 1938 - Мајка (Matka) Неки други радови: • Приче из џепа и Приче из другог џепа (Povídky z jedné a z druhé kapsy) - кратке детективске приче • Како се прави - сатиричке приповетке о театру, новинама и филму. • Баштованова година (Zahradníkův rok, 1929) • Из живота инсеката (Ze života hmyzu), сатира, у којој инсети представљају различите људске особине • Апокрифне приче (Kniha apokryfů), кратке приче о различитим историјским или књижевним личностима, као што су Хамлет, Дон Жуан, Аристотел, Алексанадар Македонски • Девет Бајки" (Devatero Pohádek a ještě jedna od Josefa Čapka jako přívažek, 1932 ) • Дашењка или живот штенета (Dášenka čili Život štěněte, 1933) Извор : Wикипедиа
слободна енциклопедија
|
