P R I Č E

A.Rakić 

 Heroin

Prelazeći preko krova kristalnog dvorca svežih Arktičkih santi, veliki srebrni polarni medved na trenutak zaustavi svoju lenju gegajuću misiju, ne bi li na miru onjušio vazduh i naučio nešto novo o ogromnom belom svetu koji ga okružuje a koga je sunce izglačalo tako da se po njemu ceo bogovetni dan može valjati i klizati. Na tren mu se učini da je nanjušio neki nepoznati miris, ali protumači on, to je samo refleks čulnog nadražaja iza čeonog režnja mozga. Pih, baš ništa zbog čega bi se trebao uzbuđivati. Kao ni zbog jata čupavih oblaka, koja gore čiste nebo i posle odlaze negde da traže hranu.

Nekada davno ih se plašio iako su iste boje kao njegov stomak, jer su mnogo mnogo veliki, toliko veliki, da kad bi piškili to bi trajalo nekada i po čitav dan. I sigurno su mnogo jeli kad su toliko porasli.

Medjutim, oni nikada nisu dirali ribu koju bi on ulovio. Za razliku od onih promuklih, brkatih i nespretnih stvorenja koja su mu to često radila. Čim bi se okrenuo i pošao da prošeta, ostavivši svoj nedovršeni ručak, neki brkati gad bi odjednom iskočio iz vode i zgrabivši onoliko ribe koliko je mogao da strpa u usta, ponovo bi nestao negde u vodi. Baš neka prokleta i lenja bića ta lopovska banda ! - tako je on mislio o njima....

Ali bez obzira što što su ga ljuto krali i nervirali, ipak je imao neku vrstu simpatija prema tim brkama, jer oni jadni nisu imali noge kao što je on imao, nego umesto nogu nešto mekano i ukusno i bilo mu je nekako tužno kad bi gledao kako se muče da trče kad bi ih on pojurio. Tako da ih je više jurio da bi.................

" Ma ponovo osećam taj miris ", pomisli on, " možda ipak proverim o čemu se radi ! "

Miris je dolazio negde iza one sante gde su ga tata i mama vodili na klizanje i spuštanje kad je bio mali. - Toga se dobro sećao, jer je to nešto što su se jako svidjalo.

" Jeste da je malo daleko , ali nisam gladan, pa ako ništa drugo, bar ću da se malo prošetam i spustim koji put niz santu ", pomisli on i krene.

Prevali dobar deo puta i evo ga nadomak cilja. Kako je miris postao jači, njegov hod je postajao brži. I obrnuto.

" Mnogo me zanima šta je to što tako čudno miriše ", pomisli dok je stupao ka vrhu sante sa koje je mogao da vidi ceo svet. Stavši na vrh, zaustavi se i namršti ne bi li bolje video sunce koje mu je udaralo pravo u oči.

" Dva čudna bića u nekom malom oblaku što ne miriše lepo i jedan pingvin u daljini. " - zaključi naš putnik

Dugo je stajao odmeravajući novonastalu situaciju. Nije bio ugrožen - procenio je - a opet nije znao šta bi uradio sa svim tim.

" Da ipak sačekam da vidim šta će ti uljezi da urade, a ja ću da posmatram dok mi ne dosadi, spreman da ih oteram ili pojedem budu li pravili probleme. " pomisli on srećan što drži situaciju pod kontrolom...

Istovremeno, pingvin koji je sa vrha susedne sante gledao, imao je priliku da vidi sledeći prizor. :

Dva čoveka stoje jedan naspram drugog i zbunjeno se osvrću oko sebe, gledajući povremeno gore - dole. Jedan od njih ima safari odelo, plavu svilenu maramu oko vrata i slamnati šešir na glavi, a drugi sa belom kosom, ima na sebi crnu kožnu jaknu i farmerke i nervozno puši. Iznad njih, na vrhu susedne sante stoji veliki beli medved drhtave njuške potpuno nepomičan i obasjan zlatom zalazećeg sunca. Bilo je kasno popodne.

" Džime, ja mislim da se ovo ne graniči sa ludilom. Ovo JESTE ludilo ! To je prva opcija. Druga opcija je kao i uvek spasonosna, a to je da je ovo san. Ali ako je san, kako to da smo obojica svesni da je san ? - retorički se zapita slamnati šešir.

" Ako je san, onda je žešće ružan san " - odgovori pušač.

" Poslednje čega se sećam je da sam bio na nekom koktelu kod Katrin, pio džin - tonik pa belo vino, pa mi se zavrtelo u glavi i onda više ne znam... Ako ti je to poznato, onda je rešenje jednostavno. "

Seda glava ga je gledala sada već sa vidnom nervozom, sve češće uvlačeći dim. Bilo je još kasnije popodne.

" Dakle mi smo sada bezbedno zavaljeni u nekom salonu na spratu kod drage Ketrin i nemamo šta da brinemo " - očajnički se trudio da sklopi neki smisao čovek pod šeširom - " i vrlo je moguće da nam je neko stavio nešto u piće i obojica imamo  sugestivnu halucinaciju. Aaa, šta misliš ? Čega se ti poslednjeg sećaš ?  - završi svoj set misli slamnati šešir.

Tišina se polako prelivala preko dimne zavese koja je obuhvatala dvoje ljudi i zaustavljajući vreme, pravila je sliku neke pomerene večnosti. Svet je opet gubio smisao - polako i sigurno. Ali uvek se treba odupreti, makar upaliti novu cigaretu i reći :

" Koncert Stounsa u Filadelfiji 1983. "
" Molim !?
" Toga se poslednjeg sećam. " - mirno odgovori čovek u crnoj kožnoj jakni praveći i dalje oko sebe ogromnu količinu dima.

" Džime, preklinjem te, uozbilji se. Seti se bar nečega. "

" Kao prvo, zamolio bih te da mi ne citiraš Ramonse, jer je svima poznato šta ti misliš o našem pank - roku, kao drugo, ja ne idem na žurke kod tih tvojih baba glumica, a kao treće...je'l ti vidiš na šta ličiš  bre čoveče ? ....na penzionisanog  Indijanu koji je krenuo u neku afričku bolnicu u posetu strini ! Dakle otpada ti priča, a mi da vidimo kako  da se vadimo iz ove tragedije. "

Neprijatna tišina na Arktiku činila je tešku situaciju još težom.....

"  Vrlo dobro ", procedi Majkl, "  onda preostaje da su nas oteli vanzemaljci i da je sve ovo prokleta simulacija, te stoga možemo mirne duše da sednemo i čekamo neku vašu konjicu sa trubom, ili one vaše amatere Moldera i Skali da dođu  da traže istinu, ali NEGDE OVAMO - za promenu ! "

Sada je čak i smireni Džek počeo da gubi žiivce :

" Majkl, čovek kad tebe sluša više od deset minuta živ ispropada. Osim što si britanski SER šovinista, tebe jebe i teorija zavere ! Nego ajde da se mi vratimo na polje snova. To ćemo brzo da odradimo tako što ćeš ti uplašiti mene, pa onda ja tebe, i ako.....šta ti je Majkl, što ti se trese brada ? Progovori VEĆ JEDNOM čoveče !? "

" Džime - tiho reče Majkl - više nema potrebe da se plašimo naizmenično. Polako se okreni i pogledaj iza sebe. Gospode, sad bar znam da nije san. "

Džim se polako okrete, neformalno pogleda iza sebe, zatim vrati pogled i reče :

" Auuu, situacije se sve više pogoršava. Ako ovaj namršteni zlatni medved nije neko bizarno prividjenje, ostaje nam da se nadamo da mu nismo upali na teritoriju i da nije gladan. "

Vreme je sporo proticalo, kao i uvek u ovakvim situacijama.‚

" A kad smo već kod toga, jel ono iza tebe stoji pingvin ? "

( Ovog puta bar ne stoji na TV -u i bar nema onog drugog kao u onoj ruralnoj BBC drugqween kič seriji bolesnih letećih cirkuzanata - pomisli u sebi Džim, ali ne htede da doliva ulje na vatru. )

Kada se Majkl okrenuo, okrenuo se onim svojim čuvenim pogledom koji ga je proslavio. To je napokon bio onaj stari Majkl - Majkl Kejn...Bolno otvorene oči i ravnodušno lice. Trenutak zatim začu se :

" Rez, snimljeno, ok... sad je u redu ! Bravo Majkl, to ceo dan pokušavamo ! Sada je kako treba. " - uzviknu režiser prilazeći Majklu.

Majkl je drhtao obliven znojem i nepoverljivo se okretao oko sebe. Najzad kada se malo smirio reče slomljeno :

" Ma u redu je ! "
" Ejj Maajkić, što se sad pa ljutiš ? Pa jesmo li se dogovorili da uradimo hipnotičku sugestiju da bi što pre snimili reklamu !? - upita režija -  " Znaš da ti nije išlo baš najbolje sa licem za krupni kadar. "

" Ma ok je ! SAMO to što sam se isprepadao i pogubio kao nikad u životu. I šta će tu kog vraga i Džarmuš i nadrkani nejpomični beli medved obasjan suncem i još nepomičniji pingvin, i sve to na jebenom severnom polu ?! Smrzo sam se kao... kao.... "

" Sladoled " - ubaci režija.
" Hvala, kao sladoled - prokletstvo "

" Evo ovako je hipnotizer odlučio ", poče režiser.

" Pošto je tebi pravo ime Maurice Joseph Micklewhite, simbolički najjači pojam u imenu je belo, a ujedno tako ti se i završava prezime. Dakle genealoško stablo, pamćenje generacija, porodično nadsvesno i sve ostalo što ide s tim. A kad je nešto belo onda je Arktik logičan teren, jel tako, koji ćete okružiti i izbrisati ambijent studija, a istovremeno i pomoći da se izbegne nepotrebna regresija u sećanje. Džarmuš je bio tu zbog karakteristične bele kose i crne jakne da bi pravio protivtežu pingvinu, nešto kao negativ, a beli medved je odličan igrač. I zbog straha i zbog boje i zbog  toga što na njega prvo pomisliš kad pomisliš Arktik. "

" A jebeni Sneško Belić - vrisnu Micklewhite - šta on traži u sred Arktika ?! "
" Kakav Sneško Belić ?! " - upita režija zbunjeno.

" Onaj koga je medved onjušio pre nego što je krenuo nazad sa vrha sante "
" Ne razumem Majkl, niko nije pominjao nikakvog Sneška. A jel misliš sante kao led ili Sante kao Deda Mraza ? - zabrinu se režija, te pokuša da bude duhovita.

" Mislim na onog Sneška kome je medved odgrizao šargarepu sa obrazloženjem da će onako ćosav izgledati manje smešan bez te ogromne nosine ".

" Ti si se nešto grdno zbunio Majkl ", dodade režiser, " niko nije pominjao ništa slično "

Ok, ajde da pogledamo snimak...."

" Mi smo na snimanju reklame za džip, Majkl, za džip Krajsler terminator, a sve ostalo su samo tvoje slike pod sugestijom ! - prodera se režiser -...Ajde dosta je bilo, uozbilji se i da nastavimo sa snimanjem. "

" Dobro, znači ne smeš da pustiš ?! " - ne odustaje Majkl.

Uvide režiser da je vrag odneo šalu te naredi da se pusti snimak ne bi li prekinuo glupu raspravu.

"...I pustite snimak unazad sa slikom da ne gubimo vreme " - naredi on.

Snimak prve kamere poslednjeg kadra :

Krupne tužne plave oči i beznadežno lice opuštenih mišića. U pozadini se nazire pingvinov kljun.

Snimak druge kamere koja je postavljena negde iza Majklovih ledja :

Vidi se scena u kojoj Džarmuš, koji je okrenut ledjima ka Majklu, posmatra džip koji dolazi sa desne strane vozeći velikom brzinom u nazad, prolazi pored tela belog medveda, koje trenutak posle toga skače na prednji deo džipa, da bi zatim vozilo sa čudnim vozačem nestalo iz kadra sa leve strane. Zatim, vidi se medved koji unatrag hoda ka Džimu glave okrenute u desno...Glave u kojoj su u tom trenutku bile sledeće misli :

" Baš ništa ispred, osim neka dva dosadna stvora i onog pingvina u daljini, koji je stajao i buljio nepomično, kao i svi oni njegovi kad blenu u more. Idem ja blago meni, natrag. "

Okrete se levo - " Takodje ništa osim....." BBBRRUFFF

Od siline udarca čula su mu se pomešala, pa mu se učinilo da je prvo osetio žestok bol koji mu je prednju polovinu tela okrenuo u desno, pa je tek onda video ogromne prazne svetleće oči Krajsler terminatora....

Naravno da su se pomešala - to je i on shvatio dok mu se prvi put treslo telo od hladnoće na kristalnoj pisti Arktika, i dok mu je u ušima odzvanjala neprimerena i nadobudna rečenica ćosavog vozača sa krastavcem umesto nosa :

" Kada ubuduće budeš prelazio neki put prvo pogledaj u levu stranu, sirovnjače nepodšišani ! "

PROLOG

Moto reklame : U MULTIDIMENZIONALNOM SVETU HIPERREALNOSTI
MALE RAZLIKE MOGU DOVESTI DO TRAGIČNIH POSLEDICA.
NAUČIMO DA ŽIVIMO BEZ PREDRASUDA........
A ZA SVAKI SLUČAJ - VOZIMO KRAJSLER TERMINATOR

 Prva internet kritika : I see the white, and  I  want to paint it black !
                                                                            ( anonimni čitatelj magazina Rolling Stone )