Nešto malo paučine
Ležala je na znojavom
čaršavu, gledala u plafon koji se osipa i slušala buku sa ulice.
Jutros je nestalo vode, došli su ljudi iz gradskog vodovoda i
potpuno raskopali kolovoz, tražeći kvar. Saobraćaj je bio
zaustavljen, ali to nimalo nije doprinelo tišini: pneumatska
bušilica koja je razbijala asfalt se dovoljno dobro čula.
Spustila je ruku sa
kreveta na pod. Prsti su joj upali u pepeljaru, punu opušaka, starih
već tri dana. Sa gađenjem je obrisala ruku o tepih, protresla je i
pogledala: pepeo joj se zavukao ispod noktiju. Uzdahnula je i
spustila šaku na krevet pokraj sebe.
A krevet je blago
podrhtavao. Od bušilice, verovatno. Ustala je, otišla do frižidera,
otvorila ga i izvadila posudicu za buter. Nožem je odlomila komadić
butera i stavila ga na tiganj. Izvadila je i dva jaja i kutiju
instant kafe.
Onda je primetila
kovertu, gurnutu ispod vrata. Bez marke. Prepoznala je rukopis i boju
mastila. Otišla je u kupatilo, iscepala neotvoreno pismo i bacila
komadiće u klozetsku šolju.
***
Voda se obojila
zelenkasto.
Za to vreme, u kuhinji,
buter je izgoreo. Uzela je tiganj, obmotavši prethodno ruku ivicom
tunike, prebacila ga u sudoperu i pustila vodu, koja je zaprštala,
padajući na usijanu površinu.
Vratila se u sobu, sela
na krevet sa kolenima skupljenim ispod brade i tiho zaplakala.
Krevet je podrhtavao.
|
