ЛУСАНА

Кљун

Ући у Кљун било је једноставно. Тимови су се формирали спонтано по самом уласку у геометријско тело. Највише три тима су могла бити у игри. Сваки нови упад у игру доносио би предност неком од тимова. Квалитет позиције афирмисао је ниво упада. Тим је у ствари зависио од нивоа предвиђајућих упада. Поставка за упад одређивала је ниво процене али је одлуку самог упада доносило „младунче“ односно нови играч. Младунче је имало само бочне параметре позиције и на основу тога морало је да упадом одлучи припадност тиму. Низ квалитетних упада омогућио би напад на структуру друге зоне. Било је играча који су независно од позиције и параметара вршили упад увек у круг игноришући при том позиције квадрата и троугла. Они су добили надимак π играчи. И друга два тела су имала  играче али су π  играчи доминирали својим упадима у круг. Постојало је и правило Кљуна када се поремети квота играча. Оно се садржало у томе да је π означавало удруживање у моменту преваге. Тада су преламања морала да се обаве без нових упада. Најбоља позиција три тела усисавала је играче у моменту преламања. То је за многе нешто најтеже што су икад урадили.

Лафорд Лами је ушао у Кљун. Заузео је позицију на бочном стубу панела „Великог оркестра“. Одатле је врло солидно могао да прати „приспеће“ односно нове упаде. Кљун је за оне „мање вичне игри“ омогућавао клађење. Многи су на тај начин обезбедили себи најбоље органе или перспективно путовање на околне светове. Лами је безбрижно седећи на бочном стубу „Великог оркестра“ почео да кује план. У први мах то је било више сећање на план који никада није ни постојао. 30 степени од њега, наслоњен о стуб „Великог оркестра“, седео је  играч кружнице. Златасти круг пресијавао се на његовом десном рамену. Било је више него извесно да се курчи припадањем кружници, поготову стога што никада  није ушао у ситуацију контре. Контре губе златасти круг и након тога носе оловни круг који баш и не воле да показују. Овај се баш курчио, плус стога што је користио изузетно ретки и омамљујући мирис тестиса морског паука. Морски трутонски пауци су истребљени али им се муда чувају зарад моћи мириса. Био је син неког од глоримуса.
Лами је запалио цигарету и погледао у правцу курчевитог. Курчевитом се сада придружила нека девојка. Преламања су била на врхунцу и то је био добар моменат за клађење. Утиснуо је у пречку стуба позив за клађење и добио деведесет секунди за одлуку. Квота је увелико падала ако сте изабрали позицију 120 секунди. Параметри су и ове вечери били веома сложени и давали су бледе тенденције али се једно наметало. Тим троугла има одличне подструктуре а кренуо је да развија и спољне карактере. Координате клађења биле су везане за унос времена отискивања дате процене. Лами је то испоштовао, унео ту координату амплитудно повезавши позицију троугла. Амплитуда је имала посебно значење геометријског времена. Повезивање амплитуде нивоа пресека датих односа скоро је дуплирало квоту. Девојка за столом курчевитог га је погледала радознало и доброћудно. Видела је да се кладио.

Лусана

Јуче је по први пут видела људско лице у темпоралу тематског разлагања обличја, (ТРО) у кабини одзива. Кабина одзива за њу је претстављала најважније место. Разлагање обличја на сфере и боје имало је моћ јахања на дугиним таласима. Кабина одзива јој је дефинитивно помогла да победи прогонство страха. Излечила се и због тога је срећна. Нашла је мир и спокој у срцу. Бескрајно блаженство је више од среће, јер срећа има границе. Свака боја је велика награда. Станице које воде ка другој боји и сфери. Унутрашња структура боје увек је нова импресија. Нема краја разлагању и плесу авантуре сфера. Кабина одзива је сваког практиканта упућивала на струје и енергију флуида. Јуче се страшно изненадила када је у кабини одзива угледала то лице. Сада када је то исто лице физички испред ње, шта сада уопште сме да помисли? Оно јуче је било чудо али ово сада...

Видела је кад је запалио цигарету и кладио се. Није могла да се обузда. Зурила је у њега тако да је Фасколуандос почео да је зачикава. Фаска је и упознала у предворју кабине одзива. Умео је вешто да приђе девојци. Почело је да га нервира то што девојка с којом је дошао у Кљун буљи у странца који је можда и клон. Наравно, то није желео да покаже. Дао јој је до знања да је она већ успела у животу кад је с њим заједно ушла у Кљун. Насмејала се, али не због шале већ због његове огољене препотенције заогрнуте јефтиним хумором. Фаско је био врло задовољан што је упознао Лусану. Она, у ствари, уопште није била његов тип. Тачно је да му је занимљива, чак и симпатична, али не показује довољно дивљења према њему, што он сматра неопходним. Лусана је идеалан избор за његовог оца, уваженог глоримуса Елидропа. Фаско је то и раније радио. Отац је највише имао поверења у њега и његов избор. Лусана је изгледала знатно млађе него што јесте. Права девојчица, Елидроп их је такве, волео. Након тога дозволиће му ваљда да управља Погоном алги. Намеравао је да прошири посао на Северне галаксије. Прерастао је Трутон и његове доживљаје. Алге су сјајан галактички бизнис. Погледао је још једном Лусану и закључио да ћу му она напокон обезбедити тај положај. Елеидроп ће смекшати када му испоручи Лусану. Гадио се оца али му је био неопходан због његовог високог положаја. Знао је исто тако и да се он оцу још више гади али га овај ипак трпи јер му је син. Пословни однос је то што их спаја. Фаско  не жели да зна за своју децу, а не жели ни да буде глоримус.

Одлазак

Лусана се дивно забављала. Годила јој је пажња и површно удварање. Безбрижан осећај испунио је цело биће. Једина права обавеза је бити срећан. Фаско је заиста забавља и чини опуштеном. Уживала је у његовом лупетању и самохвалисању. Фаско се разбацивао али је већ почео да се понавља.

- Грешим ли или си ти најлепша девојка овде?
- Свакако, кад ти тако кажеш....
- Необично је, али ти си  уједно и најлепша девојчица у Кљуну!
- Девојчице не долазе у Кљун...
- Долазе, долазе, барем ја то знам..
- Ти све знаш
- Да, ја све знам и пре питања.

Лафорд Лами је сјајно прошао на клађењу. Убо је и бочне координате. Минимум три галактичке карте. Њему је нешто сасвим друго одвлачило пажњу. Курчевити се баш трудио око девојке која је повремено буљила у њега. Права добитна комбинација је да копира свој КОД, и ували га курчевитом. Таква операција би му дала времена да се склони и касније напусти Трутон без притиска од стране примицача. Устао је и удаљио се од стубова „Великог Оркестра“. Подигао је добитак и спустио се низ степенице. Из малог бокса уз само степениште могао је да прати платформу Кљуна. Пратиће их. Стрпљење му није недостајало.
Фаско се спремао на завршну причу. Лусана с њим мора да пође до „Чеза“. Желео је то да изведе безбрижно и лако. Кренули су. Убрзо за њима изашао је и Лами. Фаско је изненада скочио и почео да хода на рукама. У тој акробатици помагале су му и патике с ваздушним вибрирајућим јастуком. Лусана је пришла на корак и гурнула му ноге али он није пао. Фаско се грохотом насмејао наопачке. Из те позиције, смех је звучао попут гроктања дрогираног прасета. До „Чеза“ су могли на два једноставна  или десетак сложених начина. Сложене начине су игнорисали. Фаско је ходајући на рукама дошао на почетак балонског пута. Ту је застао, и с једним одскоком дочекао се на ноге. Раширио је руке, залепршао шакама и узвикнуо:
- „Вечне Чезе“ су испред нас...! Испред нас, Лусана...

Лусана је већ једном била у „Чезама“, сасвим давно, са школом. Тада је видела Спокојног глоримуса, вођу Трутона у првом галактичком рату. Његова визија и дан данас одјекује као предање. Смирени глоримус је у најкритичнијим моментима био одлучно смирен  и непоколебљив. Запамтила је његове речи:
- И када су сви, и када је све против тебе, понашај се као да је све у  најбољем реду.

Крочила је на први гумбо-балон, зањихала се и одскочила. У ово доба гумбо стаза је била скоро пуста. Фриско је прелетео преко ње. Укрстио је ноге и руке и направио укрштену фигуру. Прелетали су један другог у таласима. Фриско ју је обгрлио око струка у ваздуху и бацио увис. Намера му је била да је дочека и привије на груди. Лусана је осујетила тај маневар, склупчавши се, кидајући падом његов пригрљај.
Лами је посматрао са пристојне даљине њихову забавну игру. Гумбо плес је стварно био изазов. Готово неодољив. Рањивим погледом упијао је њихове кретње, радосне покрете непредвидљивог извијања гумбоманије. Треба да се усредсреди на моменат препада. Промена кôда није тако једноставна ствар. Потребан је замашан скуп елемената да би се то реализовало.
Могућности су сужене до минимума успешности, али он једноставно нема избора. Та врста избора да немаш избора често је била прекретница галактичке историје. Разводњили су историју до нестајања, масовним психо-триковима али њен унутрашњи точак, и поред привида да је нема, незаустављиво се обртао.

Шта је шта?

Не...Не...Куда води то „не“?
Глоримус Елидроп је стрпљиво чекао свој оброк –  Лусану. Фаско је идиот и подложан сваком греху али му се мора признати таленат за одабир девојчица. Тај урођени идиотизам, да се безразложно смеје као да их привлачи и опчињава. Уме да ствара привид, мада, можда се у ствари он и не претвара пуно, можда је искрено идиот.  Како год, Фаско је његов син, само његов. Обојица имају повластицу међусобног познавања. Њихов однос је прецизно дефинисан обостраним интересима. Фаска интересује власништво над галактичким погоном алги. Он је све своје циљеве сабио у тај један. Елидроп је вешто хранио његову грамзивост. На основу исте, Фаско се стварно трудио. Фаско јесте био лупеж и то онај који се својски труди и којем ништа није тешко да би остварио свој циљ. Засветлуцала је капија. Музика добродошлице испунила је хол. Фаско је ишао напред а Лусана за њим. Деловали су безбрижно и заиграно.

Елидропа је појава Лусане искрено разгалила. Она је за њега била право откровење. Фаско је овог пута превазишао себе. Елидроп је младе девојке доживљавао митски и магијски. Свежина ритуала „игуане“ коју је развио до перфекције омогућила му је контролу и неограничено уживање. Могао је прецизно да се подмлади и остане свеж. Ритуал „игуане“ почињао је малим мирисним бомбама које су сукцесивно експлодирале дуж хола. Свака мирисна бомба имала је и своју боју. Елидроп их је подесио тако да у различитим бојама формирају име Лусана.

Фаско и Лусана стајали су у холу. Светлуцаво име Лусане мирисало је и бљескало. Фаско је био лажно зачуђен. Било му је криво што се његова улога ускоро завршава.

Лусана му је искрено симпатична. Стварно је бедно што подводи ову чаробну девојку свом оцу, глоримусу Елидропу.  Преимућство да му је отац глоримус, и да се познају, само је предуслов за овај у суштини чист посао. Елидропу девојка –  њему Галактичка фарма алги. С фармом решава већину проблема. Уосталом, с њом, постаје и власник мора. Он, Фаско, поседоваће море, море. Дао би још шест Лусана али му је ипак криво за ову једну.

Лусана је ћутала. Стајала је мирно без покрета. Њено светлуцаво име долетело је испред ње и зауставило се. Већ је требало да буде фасцинирана. На Фасково изненађење, она се након тога окренула и легла на под. Следећег тренутка већ је заспала. Ово је било крајње неочекивано. Фаско је заиста био збуњен.  Безобразно је заспала без упозорења. Невероватно лоше понашање. Наљутио се и побеснео.. Све симпатије према њој су нестале. Хтео је да је ишутира док тако лежи на поду и спава. Овако нешто се дешава први пут. Елидроп је снажно почео да се смеје. Громки смех померио је њено „име“, боље рећи одувао у сасвим други крај хола. Фаско је фрустрирано стајао изнад Лусане неодлучан у намери да ли да је ишутира. Не памти да је икада био овако затечен. Бес му је пунио плућа.

- Смеј се у себи ако си глоримус.
- Глоримус може да се смеје како хоће! - узвратио је Елидроп.
- У ствари овде ништа није смешно. Испунио сам твоју вољу, дај ми печат фарме и спавај заједно са њом, то је твоја ствар.
- Моја воља је тајна за твоје гневно срце.
- Немам срце, твој сам син!
- Набавићу ти на фарми ново, ово могу да ти извадим ако хоћеш.
- Нека хвала, само хоћу печат фарме.

Елидроп је пришао Лусани и подигао је. Чудно је запуцкетао прстима и она је остала да лебди. Фаско је оћутао. Сваки наставак дијалога ишао је на његову штету.
Неговане ноћи...

Елидроп је пажљиво гледао њено лице. Спокојно, невино и савршено. Лебдела је ту крај њега. Додирнуо је њену косу. То није учинио руком већ  је сваки прст чекао ред да то уради. Журба убија срећу. Непрекинути низ благог и клизећег додира орасположио је његову моћ. На врху свих неиспуњености стоји игра пламене жеље непредвидљиве раскошне различитости.

Игуана

Ритуал „игуане“ је ритмику промене црпео из звука тела. Глоримус Елидроп био је упућен у приватне тајне космоса. То знање користио је искључиво за властито уживање и освајање крунског блаженства. Жустрим покретом руке прогутао је две сенке игуане. Створио се у свету без граница. Приграбио је радост космоса, сједињеност звука и светлости. Прислонио је уво на њену косу. Зачуо је певање сваке власи. Какав је то хор? Све је пуцкетало од ритма и звукова. Светлост се није стидела да пева. Звук се одбијао од светлости и стварао празнину. Празнина је изврнула своју кошуљу и створила простор. Енергија сједињеног звука и светлости поделила је таму тако да се једна тама сада јасно видела.

Лебдели су. Његова свест је почела да се отапа и множи у исто време. Био је свуда и нестајао је. Пулсирао је попут неког младића од деведесетак трутонских година. Лусана је стварно нешто посебно. Мирноћа с којом је тако вешто заспала освојила га је. Фаско је изгледао затечен и неспособан за тако непредвидљиву ситуацију. Фаско је био предвидљиво глуп. Предивно је сетити се његовог израза када је Лусана заспала. Тачно, млад је али то није оправдање. Особине младости нису једноставне. Преламање кључних догађаја формира степен одговорности. Фаско се увек понашао заинтересовано само за себе.

То му је била последња свесна мисао. Све се измицало и удаљавало чудним брзинама и облицима. Боје су се растварале на чудне светлосне тачке. Енергија је испунила сваки удисај. Све се понашало као живо. Пролазио је кроз материју без отпора. Игуане су врхунски одрадиле тело. Плес с Лусаном био је увод у тачку спајања енергија. Вртели су се све брже. Пролазио је кроз њу муњевито бацајући се у покрету. Дисао је Лусану. Целим својим срцем, које је често мењао, волео је неговане ноћи. Он, глоримус, Елидроп, Велики вођа Трутона у најтежим ситуацијама Галактичког рата, сада жели да буде само несташан дечак.

---

ПРИЈАТЕЉСКА АГРЕСИЈА


Трутон је био нападнут. То се повремено догађало. Флота планете Прикс је осула паљбу на Крњинград. Ротациони штитови су максимално заштитили град. Штитови су имали и офанзивну функцију када би производили „белитон“ који би одбацио нападаче и успорио напад учинивши га неефикасним. „Белитон“ је био звучно оружје.

Трутон и Прикс су били савезници. Први галактички рат их је у нужди зближио. Сарадња се показала успешном. Преживели су за разлику од многих других.

Од тада повремено нападају једни друге и то се показало врло корисним за обе стране. Прикс је у ове нападе слао робијаше, клонове и роботе.

Циљ овог напада имао је сасвим унутрашњи карактер. У мисији напада на Трутон на броду „Плима“ у оделењу Анализе дистанце налазио се робијаш Дема. Дему је требало убити јер он није смео да се врати на Прикс. Тај задатак је поверен једном другом робијашу познатијем као Кртола који је руководио бродом „Чаробни“. Кртола је у току напада имао две могућности. Прва се састојала у томе да на „Плиму“ пошаље своја два чистача а друга је подразумевала да уништи целу „Плиму“ а с њом и Дему. Одлучио се за обе истовремено, дајући на тај начин предност супериорном решењу.

Дема је на Приксу већ добио епитет митске личности. Његово настојање да клонови добију исти статус као људи завршило се његовим спектакуларним хапшењем у лифтовима „Брауна“. Три дана су га гањали и он им је измицао. Лифтови „Брауна“ су му били последње уточиште на слободи.

Можда је могао, да своје бекство продужи дан или два. Сада је било извесно да му је живот непосредно угрожен. У затвору је барем био сигуран. Ова ситуација је знатно сужена. Дема је умео брзо да одлучује. Проценио је да је знатно већа опасност била иза него испред њега и због тога је и дао инструкције за усвајање дистанце ризика и бочно померање. „Плима“ је заузела нови положај улазећи у домет таласа „белитона“.

Први брод иза њих био је „Чаробни“. За двадесет секунди „Плима“ им бива у домету. Ако је добро предвидео талас, „белитон“ треба да их одбаци у року мање од десет секунди. Осетљиве границе ризика биле су на на страни Деме. Кртола је дао команду за напад и уништење „Плиме“. Већ је накривио победнички осмех кад је с ужасом недвосмислено утврдио да је „Плима“ иза њега и да се удаљава. Његовом бесу није било краја. „Чаробни“ је упао у други, знатно снажнији тасас „белитона“ који га је поштено шутнуо у космос. Кртола се препустио бесу. Половину клонова с брода избацио је у космос. Касније је послао роботе да их скупљају, кога нађу. Није извршио задатак и још је упропастио репутацију.

Дема није имао времена да се весели што је остао жив и што је сачувао брод. Морао је брзо да нађе начин да се пребаци на Трутон. „Кобурове решетке“... да... преко њих може да се извуче. „Плима“ је поново повратила правац али он није смео да ризикује. Можда је још неко добио упут за њега. Кратак поздрав и већ је у капсули. Тек када је Плима остала иза њега мишићи су се опустили. Прорачуне дистанце је понео и сада може да се одмори. Ово је била најопаснија ситуација за њега.

---

У СЕНЦИ ТРЕЛА

Северно од Чеза у питомој равници вулкана Трел обитавао је последњи трутонски фармер. Није имао никога осим вулканске траве која му је уједно и била дом. Видео је капсулу која се спустила у подножје Трела. Није било сумње да је добио друштво.

Дема је угледао биће које га је подсетило на неке давне слике из детињства. Окрзнули су се погледима и то је био једини контакт. Прорачуни дистанце су га прецизно довели до Трела.  Сада је слободан.

Фаско се брзо удаљавао од Чеза. Одатле је понео горчину која га је скроз обузела. Уложио је толики труд. Лусана је његово највеће откриће. У бити обоје су му се смучили. Неизмерно велики број могућности се отвара када загосподари галактичким погоном алги. Осмехнуо се. Мора да посети “Зарез”, трутонски административни центар. Толико тога је потребно обавити. Имаће своје море. Шта се уопште може мерити са тим ?

Лафорд Лами стрпљиво је чекао.

Чекање је вештина одсуства . Као да није ту ? Има три галактичке карте и решеност да напусти Трутон. Курчевити и Примицачи су проблем ? Решиће то истовремено или никако.... Запалио је цигарету. Није повукао ни два дима када је угледао курчевитог.

Једини, најмлађи

Деми је пријао предах. У ноздрвама је осетио мирис затвора. Удахнуо је снажно. Уживао је у погледу на Трел. Мирис затвора натерао га је да затвори очи. Баш глупо, бранио се жмурећи. Мирис је јак и сада када жмури. У ствари треба да жмури носем . Исцрпљен је и уморан. Лифтови Брауна су му отели снагу. Три дана и ноћи се врхунски крио.

Прикс је јединствена планета тунел. Из тог магистралног тунела познатијег као Лифтови Брауна рачвала се мрежа мањих. Није увек било тако. Један од првих тунела изграђен на Приксу био је Гуври, назван по истоименом локалном становништву. Гуври су тај тунел градили четири генерације. Последња је скроз ослепела. Наредна, осим што се рађала слепа није могла да има потомство. Дема је ту нашао уточиште.

Гуври већ 312 руптека у Лифтовима Брауна певају своје песме дриле. Дема се лично уверио како певањем побеђују гравитацију Прикса. Дема је певао са њима и то искуство никада неће заборавити. Прву дрилу увек је започињао најмлађи Гуври. Једини најмлађи, Енфуда. Пре него почне Енфуда, маса Гувра прозивала је његово име. Енфуду би енергија подигла и он би почињао са певањем прве дриле. Његово певање имало је такву снагу да је све Гувре који су се нашли на полигону подигло и ротирало. Дема нешто слично никада није видео. Био је запањен. Енфуд је изгледао величанствено. Стајао је лебдећи док су се Гуври око њега лагано окретали. Свест и садашњост постепено се преливала у музику. Сада док жмури музика Гувра одзвања његовим умом.