ПОСАДА ДЕЦА

Посада Деца

 Посада Деца

Посада Деца

Посада Деца

Посада Деца

Посада Деца


Посада Деца

 

 

 

 

 


po



Небојша Галић  (12 година)

ТЕРЗИЈСКИ МОСТ

Мени су у Србији најзанимљивији стари камени мостови. Они стоје, одолевају зубу времена као симболи вечности. Камен је човеку још од давнина представљао нешто бесмртно и неуништиво. Није случајност што су скоро све древне грађевине посвећене божанствима биле од камена, а грађевине обичних људи од дрвета.

Како је време пролазило, камен је постепено губио свој значај у односу на мермер и друге новије материјале. Овим процесом камен је постајао све доступнији и од њега су се сада правили и мостови. Иако је сâм камен био мање привлачан људима, камене грађевине нису губиле своју лепоту.
Одличан пример овога је Терзијски мост. Подигнут је у 15. веку, али је у 18. веку претрпео велике промене које су му дале данашњи облик. Овај мост подржава једанаест лукова. Ти лукови су виши од површине моста и дају му таласаст облик. Једноставан и елегантан, овај мост стоји као споменик људској креативности, а ако погледате ближе, видећете маховину у свакој пукотини. Она спаја ово ремек-дело са природом.

Поред своје лепоте, овај мост одликује и чудна, али у исти мах занимљива прича. Већи део људи који су чули за њега мисле да је добио име по крају у коме се налази. Међутим, стварност је сасвим другачија. Реч 'терзија' на турском значи 'кројач'! Мост су саградили кројачи којима је био потребан пут преко реке Рибник. Он је такође повезивао Призрен и Ђаковицу, што је олакшало превоз материјала који је кројачима био неопходан.

Све што постоји на овом свету има своју причу, али су приче мостова најлепше. Мостови не спајају само две стране реке, већ и људе, некад у време среће, а некад туге. Мостови су позорнице, а људи само глумци који долазе и одлазе.



Јордан Бегић (12 година)

Срећа која се не дели није срећа !

Једног лепог и сунчаног дана требао сам да играм утакмицу са својим фудбалским клубом.

Утакмица је заказана у један и тридесет. Нестрпљиво сам чекао полазак. До поласка читао сам књигу и играо се са братом. Када смо кренули ухватила ме блага трема. Током пута причали смо вицеве.

У свлачионици смо обукли дресове, штуцне, штитнике и спремили се за утaкмицу. Изашли смо на терен са вештачком травом.

Меч је почео. Прво смо ми добили лопту и кренули са нападима на њихов гол. Наши ударци на гол били су одлични. Голман противничког тима изванредно је бранио. Прво полувреме је завршено резултатом нула нула. Почетком другог полувремена постигли смо гол ! Било ми је посебно драго што је победоносни гол постигао мој најбољи друг Миња. Након нашег вођства издржали смо ураганске нападе противника. Одбранили смо се ! Нашој срећи није било краја .

Труд се исплатио и наша велика жеља за победом.

Срећа је потпуна кад се искрено подели са својим најбољим друговима. Срећа ретко долази сама, за њу се треба изборити.



pobeda

Победа


 

    П Р И Ч Е | Д А Р О В И | П О Е З И Ј А | И З Б О Р | Л И Н К О В И |

 

помоћ

Copyright © 1996-2005 Посада Веб

<== ==>