posada_deca

Прва књига Посаде - Књижевне Авантуре:

ГАЛИМАТИЈАС НА ГАЛИЈИ ПОБУЊЕНИХ ГАЛА

СМЕШНА ПРИЧА

Ишла бака да купи ћурку. Наиђе на жбун који на себи има чизме, поче да бере чизме у једну торбицу. Била је то мала торбица коју је увек носила са собом.
Завршила је са брањем. Онда чу мукање иза жбуна. Виде краву која музе чоколадно млеко. Замоли краву да јој да чоколадно млеко у једној флаши.
Онда је кренула даље. Срела је једног зеку близу шуме. Зека рече: „Ухватићу ти једну ћурку у селу ако ми даш чизме и чоколадно млеко“.
Бака је остала да чека. После пола сата враћа се зека сав блатњав и носи са собом једну омању гуску.
„Црни зеко“, па ја сам тражила ћурку а не гуску. „Знам али газда је заклао све ћурке за Божић, остале су само коке и гуске“ рече зека.
„Добро зеко, гуска је мало жилава али скуваћу је некако за ручак“ рече бака и лагано пође ка својој кућици.

Павлина Руменић

ЗЕЦ БЕЛИ - ОСМЕХ ДЕЛИ

Један дан дошао медвед код зеке: „Хоћеш код мене на ручак“ рече медвед. Медвед је иначе волео да се шали са становницима шуме.
Меда је ставио у жбун патике и чизме уместо купина, а уместо јабука ставио је лопте. Али медвед није знао да је зека мудар.

Зека крене путем и види да је медвед ставио уместо купина чизме и патике, а уместо јабука лопте.
Зека рече: „ Медведе, јеси ли чуо да уместо јабука расту лопте, а уместо купина расту чизме и патике?“
Медвед је мислио да је зека пао на шалу. Сутрадан меда обиђе целу шуму причајући да је зеку преварио.
Зека онда позива медведа на вечеру. Направио је чудовиште од воћа и ставио га на санке, јер тада је била зима.
Медвед је ишао путем код зеца на вечеру, и зец тада пусти санке и воћно чудовиште уплаши медведа.
Касније медвед исприча то свим становницима шуме и сви падоше у
смех.

Павлина и Владета Руменић

ПИПИ ДУГА ЧАРАПА

"Топло и снажно срце немогуће је заледити."

Астрид Линдгрен

Кинеска фантастика
Бунар са вином

Храм назван по господарици Ванг налази се у једном скровитом делу планина Хофу које леже петнаестак километара западно од мог округа. Када је она живела више се не зна, али старији људи препричавају следећу причу.

Та старица живела је од продаје вина које је сама правила. Једном приликом кад јој се у гостима нашао један таоистички монах она му рече да слободно може да пије колико хоће. На крају је испало да је он попио неколико стотина пехара вина а да ништа није платио, али му старица то није приговорила ни једном једином речи.

Једнога дана тај монах рече старици: " Пио сам твоје вино иако нисам имао новац да ти платим. Зато ми, молим те, ако хоћеш, дозволи да ти ископам бунар." Он се одмах лати посла и изгради јој бунар, а из њега појури бујица најчистијег вина.

" Овим хоћу да ти се одужим. ", рече , монах и оде својим путем.

bunar

Након тога господарица Ванг више није правила вино већ га је једноставно вадила из бунара. А како је оно било далеко боље од свих њених ранијих вина, број гостију нагло се повећа. У року од три године она је зарадила десетине хиљада бакарних новчића и постала богата.

Једнога дана таоистички монах неочекивано се врати. Старица му се дубоко захвали.

    " Да ли је вино било задовољавајуће? " упита монах. "
   " Прилично добро ", одговори му старица " али од њега нисам имала дрозгу да нахраним свиње ".

Монах се насмеја и написа ове стихове на зиду :

                  Небеса су можда велика,
                  Али је већа људска похлепа.
                  Он је сазидао бунар, она је продавала вино,
                  Али му је онда рекла: " Нема дрозге за свиње. "

Он затим оде, а бунар пресуши.

                                                                                            Чианг Јинг-К'Е

ПОСАДА ДЕЦА