Радње и излози. Кафане више нема.

Понеки графит искочи на углу. Госпођа шета три пудле. Једну црну и две беле. Радници истоварују кутије ужурбано као да краду. Многи локали су празни.

Старе рекламе сведоче.

Девојчица вади сендвич из ранца. Једе у покрету. Премућство младости. Кладионице изгледају поспано. Још је рано. Мало ниже је кинеска радња.

На семафору пет „немаца” чека. Некако су овом граду суђена немачка возила и пицерије. Ко редовно има пицу и вози „немца” решио је проблем.

Још ниже низ улицу скоро на крају стоји вагон. Напуштен, оронуо и улубљен. Мачак је испред и лиже шапу. Боја му је краљевски сива. Следећи трен и мачак је на крову вагона.

Мачак је у ствари професор геометрије Сунца.
На крову вагона држи час.

        старосткаогрех...старосткаогрех...каогрех

Стране света

Написао је књигу. Изнедрио је приче. Држати књигу у руци добар је осећај. Видети своју књигу на полицама библиотеке умеће је бацања прашине вечности.

Осећања инспиришу. Знање подстиче. Свет воли поклоне. Срећа је увек нестрпљива. Многима је поклонио своју књигу. Надахнут невидљивим дугом према људима радосно је упражњавао ритуал даривања.

 Недавно је у граду у главној улици срео је човека коме је поклонио своју књигу. Заустио је да упути поздрав али је човек оборио главу и окренуо се на другу страну. Имао је увређен израз.

Како год да радиш и колико год да се трудиш људима не можеш да угодиш.

Овај несусрет треба да га подстакне да вежба непрепознавање. Оборити главу и гледати на другу страну највећа је могућа вештина.

О томе тек треба писати.