ПОЕЗИЈА

трен


ПРИЧЕ

ДАРОВИ

ИЗБОР

ПРЕВОДИ

ЛИНКОВИ

ПОСАДА ДЕЦА

ПОСАДА SF

ПРЕУЗМИ ИЛИ ЧИТАЈ

ЕСЕЈИ

НЕОРА

ПОСАДА
АРХИВА

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 




po



nesha
                  
                       Ненад Руменић


                МРТАВ  ЧОВЕК  ХОДА


Када мртав човек хода
он постаје
сенка издужених богова
прамен згажене косе
проћелаве утваре.

Када мртав човек хода
њега виде као
крвави одраз месечевог осмеха
невидљиву раван
што грубо трепери кроз ваздух.

Када мртав човек хода
он иза себе оставља
мирис натрулих пањева
загаситу светлост
прекоморских хоризоната.

Када мртав човек хода
његове ципеле производе
несносну тишину
а покрети му личе на
сабласну игру
лептирових крила.

Када мртав човек хода
не препознаје
врисак узаврелог града
не осећа
прхут зомбираног туристе.

Када мртав човек хода
он личи на силуету
из петпарачког водвиља
на злогласни обрис
фалсификоване прошлости.

Када мртав човек хода
живи падају у транс
властите самодовољности
сумануто ослушкују дахтање
из пацовске канализације.

Када мртав човек хода
постаје сфумато
безбојног мора
у чијој измаглици лете
галебови раширених зеница.

Када мртав човек хода
он уствари иде уназад
у сусрет васкрсењу
и свим лепршавим латицама
свог не-постојања.

Када мртав човек хода.

Д О Б О Ш А Р И

Ево опет бесомучно ударају 
у добоше – објављују :
да је почео рат ждралова са гусеницама
да ће рибе  Атлантика падати са замућеног
неба
да је сва пшеница родила и стала у један хлеб
да су старци подвргнути кури подмлађивања
кренули у вртић
да је кренуо први ауто на погон сопствених
можданих импулса
да је погрешно љубити се језицима већ
искључиво носним длачицама
да је дозвољено кретање само по линијама
које су поп-артисти исцртали
да су историју писали ванземаљци припитомљени
од стране мајмуна
да су патње људи мале спрам бесконачне
мистерије космоса
да је забрањено рађати децу ако вам  једно око
шета око осовине
да су укинути навијачи јер су стадиони празни
и без пуког појављивања
да су роботи нова радничка класа у интересу
гримизних гризоједаца
да се монструми именују за васпитаче
малих хулиган-конформиста
да су замрзнуте објаве за долазак циркуса
због изумирања трапезиста
Ево опет ударају у добоше
усред ноћи ко у по бела дана
вести су углавном лоше
а популација већ скрхана
док најзад нечисти  не одоше
да лажу и  са других меридијана.




tina
          Тина Курбалија Игрошанац

  НЕМИРНА  ДУША

Немирна душа жељна твојих речи
немирно тело жељно твога.
На обали оставих свој скелет
некадашње,
у пребивалишту фараонове
прошлости,
нетакнуто,расуте дуге косе.
На другој сам страни
одсечене косе,
одсеченог конопца туге,
одсечена од урлика тамних.
На другој сам страни ја!
Твоја Ева
обавијена паучином
жеље и стидљивости.
Пружам ти руке,ја,
поново рођена.

Ако ме загрлиш можеш
ми заменити обале,
људе,ветрове и снове.
Ако ме загрлиш
желећу само једно.
Котрљамо се речима,
бескрајно.
Прешла сам пут,теби сам дошла.
Чекао си Феникса,чекао си Еву.
Уђи у забрањени град,
ништа не питај.
Уђи и слушај одјеке
знаћеш...


    ПУСТИЊА

Топла,
кријем у недрима
оазе.
Ветрови мењају
лица душе.
Празнина
стопљена с даљином.
Ветрови односе мој
песак.
Један,
са својим шатором
не миче се!
Једнако,сваки дан,
стоји, милује погледом,
једе сочно воће.
Један,
зелених очију,
као моје оазе,
очију које знају.
Седи скрштених ногу
мисли са мном,
пустињом.
Не плаши се олује!
Не плаши се непријатеља!
Не плаши се моје утробе!
Не плаши се тишине!
Стопљени,
данима,
тајанствене знаке пратимо.
Стали смо...
рађање сунца,ми
и тишина.
 

          
skera

                Слободан Шкеровић

                  ограничење љубави

има неколико речи које
ограничавају људски ум на нулти
ниво



    
мислику


већина људи не размишља
они само хоће да
реагују одговарајуће


увлакачева песма


лајкуј да те лајкују


уличарска

енглеска банка те поседује то је затворска
дужност ред мора да постоји
пиштаљка да буде сува
револуција мора да се деси
и мотив нек буде сув
слобода стиже печена
ко довози свеже људе
мајски цвет жељом зван


samuraj



маја


  Маја Д. Недељковић


    ЦРКВА У ЛЕТЊОЈ НОЋИ

            Парче месеца
слатко ко
лубеница
и једна звезда
у
                              Молитвеној ноћи.
Црква
на модром
језеру
и
                               једно чело
уснуло
над
Псалтиром,
на глатком
камену
и
длану.

  ( Скадарско језеро,
   Острво Бешка,
   Манастир Благовести,
   18. јул. 2008. године )


 ЗУЛЕЈКА И ХАТЕМ

      Зулејка
Где ј’ студенац онај леп
у долини шареној,
тамо с’ ото поглед мој.
Спазих тебе, где мој сплет
својом руком горе диже,-
здраво,срећо,сад си ближе.

Крај потока диван сад,
шетала сам туда ја,
у један се тргох ма;
ох, да срећна бејах тад!
Ти подиже цвеће моје,
за ме бије срце твоје...

         Хатем

Бистра вода нек се каже,
и ципреса ето та:
од драгане до драгане
да је моја шетња сва.




branka korac


         Бранка Кораћ


***
Ти желиш да причамо о љубави.

О којој љубави да разговарамо ?

О којој љубави да ти причам ?

Овој ?  Што лебди? Суреална шала под љубичастим небом,
где су моје руке постале стаклени, црни, подупирачи суза – дијаманата.
За брушење речи, нема материјала јачег од суза, за њих је и срце корунд шарен.
Корачам по сопственој сенци, тромих бокова, њихање тужаљке ка зидовима далеким .
Нити спустити главу нити подићи поглед. Нити пружити руку нити песницом клети.

О којој љубави да ти причам ?
О твојој ?
О прошлој?
Или овој која себе стихом назива ?

Љубав која није сан.
Она,  што оставља траг у снегу, траг од смрзнутих мрвица хлеба.
Пут којим се нико не враћа.




veljko t. cirkovic


          Вељко Т. Ћирковић


   У  ЗАГРЉАЈУ  УМА   ВЕТРОВА   


Напуклином  времена
Зов  промиче
Очи  тајанственим пламом
Подсвести
Угнездише
У  јутра  огледала
- Једра  тамног  времена
Птица  у  оку
Несном  огрнута
Лута .

Извајано  тело
Обузеше  руке  чистине
Одбљесак  с  неба
Ћутљиву  таму
Длановима  љуби
- Врховима  прстију  ничу  цветови .

Душом  очију
Промичу  кораци
Дашак  свежине  осећа  тело
Тренутак  стварности
Бива  робом
- У   загрљају  ума  ветрова


ВЕТРОВИ  НАСЛИКАНИ  ВРЕМЕНОМ

ПУНОГ  МЕСЕЦА



Ветрови цвиле
на прагу времена
Невременом

У срцу
Мирис тамјана процвета

У душу
У биће
У реч .
Уреза трагове !

Валцер уплакане ноћи
Свирају цигани
Ветровима

Хоће ли  поћи
Кроз јутра и вечери
Кроз  поднебља
Кроз пространства  душе?
Са нама  пријатељу
Ветрови  насликани  временом
                                                 Пуног месеца  .





usce

 

| П Р И Ч Е | Д А Р О В И | И З Б О Р | П Р Е В О Д И | Л И Н К О В И | п о с а д а  д е ц а |
| п о с а д а SF| п р е у з м и или ч и т а ј | е с е ј и | н е о р а | п о с а д а  архива
|

 
помоћ
cp
<====>