БЕРГАМО

Након Вероне, којом је колумна путописа отворена, задржат ћемо се још накратко у Италији, овај пут нешто сјеверније. Око сат и пол вожње (ако поштујете прописе, наравно) од Вероне, у сјеверној Италији, у Ломбардији, смјестио се Бергамо. Идилично италијанско мјесто се, као и већина градова у овој регији, налази се, с разлогом, у сјени метрополе и индустријског центра Италије, Милана.

Бергамо је удаљен од Милана 50-ак километара, типични италијански градић, који је, за разлику од оних највећих градова, успио да сачува свој историјски центар, мален али вриједан, од потпуне комерцијализације. Овај град није дело неког особитог умјетника, архитекте, племића или владајуће породице, већ резултат више стотина година рада и напора локалног становништва.

Боравак у Бергаму, већином, почиње од главне станице у низинском дијелу града. Неких километар, можда мало више, шетње према унутрашњости нашао сам се испод сликовитог брда с веома очуваним зидинама. Кратким испитивањем локалаца дошао сам до информације да је град подељен на доњи, модерни центар, те горњи град, историјски и средњовјековни центар Бергама. Из доњег дијела у горњи могуће се попети на два начина, жичаром и околним путем, пјешице. Па, кренимо…

Погађате, изабрао сам традиционалнији начин обиласка. Отприлике петнаест минута хода уз благу узбрдицу довело ме до грађевине која неодољиво подсјећа на средњевјековне градске капије. Прошао сам кроз исту, а недуго затим ступио на вијугави камени пут који као да се провлачи између мањих зграда. Што више и дуже ходам, објекти око мене су све старији, амбијент све традиционалнији. Уске улице и мноштво уских пролаза са страна, за које се можете само питати куда воде, су управо оно што очекујете од недовољно истраженог италијанског градића.


Убрзо стижем до мањег трга и спазим знакове за жичару. Аха, ту је дакле улаз у исту у овом горњем дијелу града. Иако ходањем нисам дошао ни до чега специфичног, изузев оне старе капије сам амбијент је био, у најмању руку, занимљив. Остављам „станицу“ иза себе и ходам даље. Свега неколико метара било је потребно да угледам нијеми, високи торањ који као да посматра околне објекте. Ознаке? Нема их. Име? Исто сам сазнао од локалаца, Gombito. Начин градње одаје период средњег вијека, најкасније 15. стољећа, а мали отвори, вјероватно за стријеле те велики број „ожиљака“ на овом каменом објекту чине да се запитам какве све тајне крије и чему је све свједочио.

Остављам и торањ иза себе и ходам даље. Убрзо сам се нашао на типичном италијанском тргу. Piazza Vechia, срце Бергама. Фонтана у средини и палата иза имају лако видљива обиљежја Млетачке републике као и архитектуре карактеристичне за подручја куда су Млеци владали. Тргом доминира торањ, доста већи и доста очуванији од претходног, са сатом и звоником. Комбинација информативних табли за туристе и разговора с локалним становништвом довела ме до информације да се ради о звонику који је означавао почетак дана ујутро, те закључавање градских капија увечер у 10 сати.


Пролазим поред торња и испод градске палате означене крилатим лавом Венеције, те стајем на релативно мали простор окружен са три објекта. С десне стране се налази маузолеј, с лијеве катедрала, судећи по фасади, не тако стара као остатак центра. Но, оно што се у том моменту налази испред мене итекако заокупља пажњу. Ренесансно-готичка фасада с мноштвом детаља, украса и статуа. Посматрам прелијепу фасаду и отворена врата кроз која, у оба правца, пролазе туристи. Бесплатан улаз у овакав објекат сигурно је вриједан пажње.

Нисам се преварио. Ово је један од најљепших барокних интеријера које сам икада видио. Дефинитивно.
Мали, неистражени Бергамо има доста тога да понуди на јако малом простору. Сликовити стари град, омеђен зидинама, стари торњеви и палате, прелијепо украшена базилика која се, успут речено, зове Santa Maira Maqqiore, те дашак Италије у старим улицама и локалним бизнисима без превише комерцијализације дефинитивно су надмашили очекивања према овом градићу.

                                                                                                                                                                      извор: Bergamo