|
ПРИЧЕ
ДАРОВИ
ИЗБОР
ПРЕВОДИ
ЛИНКОВИ
ПОСАДА ДЕЦА
ПОСАДА SF
ПРЕУЗМИ ИЛИ
ЧИТАЈ
ЕСЕЈИ
НЕОРА
ПОСАДА
АРХИВА
ПУТОПИСИ
**********************
**********************
Одиграј
Потез
**********************
**********************
|
Ненад Руменић
ПРВИ ДАН
ПОСЛЕ НОВЕ ГОДИНЕ
Изашао
сам у смирај зоре
да
бацим пластичне флаше
после
Нове године
које
се само
лоши
пророци плаше
Ту,
код смећаре
гледали
смо се пацов и ја
у
сасвим огољеном пејзажу
Било
је као после нуклеарног рата
кад
бомбе више од речи кажу
Та
нестварна тишина сред
милионског
града
где
сви су спавали
после
бурне теревенке
а
безличне авети свуда се шуњале
да
сам се плашио
и
сопствене сенке
У
парку сам видео
спржене
петарде, неиспаљене ракете
све
је мирисало на пустош и дим
па
ми је било ко’ да сам
уз
помоћ гуски
ушо’
у још уснули Рим
На
улицама све замрло
никакав
шум ни саобраћајна бука
све
је личило на сеоску идилу
кад
се из хаустора разлегла
песма
доконог ћука
Град
није уопште личио на себе
и
тишина је просто
разарала
чула
било
је пријатно,то се не може
порећи
иако
напољу је била
прохладна
нула
Кад
вратих се у зграду
у
мој окићени стан
укућани
су још чврсто спавали
Било
је баш као после
нуклеарног
рата
у
ком сам једини преживели
у
руднику на Авали
ИЗОПАЧЕНА ВРЕМЕНА
Са изразом туге, а без икаквог иметка
стајала нехајно, ослоњена о
лењи,
сунчани зрак
Она је моја вештица ретка.
Ишла кроз живот брзином револверског
метка
дизала завесе које које су падале по
трагичној бини
Она је моја вештица ретка.
Такву хитрину наследила од
гепарда-далеког претка
пленила осмехом на улици од безбојних
димњака
Она је моја вештица ретка.
На Трг револуције бацала рисеве
убитачних летка
размишљала о Сартру и киселим кишама
Бразила
Она је моја вештица ретка.
Искушавала, била каткад смерна ко'
Света Петка
ишла у висине које ни Аполо пет
није досегао
Она је моја вештица ретка.
Каква антилопа а кроз градску џунглу
шетка
од тог хода молерима са високих зграда
застаје дах
Она је моја вештица ретка.
Са њом летим у маглену сферу напретка
где златна прашина лебди и
боји нам косу
Она је моја вештица ретка.
И љубим је од старости па до њеног
заметка
кујицу малу што закопала кост у
мом дворишту
Она је моја вештица ретка.
ВЕЉКО
Т.ЋИРКОВИЋ
ТУЖНА ПРИНЦЕЗА
Сан
си ми једино дала
Да будан
увек будем
Док ћуте
ноћи дуге
Да зовом...
Прекривам
туге.
Сан си ми
послала
По птици,
Ти-звездо
далека,
Да са мном
будна будеш
Да тражимо
стазе
Нестале у
стиху
У оку срне,
Да вином
пробудиш сузе
Што их
уздах, ветру узе.
Сан си ми
оставила на јастук
Јутро, у
цвету маслачка.
Уздах, киша
и звезда.
Бреза-
Увек је
била моја,
Тужна
принцеза.
Ања Мраовић
Неће се вратити
сад
Замршене
косе, свира од туге
Већ сутра
планира рај
Са њим
или неким другим
Данас чека
Да јој
појасни бар
Каква је
магиија
Са којом
се срце узме.
И зашто
баш
Њено баш
Зашто ?
Неће сад никога
Млада и
сама, свет је цео њен,
Не жели
сада никога
Јер није
њен
Анђели се због ње спуштају на земљу
Они се
због ње спуштају на земљу
Из неба,
због ње, на земљу
А она у
облацима
Сад гледа
што су се нашли у проблему
Шта ли је
урадила?
Шта му је
урадила?
Деловало је да све је у реду
Чак и
боље од тога, као да му је значила
Да ли му
је уништила среду
Или само
попунила празан простор у распореду?
Ако је
тако није ни вредан
Али неће
сад никога
Никога
Неће сад
никога
Никога...
НЕБОЈША
ПЕТРОНИЈЕВИЋ
СВЕ ЗА ЉУБАВ
Истрпећу твоју
Опору зиму
И суви сипљиви снег.
Оплакаћу одсечене
Промрзле прсте,
Опалу косу,
Изгубљене зубе...
Прежалићу одузете
Удове,
Ослабљен вид...
И прећи преко
Свих твојих
Лажи и превара,
Да дочекам
Сто шест година
И твоју сахрану
Како бих те,
Најзад,
На миру.
Постхумно волео!
У ЧЕКАОНИЦИ
Ти
Часна,
Чиста,
Од плаве крви плава...
Ја
Млађи од наруквице
На кошчатом зглобу.
Па месец
Изнад зимзеленог биља
Које нико не види,
И трава
Нетакнута до ноћи.
До ноћи
Из које
Изгрева сунце
И стаје у ред
До мене
У чекаоници
Лекара...
Јовица
Бегић Омољски
Нисам
- слушао необично !!!
Страх и крах
Немају дах
Играш ли
Шах?
Осмех
Рођења
Плач.
Затвори врата
Зими у
Срцу.
Прекасна реклама
Путује
Људски је безгрешан
Неодсањани
Дан.
Ритам
Јаук
Буђења
Кошмар.
Питомина
Реке
Даљине
Далеке.
Мочварно
Небо
Повратило
Птице
Необично.
М И Л А Н Д
Р А Ш К О В И Ћ
Ј У Т А Р Њ
Е М И С Л И (2)
((
Јутарње мисли
(1) објавио
електронски
часопис „Агон“
у броју 27
))
XXX
Пренатални животи
отимају се
контроли. Багрем
кога опседају пчеле
некоме ће донети
радост. Која је
сврха
страсти у одапетој
стрели.
Хладна дисциплина
кичме у јутарњем
мразу. Цртеж
напушта свој оквир
привучен заводљивом
перспективом.
Ветрењаче су
поново у моди.
Све што измиче
логици смешта се у
пакете и одлаже
у депо носталгије.
Слушање џеза уз
добар џем и чај
од менте донеће
опуштање.
XXX
Учитељ говори
успорено због ученика
који је закаснио
на час. Уочена је
умерена енергија
вулкана. Чапље узлећу
над крајоликом
који се губи
у магли.
Протуберанце пробијају
свод. Циклус је
окончан. Академија
смисла затрпана
понудама за
предавања. Дијаманти су
обично димна
завеса за вечност.
Церемонија доделе
оскара и ове
године
донеће непроспавану
ноћ. Неки тврде
да је победник
бесмислена копија.
XXX
Егзалтација је
обично енигма
састављена од
најмање два елемента.
Уграђени зупчаници
смисла у овом
безличном јутру
које се примиче
подневу. Тако се
окретај завртња обрео
тамо где није
очекиван. Минути за
мементо. Ларго
предуго траје.
Клепсидра је
преоптерећена.
Имагинација је
прецизан хитац у
суштину бесмислене
егзистенције.
XXX
Eгзотика тог
шумског предела
у делима старих
мајстора. Ту се
тискају тајне.
Година пропуштених
могућности притиска
као константа.
Хиљаду ходочашћа
до јутра које се
не назире. Лауреат
је отишао
у легенду. Љути
корен рена подсећа
на дато обећање.
Све може бити
употребљено у циљу
достизања
нестварног циља.
XXX
Жариште проблема
појављује се на
свим
стратешким
местима. На ћилиму
су шаре
које одгонетају
љубитељи геометрије.
Часопис је препун
изванредних репортажа
са лица места.
Статисти привида
штрајкују
због неисплаћеног
хонорара. Страх се
увукао у одапету
стрелу критичког
мишљења.
Сурогат сурогата
на време отвара
седницу
владе. Свилена
кравата са пепито
десеном
лепо се слаже
са порастом стандарда.
XXX
Урамљени портрет
почиње да се
подмлађује. Зграбимо
ову шансу која се
указује на
хоризонту нестварних
могућности.
Џунка тихо клизи
по површини језера.
Инвентар интрига
чека на ревизију.
Реплике су пожељне
у клубу наглувих
пензионера. Кадар
који је искочио из
своје перспективе.
Ритуал не сме да
изистане. Она
свлачи са себе
и последњи
комад одеће. Завеса.
XXX
Онако како је
казана приповест делује
као вест за
насловну страну
таблоида.
Крајње време за
озбиљну комедију.
Ретроградна анализа
доказује немогућу
позицију. Закучасте
теореме о постанку
света могу доспети
у ћорсокак.
Перпетуум мобиле
је поново у моди.
Све то бледи
пред вешћу да
нам
краљ коначно
долази у посету.
На два дана.
|
