ПРЕВОДИ
|
 |
La bohème |
La bohème |
|
Je vous parle d'un temps Que les moins de vingt ans Ne peuvent pas connaître Montmartre en ce temps-là accrochait ses lilas Jusque sous nos fenêtres et si l'humble garni Qui nous servait de nid ne payait pas de mine C'est là qu'on s'est connus Moi qui criait famine et toi qui posais nue. La bohème, la bohème. Ça voulait dire on est heureux La bohème, la bohème. Nous ne mangions qu'un jour sur deux Dans les cafés voisins Nous étions quelques-uns Qui attendions la gloire et bien que miséreux Avec le ventre creux Nous ne cessions d'y croire et quand quelque bistro Contre un bon repas chaud Nous prenait une toile, nous récitions des vers Groupés autour du poêle en oubliant l'hiver La bohème, la bohème, Ça voulait dire tu es jolie. La bohème, la bohème, Et nous avions tous du génie. Souvent il m'arrivait Devant mon chevalet De passer des nuits blanches Retouchant le dessin De la ligne d'un sein Du galbe d'une hanche et ce n'est qu'au matin Qu'on s'asseyait enfin Devant un café-crème Épuisés mais ravis Fallait-il que l'on s'aime et qu'on aime la vie. La bohème, la bohème, Ça voulait dire on a 20 ans La bohème, la bohème, Et nous vivions de l'air du temps. Quand au hasard des jours Je m'en vais faire un tour À mon ancienne adresse Je ne reconnais plus Ni les murs, ni les rues Qui ont vu ma jeunesse En haut d'un escalier Je cherche l'atelier Dont plus rien ne subsiste Dans son nouveau décor Montmartre semble triste et les lilas sont morts. La bohème, la bohème, On était jeunes, on était fous. La bohème, la bohème, Ça ne veut plus rien dire du tout. |
Говорим вам о времену Које млађи од двадесет година Не могу познавати У то време Монмартр спуштао је своје јорговане Све подно наших прозора И иако скромни декор Који нам је служио као гнездо Није баш нешто изгледао Управо ту смо се упознали Ја, који сам умирао од глади и ти која си позирала нага. La bohème, la bohème, То је значило: били смо срећни... La bohème, la bohème, Нисмо јели више од једном у два дана У оближњим кафеима Било нас је пар Који смо чекали славу И иако сиромашни И празног стомака Нисмо престајали да верујемо И када би понеки бистро У замену за топао оброк Узео наше платно Рецитовали бисмо стихове Скупљени око пећи Заборављајући на зиму La bohème, la bohème, То је значило: ти си лепа. La bohème, la bohème, И сви смо имали дара. Често бих Испред свог сликарског постоља Проводио бесане ноћи Поправљајући цртеж Од линије недра До облине кука И тек ујутру бисмо Коначно сели За пенастом кафом Исцрпљени, али задовољни Требало је волети се и волети живот. La bohème, la bohème, То је значило: имамо двадесет година La bohème, la bohème, И живели смо у том времену. Када сам једног случајног дана Обишао своју стару адресу Нисам више препознавао Ни зидове, ни улице Које је познавала моја младост На врху степеништа Тражим атеље У коме више ништа није остало У свом новом руху Монмартр изгледа суморан И јорговани су мртви. La bohème, la bohème, Били смо млади, били смо луди La bohème, la bohème, То више не значи ништа. |
обрада:Јордан Бегић
The Moody Blues
Nights In White Satin
Извођач: The Moody Blues
Nights in White Satin
Ноћи у белом сатену
Nights in white satin, never reaching the end,
Letters I've written, never meaning to send.
Beauty I'd always missed with these eyes before.
Just what the truth is, I can't say anymore.
'Cos I love you, yes I love you, oh how I love you.
Gazing at people, some hand in hand,
Just what I'm going through they can't understand.
Some try to tell me, thoughts they cannot defend,
Just what you want to be, you will be in the end.
And I love you, yes I love you,
Oh how I love you, oh how I love you.
Nights in white satin, never reaching the end,
Letters I've written, never meaning to send.
Beauty I've always missed, with these eyes before.
Just what the truth is, I can't say anymore.
'Cos I love you, yes I love you,
Oh how I love you, oh how I love you.
'Cos I love you, yes I love you,
Oh how I love you, oh how I love you.
Ноћи у белом сатену, које се никада не заврше,
Писма која сам написао, не мислећи да их пошаљем.
Лепота коју су раније ове очи одувек пропуштале.
Шта је истина, не могу више рећи.
Зато што те волим, да ја те волим, ох како те волим.
Гледам у људе, неки иду руку под руку,
То кроз шта ја пролазим они не могу да разумеју.
Неки покушавају да ми кажу, мисли они не могу бранити,
Оно што желиш да будеш, бићеш на крају.
И ја те волим, да волим те,
О, како те волим, ох како те волим.
Ноћи у белом сатену, које се никада не заврше,
Писма која сам написао, не мислећи да их пошаљем.
Лепота коју су раније ове очи одувек пропуштале.
Шта је истина, не могу више рећи.
Зато што те волим, да ја те волим,
Ох како те волим, ох како те волим.
Зато што те волим, да ја те волим,
Ох како те волим, ох како те волим.
обрада:Јордан Бегић