ДУГО ОЧЕКИВАНЕ КИШЕ
Дуго очекиване кише падају,
љубећи голе, устрептале жеље
љубећи голе руке.
Дуго очекиване кише падају,
будећи сенке заспале на сводовима
кућа.
Немир окива очи, пршти и буја живот
под кожом тајфуни грабе руке снова
љуљају заспале птице.
Слутње разапињу шаторе на пољима сласти.
Пршти и буја живот кроз водоскок свих светова.
Дуго очекивана киша је пала
пољубац ноћи уместо росе...
(
Тина Курбалија )
У БУДУЋЕМ ПРЕБИВАЛИШТУ ВЕТРА И ТРСКЕ
У будућем пребивалишту ветра и
трске,
тоне поглед у тамни дрворед на слици.
Дозиваш моје име у тами,
кревет се гиба и смеје,
баца нас у висину,
окреће нас у ваздуху,
игра јин-јанг у ритму нашег
афричког плеса.
Јутро нас дозива кроз спуштене засторе.
Не! Не желим се извући из топлине твога
загрљаја.
Напољу нас чека нечији
мрак.
ТРАГАЊЕ
Окрећем
се ка ветрењачама!
Јурим ветрове.
Над Београдом данас се клати сунце.
Он нема тебе,он нема тајфун, океан
али има сјај у осмеху једног
младића.
Вртим се планетом укруг.
Не питам димњачаре да ли су срећни,
да ли су они само деца кровова?
Уплићем своје стопе по узаврелим
улицама.
Под кожом лете птице опијене,
луде од младости.
Овде где је израстао мој први дан
тражим,
Светлост, другу половину лика,
Кључ, да угледам себе,
угледам нас.
( Тина
Курбалија )
НИШТАВИЛО
Када љубав престане-
осетимо патњу,
из патње се рађа бол-
а из боли ништавило,
и онда сањамо-
све док ти снови не престану,
онда летимо,
све до поновног ништавила!
(Цакић Радисав)
КРАЉЕВСКЕ ОДАЈЕ
Кроз моје-
краљевске одаје,
дувају чудне-
и хладне промаје,
те овде схватих-
да душа моја самује,
и да у тој осами-
са ђаволом тргује!
(Цакић Радисав)
НАЧУХ
Чуо сам да си верена-
из продавнице наручена,
опремљена бајковито-
насликана сликовито,
нашминкана осмишљено-
ускоро удата тајно!
(Цакић Радисав)
НЕКЕ ЧУДНЕ МИСЛИ
Непријатеље држи на оку, а пријатеље на длану
Љубав је вечност у једном тренутку
Живот ужива у мени а не ја у животу
Жена која тежи да буде једнака са мушкарцем,значи да има мањак амбиција
Омче нам поделише, а ми ,скачемо са моста. Кажу нам да радост долази од скакања
Ако не можеш да сместиш другоме, смести самом себи
Поезија је краљевство стварности и илузије
Нада је боја која нестаје
Ко девојке бира, на крају мастурбира
Живот је маска, којом се скрива права истина
(Цакић Радисав)