СМЕШНА  ПРИЧА

            Математику сам презирао
Српски нисам знао
Историју сам вуко’
С енглеским се туко’
Биологију сам волео
Веронауку одболео
Физику сам превазишо’
На географију сам ишо’
На физичком сам давао
голове
На музичком рушио
столове.

                               Григорије Руменић  

 

Хју Лофтинг (Hugh Lofting ) рођен је 14. јануара 1886. (Мајденхед,Беркшир, Енглеска ), умро је 26. септембра 1947.(Санта Моника, САД)

Аутор приповеда о Дулитлу буцмастом и ексцентричном  доктору који учи језик животиња . Тај дар он користи да успешно лечи животиње. Папагај Полинезија је Дулитлу незаменљив сарадник.

Лофтинг је похађао језуитски интернат у Дербиширу. Студирао је на Масачусетском институту за технологију.На Кембриџу,1904-05 комплетира студије. У Лондону  1906-07 завршава студије грађевине.

Посао га одводи у Африку, Западну Индију и Канаду. 1912. започиње књижевну каријеру и настањује се у Њујорку. Већи део свог живота проводи у САД али је амбијент свих његових књига енглески.

Током првог светског рата у борбама у Фландрији и Француској бива рањен.

Књига о доктору Дулитлу појавила се 1920 и постигла изузетан успех.
1922. добија медаљу за најбољу дечију књигу (Newbery Medal)

Вођа лавова

Сад је Џон Дулитл имао много посла. Затекао је стотине и хиљаде болесних мајмуна: гориле, орангутане, шимпанзе, павијане, свилене мајмуне, сиве мајмуне, црвене мајмуне и остале родове мајмунске. А многи су већ били и скончали.

Он је најпре, одвојио болесне од здравих. Затим је наредио Чи-Чију и његовом синовцу да исплету велику колибу од траве, па позвао здраве мајмуне да их пелцује.

Три дана и три ноћи непрекидно су долазили мајмуни са свих страна у колибу од траве, где је доктор седео и дању и ноћу, па их све редом пелцовао.

Наредио је тада  да се подигне друга колиба-велика, са много постеља, па је све болеснике склонио у ту колибу-болницу.

Али било је толико много болесних животиња да није имао довољно здравих који ће их неговати, па је послао гласнике да позову друге животиње, лавове, леопарде и антилопе, да дођу и помогну му у послу.

Али, вођа лавова је био врло гордо створење. На лицу му се изражавао гнев пун презира када је ушао у велику колибу са много кревета.

Како се усуђујете да од мене тражите тако нешто, господине !- узвикнуо је лав и бесно погледао доктора.

Како се усуђујете да од мене, краља животиња, тражите да служим ову гомилу прљавих мајмуна ! Ја чак нећу да их једем ни између ручка и вечере.

Мада је било страшно и погледати лава, доктор ни по коју цену није хтео да покаже да се уплашио.

- Ја вас нисам ни позвао да једете мајмуне, - казао је доктор мирно.

- А осим тога, они нису прљави. Сви су јутрос окупани. Једно хоћу да вам кажем: може доћи дан када ће се и лавови разболети. И ако ви сада не помогнете другим животињама, може се десити да лавови остану сами кад буду у невољи. То се често дешава и гордим људима.

- Лавови никад нису у невољи, они само другима доносе невоље, - рекао је вођа лавова, подигао нос и правио са важан осећајући се необично паметним.

Вратио се у прашуму, а онда су леопарди показали  да су исто толико горди и рекли како ни они неће да помажу. Рекле су то и антилопе, мада су бојажљиве и срамежљиве. Скупиле су се, насмешиле глупе и казале да још никада нису биле болничарке.

Сада се јадни доктор страшно забринуо. Питао се одакле ће добити помоћ за лечење оволико хиљада болесних мајмуна.

Али када се вођа лавова вратио у своје скровиште, изиђе му у сусрет његова жена врло забринута.

- Једно наше дете неће да једе,- казала је она не знам просто шта да радим . Од синоћ ни залогај није појело.

И она поче да плаче и дрхти, јер је била добра мајка.

Вођа лавова уђе унутра. Два љупка лавчета лежала су на поду. Једно од њих изгледало је веома болесно.

Али када је лав гордо испричао својој жени шта је малочас одговорио доктору, наљути се она толико да је мало требало па да га отера у џунглу.

- Па ти немаш ни трунке разума ! - викала је она.

- Све животиње до Индијског Океана причају о њему као о чудотворцу  који уме да лечи све врсте болести, кажу да је врло љубазан и тврде да је то једини човек на свету који зна немушти језик. А сада, управо сада, кад имамо болесно дете у кући, морао си да га увредиш. Само највећи глупак  може да буде неучтив према једном добром лекару. Ти..-.и она поче своме мужу да чупа гриву.
Одмах да си отишао беломе човеку ! - викала је она.

- Кажи му да си се покајао. Поведи и остале празноглаве лавове и глупе леопарде и антилопе. Чините све што вам доктор каже. Можда ће он бити тако добар да помогне нашем детету. Жури се што можеш више, кажем ти. Ниси заслужио да будеш отац.

И она оде у суседну пећину да се пожали другој лавици. А краљ лавова се врати доктору Дулитлу и рече:

- Пролазио сам случајно овуда,па сам мало навратио.Да ли сте већ добили помоћ?
- Не, још нисам,- казао је доктор, - и много сам забринут због тога.

- Данас је тешко наћи помоћ, - рекао је лав.
- Животиње, изгледа неће више да раде. То им се у неку руку , не може за зло узети...али, када сте у тако тешком положају, учинићу што могу- и то вама за љубав – само нећу да купам ту прљаву жгадију... Рекао сам и свим осталим зверима да дођу и помогну колико могу. Леопарди ће стићи за неколико минута. Узгред буди речено, код куће ми је једно дете болесно. Надам се да није ништа опасно, али моја се жена уплашила. Ако вечерас наиђете у мој крај, можете да погледате шта му је, зар не ?

Доктор се тада много обрадова, јер сви лавови, леопарди и антилопе, жирафе и зебре, - све животиње из шуме, планина и равница – дођоше да му помогну у послу. Дошло их је толико да је неке морао вратити, а задржао  само највештије.

Ускоро је мајмунима било боље. После недељу дана велика колиба са својим многобројним постељама била је скоро празна,  а крајем друге недеље оздравио је и последњи мајмун.

Доктор је завршио свој посао, али је био толико уморан да је легао у кревет, па је спавао три дана а да се није окренуо на другу страну.

 

---

---

---