Априлилили

Војник у пижами
залеђен од снова
поезијом кроти
априлске лептире

изгубљеним материнствима
прелива се река
а просјаци обзирно
скидају шешире

Расковани чамци
склупчани међ корењем
испуцале обале
риболиких аласа

укопане у самоћу
сидра туговања
лепе се за рђу
залуталих таласа

Пужеве голаће
расејане пољем
босоноги шетачи
сакупљају у шаке

на раскршћу замуцкују
старе успаванке
о наборане облаке
саплићу се свраке

А можда ће једном ипак
змајеви заточени у издаји
носталгичних револуционара
залепршати у свитањима зеница
разбарушених трооких сањара

Навигација


Као секта атеиста
цитате патријарха љубави
анонимни песници кривотворе џез
при томе за собом остављају пукотине
кроз које врца заразно лудило

На палуби носталгичних пејзажа
белим лакованим ципелама
џентлемени гасе изгрицкане томпусе

У руменилу под фењерима
сањају их тамнопуте девице

Пијано исповеда смрт црне вране
Он те бродоломе савести
има у малом прсту

Саксофон оплакује класике
Пун му је куфер перверзија
и писоара што миришу на лимун

Навигатор објављује
Двадесет девети септембар
хиљаду деветсто шесдесет треће
унапређује се у чин генија

Јер кад склопи очи не види га нико
а нарциса свуда ко богиња

 

Кишобран
                                Браниславу Кубату,

Застајеш голорук
закованих стопала
сред њишућих сенки
акварелских дама
опкољен маглом
равнодушног зева

луткама с трбусима
из којих вири слама

Изгубљених ствари
одрази трепере
корење страха
буја у црнини
од лепљивих угрушака
покошених дана

замрзнут си осмех
сличан старој пукотини

Име те тишине
не умеш изрећи
ко немушта нека
присутност без лица
о сакри се под кишобран
унутрашњег света

с очима у врту
рајских препелица

---

---

                         
                    Венац за Мацухару

Моритомо шета гробљем идеја.
Оне су ту због своје истрајности –
То је особина смрти.
Из гроба идеје пакла изникао цвет:
Гле, како дивно мирише, ко напалм
У рано јутро!
Набрао је читав венац и поклонио га
Девојци Мацухари.
Опијена необичним мирисима
Мацухара обневиди и рече да се дивно
Осећа:
Као да ми се свест проширила!
Идеје су свест, закључи Моритомо,
Нарочито кад су мртве.

Техника одлажења

Моритомо се одмара у пустињи
Између два огледала
Посматра нејасне обрисе токова у њима
Испод пустиње налази се море
Смешно је како људи размишљају
Кисело се осмехује
Камен јесте чврст, ал је попара!

Демони се не би с њим коцкали
Дивље девојке ућуте кад наиђе
На лицу има четири ожиљка:
Окинава Хирошима Нагасаки Хонда

Четири змијска језика
Истањене и грбаве обрве
Блеђу кожу на залисцима
Катану носи зарад равнотеже

Одмак духа креће у предвечерје
Таласима слика сенке и светла
Гласове у полутами
Капију на Тибету где се сусрећу
Усковитлани познаници

Скида кимоно и седа крај огњишта
Исправљених леђа зажмуривши
Грана у ватри прсне

Моритомо и Тереза

У удаљеном кутку Галаксије
Свратио је да попије киселу воду
У прихватилиште за сиротињу
Одбрамбени механизми језуита
Погледали су му дужице
А хладна керамичка рука
Узела је новац
У тишини су чекали да оде
Монахиња је пажљиво прала
Чаше
Из позадине, иза дворишног зида
Чуло се трљање и шљапкање
Пракљаче
С друге стране каљавог дворишта
Болница
Сифилис и гангрена
Елефантијаза, вазектомија,
У црно-белим сеницима
Поларизована вода
Отишао је и легао
На прљаву струњачу
Визита је прошла
Рече му болесник с цигаретом
И мрким беоњачама
А од чега болујеш?
Запита радознао
Мртав сам, одговори Моритомо
Мртвима је место на гробљу,
Опрезно ће пацијент.
Моритомо га посматра
Дим, од катрана пожутели прсти
Језик светлуца кроз крње зубе.
Обавештајна служба је јурила
Тереза одлучно корача тремом
Праћена хирурзима
Убијте мртваца! Наређује
Хирурзи потегну мачеве
Блажена свештеница проспе јод
Пацијент запали опијум
Моритомо се закашље
Мачеви отворе бицепсе
Бешика се провали
Лакат се сломи
Знао сам да ниси светица!
Простење Моритомо
Свој последњи дах.

Мачка и сова

Није ни мачка ни сова
То је игра
Канџи и перја

Гледање у Сунце

Моритомо у Сунце гледа преко оштрице мача
Томе га је учио Барон, који је нестао или умро
Али Барон у Сунце гледа кроз флашу
Или лед из дебелог хлада
А Џоу је друга судбина била
Звизнуо је у ватру
Њега је Моритомо и тражио
Док се отимао сузама

У један час Моритомо напусти тело

У пространству духа не постоји патња
Само победа
И ратник јој се предаје без борбе

Моритому се то не допаде

Обешен о протуберанцу, задиркује га Џо:
Где ти је мач, јуначе?

Мач је остао у оку
Моритомо нема за шта да се маши

У долинама Сунца
Где је обликовање топлота ума
Претопло је за идилу

Отуд иду тибетански монаси
С гривнама насмејаним
Победници без мача

Постиђен, Моритомо с океаном суза у
Очним удубинама
Клоне

О, мој брате, још ћу плакати
Роб гледа поносом