ПОСАДА ДЕЦА

Посада Деца

 Посада Деца

Посада Деца

Посада Деца

Посада Деца

Посада Деца









po



Прва књига Посаде - Књижевне Авантуре:

ГАЛИМАТИЈАС НА ГАЛИЈИ ПОБУЊЕНИХ ГАЛА

Posada Deca


ПУШТАЈТЕ ЗМАЈЕВЕ

Држте’ чврсто своје крајеве
Хајде децо да пуштамо змајеве.

Почео је празник нације
сви се пењу на историјско брдо
ту су разне празне генерације
што личе на разуларено крдо

Нек’ се у висину страшно вине
ношена ветром папирна глава
змај је то, не боји се да погине
на облаку жели мало да одспава

Држте’ чврсто своје крајеве
Хајде децо да пуштамо змајеве.

Полако на калему канап пуштајте
ал’ немојте да полетите у небо
змај је чудна неман знајте
кад не бљује ватру, мало је прозебо

Сад с’ птицама лако лети
ко ће да се ту распетља
да у космос оде-сад већ прети
мало му је овде светла

Ал’ тата у помоћ пристиже
бори се с’ ветром и снагом змаја
сад је већ престао да се диже
враћа се на брдо из свог завичаја

Држте’ чврсто своје крајеве
Хајде децо да пуштамо змајеве.


   Ненад Руменић 

ПРОСТ РАЧУН


Ја тврдим прост је рачун
Дарко је Мају позвао на чун

Ја тврдим рачун је прост
Дарко је Мају одвео под мост

Прост је рачун ја тврдим
Дарко је Маји показо’ на реци дим

Прост је рачун тврдим ја
Дарко је Маји дариво’ пољупца два.


Ненад Руменић 



                                 СМАК 

ПРОФЕСОР       
У нашем граду живи
тај човек вечито млад,
знају стари, знају млади
о њему причаћу сад

Тај професор дане губи
време троши због нас
он музику страсно љуби
свира клавир и бас

Реф.
Хеј професоре,
ми знамо шта си лудо волео пре
Џез професоре
покажи како се свирало пре

Тај професор људи
нема никога свог
само музику љуби
она је за њега Бог

Тај професор људи
често напушта час
тад дирекор луди
псује њега, клавир и бас

 
smak



ezop

             Езоп
ЛИСИЦА‭ ‬И‭ ‬ЛАВ

Када‭ ‬се‭ ‬лисица‭ ‬која‭ ‬још‭ ‬никада‭ ‬није‭ ‬видела‭ ‬лава,‭ ‬случајно‭ ‬на‭ ‬њега‭ ‬намери‭ ‬и‭ ‬први‭ ‬га пут‭ ‬угледа,‭ ‬тако‭ ‬се‭ ‬уплаши‭ ‬да‭ ‬је‭ ‬замало‭ ‬умрла‭ ‬од‭ ‬страха.‭ ‬Намеривши‭ ‬се‭ ‬на‭ ‬њега‭ ‬по други‭ ‬пут,‭ ‬ ‬опет‭ ‬се‭ ‬престраши,‭ ‬али‭ ‬не‭ ‬онако‭ ‬као‭ ‬први‭ ‬пут.‭ ‬Када‭ ‬га‭ ‬ ‬ ‬угледа ‬и‭ ‬трећи пут,‭ ‬охрабри‭ ‬се,‭ ‬приђе‭ ‬му‭ ‬и‭ ‬упусти‭ ‬‭ ‬с‭ ‬њиме‭ ‬у‭ ‬разговор.

Басна‭ ‬показује‭ ‬како‭ ‬навика‭ ‬ублажава‭ ‬и‭ ‬страшне‭ ‬ствари.

ЦВРЧАК‭ ‬И‭ ‬ЛИСИЦА

‬На‭ ‬неком‭ ‬високом‭ ‬стаблу‭ ‬певао‭ ‬цврчак.‭ ‬

Лисица,‭ ‬у‭ ‬жељи‭ ‬да‭ ‬га‭ ‬поједе,‭ ‬смисли‭ ‬овако: стаде‭ ‬насупрот‭ ‬стаблу‭ ‬и‭ ‬ ‬поче‭ се ‬дивити‭ ‬његовој лепој ‬песми. ‬Позва ‬га‭ ‬да‭ ‬сиђе‭ ‬јер жели‭ ‬да види‭ ‬колика‭ је‭ то‭ ‬животиња‭ ‬што‭ ‬тако‭ ‬снажно‭ ‬пева.‭ ‬Прозревши‭ ‬њено‭ ‬лукавство, цврчак‭ ‬отргну‭ ‬лист‭ ‬и‭ ‬баци‭ ‬га‭ ‬доле,‭ ‬а‭ ‬сам‭ ‬остаде‭ ‬седети‭ ‬на‭ ‬стаблу‭ ‬па,‭ ‬када‭ ‬лисица‭ ‬притрчи, рече:‭ ‬

“Вараш‭ ‬се,‭ ‬драга‭ ‬моја,‭ ‬ако‭ ‬си‭ ‬помислила‭ ‬да‭ ‬ћу‭ ‬сићи.‭ ‬Чувам‭ ‬се‭ ‬ја‭ ‬лисица‭ ‬од‭ ‬онога
дана‭ ‬када‭ ‬сам‭ ‬у‭ ‬лисичјем‭ ‬измету‭ ‬видио‭ ‬цврчкова‭ ‬крила.‭”

Туђа‭ ‬несрећа‭ ‬учи‭ ‬опрезу‭ ‬разборите‭ ‬људе.
ЖАБЕ‭ ‬ТРАЖЕ‭ ‬КРАЉА
Жабе,‭ ‬жалостећи‭ ‬се‭ ‬због‭ ‬безвлашћа‭ ‬које‭ ‬се‭ ‬међу‭ ‬њима‭ ‬било‭ ‬проширило,‭ ‬пошаљу
посланике‭ ‬Зевсу‭ ‬с‭ ‬молбом‭ ‬да‭ ‬им‭ ‬да‭ ‬краља.‭ ‬Зевс‭ ‬пак,‭ ‬видећи‭ ‬њихову‭ ‬тупоглавост,
баци‭ ‬им‭ ‬у‭ ‬бару‭ ‬пањ.‭ ‬Испрва‭ ‬жабе‭ ‬уплаши‭ ‬бука‭ ‬па‭ ‬зароне‭ ‬у‭ ‬барске‭ ‬дубине,‭ ‬но‭ ‬касније, будући‭ ‬да‭ ‬се‭ ‬оно‭ ‬дрво‭ ‬није‭ ‬мицало,‭ ‬изроне‭ ‬па‭ ‬се‭ ‬с‭ ‬толиким‭ ‬презиром‭ ‬стану‭ ‬односити према‭ ‬њему‭ ‬да‭ ‬су‭ ‬се‭ ‬чак‭ ‬на‭ ‬њега‭ ‬пењале‭ ‬и‭ ‬на‭ ‬њему‭ ‬седеле.‭ ‬

Незадовољне‭ ‬што‭ ‬имају таквог‭ ‬краља,‭ ‬по‭ ‬други‭ ‬пут‭ ‬оду‭ ‬до‭ ‬Зевса‭ ‬и‭ ‬замоле‭ ‬га‭ ‬да‭ ‬им‭ ‬да другог‭ ‬владара,‭ ‬јер‭ ‬је први‭ ‬одвише‭ ‬тром.‭ ‬Зевс‭ ‬се‭ наљути‭ ‬и‭ ‬пошаље‭ ‬им‭ ‬водену‭ ‬змију‭ ‬која‭ ‬их‭ ‬је‭ ‬хватала‭ ‬и‭ ‬њима‭ ‬се гостила.


Прича‭ ‬показује‭ ‬да‭ ‬је‭ ‬боље‭ ‬имати‭ ‬тромог‭ ‬владара‭ ‬него‭ ‬такваг‭ ‬који‭ ‬је‭ ‬одвећ
‭‬немиран.
КОКОШКА‭ ‬КОЈА‭ ‬ЈЕ‭ ‬НОСИЛА‭ ‬ЗЛАТНА‭ ‬ЈАЈА
Имао‭ ‬неки‭ ‬човек‭ ‬кокош‭ку ‬која‭ ‬је‭ ‬носила‭ ‬златна‭ ‬јаја.‭ ‬Помисливши‭ ‬како‭ ‬у‭ ‬њој‭ ‬мора‭ ‬бити гомила‭ ‬злата,‭ ‬закоље‭ ‬је,‭ ‬али‭ ‬откри‭ ‬да‭ ‬је‭ ‬иста‭ ‬као‭ ‬и‭ ‬све‭ ‬остале‭ ‬кокоши.‭ ‬Тако‭ ‬је‭ ‬због‭ ‬наде да‭ ‬ће‭ ‬наћи‭ ‬силно‭ ‬богатство‭ ‬остао‭ ‬и‭ ‬без‭ ‬онога‭ ‬што‭ ‬је‭ ‬раније‭ ‬имао.

Басна‭ ‬показује‭ ‬како‭ ‬човек‭ ‬треба‭ ‬бити‭ ‬задовољан‭ ‬оним‭ ‬што‭ ‬има,‭ ‬а

‬избегавати‭ ‬незајажљивост.
КОЊ И МАГАРАЦ

Имао неки човек коња и магарца.‭ ‬Кад су једном путем путовали,‭ ‬рече магарац
коњу:‭ “‬Преузми мало од мог бремена ако хоћеш да останем жив.‭”‬,‭ ‬али коњ га не
послуша.‭ ‬Магарац од умора паде и угину.‭ ‬Господар тада све натовари на коња,‭ ‬па и
саму магарчеву кожу,‭ ‬а коњ стаде на сав глас запомагати:‭

“‬Јао мени јадном ‭! ‬Шта ми се бедном догоди! ‬Нисам хтео преузети мали терет,‭ ‬а сада,‭ ‬ево,‭ ‬носим све,‭ ‬па и магарчеву одерану кожу.‭”

Басна показује како ће,‭ ‬удруже ли се велики с малима,‭ ‬и једни и други у
‭животу сретно проћи.

ezop basne
  Езоп
Википедијa, слободнa енциклопедије
Езоп (грч. Aisōpos), познат по својим баснама, био је роб у античкој Грчкој, савременик Крезуса и Пизистрата, живео од 620-560. п. н. е.

Његове басне и дан данас служе као моралне поуке или наравоученија а претежно су намењена деци. По једном миту, Езоп је постао ослобођен ропства али су га Делфињани погубили. Важно је напоменути да о овоме нема никаквих веродостојних извора те стога многи научници сумњају у његово постојање.

Живот

Место Езоповог рођења је под великим знаком питања: Тракија, Фризија, Египат, Етиопија, Атина и други само су неке од претпоставки. По речима ретких писаца који га помињу, Аристофана, Платона, Ксенофона и Аристотела, Езоп је био роб некоме ко се звао Ксантос.

По речима историчара Херодота Езопа су убили становници Делфа, а разлог је непознат.

Езопове басне

Служећи се ликовима и особинама животиња, Езоп је кроз своје басне подвргао руглу недостојне владаре и силнике, исмејао глупост и похлепу, лењост и немар, бахатост и злобу. Приповедају се широм земаљске кугле и имају неоспорно трајну литерарну вредност.

Француски песник Ла Фонтен је прерадио многе од Езопових басана. Руски писац Лав Толстој написао је неколико слободних обрада басана. На српски је басне превео Доситеј Обрадовић.

Најпознатије басне :

Вук у овчјој кожи
Лисица и гавран
Лав и миш
Жаба и во
Лисица и грожђе
Зец и корњача
Мрав и цврчак
Дечак који је викао вук



| П Р И Ч Е | Д А Р О В И | П О Е З И Ј А | И З Б О Р | П Р Е В О Д И | Л И Н К О В И |
| п о с а д а SF| п р е у з м и или ч и т а ј | е с е ј и | н е о р а|

 
помоћ

Copyright © 1996-2005 Посада Веб

<== ==>