Градска авет
23.04.2025 • Приче • Аутор: Ненад Руменић
Ова прича ће свакако бити интересантна људима који сматрају (а притом тврде да нису умислили) да су постали невидљиви у простору у којем делују и живе. Један од таквих сам био и ја. Моја исповест почиње тако што сам се одједном у зрелим средњим годинама обрео сам на овом свету. Родитеље сам по наложеној традицији сахранио, и остао сам да живим сам у једној трошној згради,усред мравињака велеграда. Родбине нисам имао барем у ближим коленима, а оно мало пријатеља што сам имао,погубио сам. Двоје су отишли на далеке континенте и започели нов живот а један је нажалост умро од тешке инфекције бубрега. Скупио сам петнаест година неког јаловог рада по приватним угоститељским фирмама а пошто сам због...
