ВЕНЧАНИЦА БЕЗ МЛАДЕ
IV
Легенде
и митови штит су колективне подсвести утемељене ван
сваке реалности. Зато су неуништиви и имуни. Народ
изгубљене слободе сапет и распет принуђен је да сања
да би преживео.
Песник седи и ћути.
Радо би написао песму али не може. Посматра људе око
себе. Прати њихове покрете. Људи пролазе и замичу.
Конобар доноси пиће. Жена поред споменика храни
голубове. Подне само што није.
Рад је лавиринт
бекства од мишљења и одговорности. Цивилизација
мора да РАДИ, иначе шта би РАДИЛА логор планета
. Одузети неком могућност да ради, лишити га
посла данас казна је друштвено прихватљивог
убиства. Људски страх од слободе плаћа се
религијом новца и запуштеним умом. Отуђење
смисла и напуштање људскости не представља
губитак за оне који су то већ изгубили.
Хладноћа је стегла град
брабоњег срца. Каква год да је милоснија је од
оних који су плаћени да праштају. Клизавица је одличан
учитељ. Када се падне уз мало среће види се
небо. Пад се заборави, небо никад.
Читање на туђем језику
буди нове сензације. Сасвим нови свет. Језик и писмо,
мостови идеја. Радост новог учења, авантуре
незнања. Добар начин да се започне дан.
Псовати на страном
језику ако учење крене лоше.
Ако све крене лоше
псовати искључиво на српском.
У
природи нема ђубрета - сво ђубре је од човека.
(Леонид Леонов)
