|
ПРИЧЕ
ПОЕЗИЈА
ИЗБОР
ПРЕВОДИ
ЛИНКОВИ
ПОСАДА ДЕЦА
ПОСАДА SF
ПРЕУЗМИ ИЛИ
ЧИТАЈ
ЕСЕЈИ
НЕОРА
ПОСАДА
АРХИВА
ПУТОПИСИ
|
17
СПАРТАНСКИХ ОБИЧАЈА: Нису куцали на
врата, нису користили бакље, а звали
су се
Слични
Античка Спарта је било друштво
подељено на три класе. На најнижем ступњу
били су
државни робови, Хелоти, који нису могли да
буду у приватном власништву а који су
обрађивали земљу додељену индивидуалним
спартанским породицама. На другом месту
су били Перијеци, “они што живе у
околини”, који су били слободни људи са
ограниченим правима.
На врху су били Слични — пуноправни
спартански грађани. Слични су заправо она
група на коју мислимо када кажемо
Спартанци. Зашто Слични? Грађанство се
наслеђивало биолошким путем и сви су
морали да прођу кроз ригорозни систем
војне обуке. Бебе које нису испуњавале
норму остављане су да умру, а умирали су и
слабији од болести и жестоке обуке. Слични
су зато, па, били слични. У сваком смислу.
Посвећено – Бојану српском војнику
1. Слични су обедовали у заједничким
просторијама, а кад би неко од њих крочио
у
трпезарију најстарији у њој би уперио прст
ка вратима и рекао: “Кроз ова врата
ниједна реч не излази напоље“.
2. Након вечере Слични се кућама и
спаваоницама нису враћали уз помоћ бакљи,
а све
да би развили способност да се храбро и
самоуверено крећу кроз ноћ.
3. Млади Спартанци који још увек нису
почели да живе са својим женама спавали су
у
заједничким спаваоницама на палетама (које
су голим рукама морали да ломе) и
набацаној трсци коју су секли на обалама
Еуроте.
4. Гајити нежна осећања према дечацима
било је дозвољено, али никада није смело
бити никаквог физичког додира, посебно не
грљења. Грљење се сматрало срамотним
јер је наглашавало телесну приврженост
уместо привржености уму. За грљење су се
губила сва грађанска права.
5. Поштовати старије било је од кључног
значаја за Сличне. Млади су морали да се
склањају са пута свим старијима, не само
својим очевима и дедама, морали су да им
уступају своја места на клупама и морали
су да ћуте у њиховом присуству.
6. Ако би неко казнио сина, и ако би син
то рекао свом оцу, била је велика срамота
за оца ако сина и сам не би “провукао кроз
шаке”. Све због тога што је постојало
разумевање да нико свом сину не би наредио
да учини нешто рђаво и нечасно, а ако
би га оставио некажњеног то би могло тако
да се протумачи.
7. Дечацима на војној обуци није се давало
много хране како би морали да краду на
улици, чиме им се развијала сналажљивост и
одважност, као уосталом и издржљивост
и навика да се буде гладан; Слични није
смео да буде дебео. Ако би били ухваћени,
кажњавани су батинама и ускраћивањем све
хране. Не зато што су крали, већ зато
што су ухваћени.
8. Слични су сахрањивани сви једнако, и
скромно. Велики законодавац Ликург је у
прадавним временима прописао: умотајте
умрлог у црвену хаљину и лишће маслине. То
је све.
9. Слични нису смели да путују у
иностранство, осим током војног
похода, како се не
би искварили
недисциплинованим начином живота и
рђавим обичајима. А ни странци нису
смели да
долазе у Спарту, да не би кварили
Сличне. Касније је то релаксирано, али
су странци
редовно протеривани.
10. Продаја
ствари међу Сличнима није била
дозвољена. Ако ти треба рецимо пас или
коњ који је у
власништву твог суседа, узмеш га, осим
ако га власник у том тренутку
не треба.
11. Црвене
хаљине су носили из два разлога: прво,
сматрали су црвену боју
мужевном, и
друго, она је на бојишту утеривала
страх у кости неискусном
непријатељу. А
поред тога, ако би Слични био рањен,
душманима је било теже да то
открију кроз
хаљину која је већ у боји крви.
12. Боговима
су се молили само за то да им за
њихова добра дела узврате једнако
поштено и
часно, то је све. Понекад су неки
додавали и молбу да им богови дају
способност да
прихвате неправду.
13. Никада
нису куцали на врата већ кад би стигли
испред нечије кући користили су
грло. Другим
речима, дозивали су газду споља.
Изгледа да Слични никада није куцао
а ни звонио
двапут. А и зашто би? Није поштар него
ратник.
14. Хелоте су
Слични тешко напијали вином а онда их
тако искривљене од алкохола и
пијане као
летве показивали својим дечацима на
обуци како би их одвратили од
прекомерног
пића. “Погледај овог нискородног и
вашљивог Хелота? Зар хоћеш да будеш
као он?”. Који
ће поштени Слични после тога да се
напије?
15. “Криптеја”
је била “тајна ствар”, заправо тајна
полиција у којој су се налазили
најстарији
младићи пре примања у своју коначну
јединицу. Била је то заправо
државна служба
асасина. Њени припадници би се
распршили широм спартанског
земљишта и
вршили (махом ноћне) ликвидације оних
Хелота који су се на било који
начин истицали
и издвајали из крда. Ако би Хелот био
згодан, интелигентан,
амбициоизан,
то би могла да буде његова смртна
пресуда. Тако су Хелоти непрестано
живели у
страху и у незнању када ће и због чега
Слични доћи по њих.
16.
Дечаци у Спарти би током обуке сваке
године били подвргнути бичевању које
је
било жестоко и
често на ивици смрти. Међу собом су се
такмичили ко ће дуже да
издржи, а
победник би био посебно цењен.
17. Сличнима
је било забрањено не само да се баве
трговином већ и било каквим
другим
занатом, што им је омогућило да имају
велику количину слободног
времена. Чему
те забране? Да се не би богатили.
Богатство разбија јединство међу
Сличнима и
доводи до нечасних радњи.
(Напомена:
Извор коришћен за писање највећег
дела овог чланка је Плутархов текст
Обрада : Посада
Дмитриј
Мерешковски
Тајна Руске Револуције (поглавље
VII)
Вечита борба Плитких и Дубоких још
увек траје на европском Западу, а на
руском Истоку се већ завршила или се данас
одиграва на таквој дубини, да се данас
више и не види са европског Запада. У
бившој Русији, на шестом делу земаљске
кугле, руски комунисти су основали прво
царство Плитких на земљи. Освојивши
Русију, они су прво све срушили у њој,
сравнили са земљом, као што се пева у
Интернационали:
Учинимо од прошлости
равну даску,
du passe
faisons table rase,
прво су сравнили
до “равне даске”, а онда су почели да
граде, јер Плитки могу неким ђаволским
чудом не само да руше, већ и да граде,
наравно привидно, “огледало варљиво”, јер
се не може стварно градити у две димензије
– у равни, без дубина и висина. Руски
комунисти су почели да граде и саградили
су оно, што само има привид државе, а у
ствари то је џиновски чекић од ваљаног
гвожђа, којим се у човеку уништава,
утискује у готову раван све што је
тродимензионално, дубоко и високо. Страшна
снага која покреће чекић душа је свих
социјалних револуција – тобоже воља само
према спољашњој, социјално – политичкој, а
у ствари и према унутрашњој, онтолошкој
једнакости на површини.
Довољан је хиљадити део секунде да човека
згњечи стена која падне на њега, да га
спљошти и претвори у нешто потпуно и
незамисливо пљоснато. Кад би тај хиљадити
део секунде могли да развучемо у машти на
године и године, схватили бисмо, али само
апстрактно, да се животно чулно то не може
разумети ако се не направи експеримент –
схватили бисмо шта осећа човек, биће по
могућностима једнако Анђелима, како учи
Свето писмо ( “ Човекова мера јесте и мера
Анђела” - Откровење 21,17 ) када, остајући
опет неким ђаволским чудом жив под тим
чудовишним челичним чекићем, он се од
Анђела претвара у потпуно пљоснатог
инсекта, налик на стеницу или стоногу.
Прва творевина (инсталација) руских
комуниста је тај челични чекић у оквиру
државе, а друга – успостављење у паклу
невиђених огледала која одражавају небо,
заслепљују људе и шаљу их издалека под
чекић. Никад још толика лаж није изгледала
као истина, толико зло – као добро и
толики пакао као рај.
Царство спљоштених у Русији може за читаво
човечанство имати несагледиве последице,
јер њихов циљ није Русија, она је само
средство за освајање света.
“....Њему ( Раскољникову ) се причињавало
као да је сав свет осуђен да буде жртвован
неком страшном, невиђеном помору, који се
креће из дубине Азије у Европу...Појавиле
су се неке нове трихине, бића сићушна,
која су запоседала људска тела. Али та
бића су била духови, надарена умом и
вољом. Људи који су их примили у себе,
одмах су постајали оседнути и душевно
поремећени. Али никад, никад људи нису
себе сматрали тако паметним и
непoколебљивим у истини, као ови заражени.
Читава насеља, читави градови и народи
били су заражени и лудовали су. Сви су
били узнемирени и нису разумели једни
друге; свако је мислио да је истина само у
њему и мучио се посматрајући друге; ударао
се у груди, плакао и кршио руке. Нису
знали, коме и како судити, шта сматрати
као зло, а шта као добро.
Кретали су једни на друге читавим
армијама, али армије су већ, у маршу,
изненада почињале међусобно да се
злостављају, редови су се кварили, војници
су кидисали једни на друге...СВE и СВИ су
пропадали!”
Ово бунцање сада, уочи другог Великог рата
постаје све више налик на стварност. Никад
још човечанство није било угрожено таквом
најездом неземаљских бића. И најгоре је то
да ту опасност нико не види и скоро нико
не размишља како је избећи.
ЗНАМЕНИТЕ
СРПКИЊЕ
Спасенија Пата
Марковић
Већ 1907. године, по
принципима бечких и мађарских
домаћинстава, Пата Марковић објавила
је први – “Кувар и саветник”
Спасенија Пата Марковић је прва
српска учена домаћица, ауторка
чувеног "Патиног кувара" ремек –
дела из сфере кулинарства са преко
4000 рецепата. Готово свака кућа у
Србији поседовала је ово штиво, па
се врло лако може десити да је имате
међу старим књигама. Након завршене
Бечке школе за вођење домаћинства,
своје знање желела је да пренесе
свим домаћицама у Србији.
Пата Марковић потицала је из угледне
београдске породице. Рођена је
31.12.1881, отац јој је био
Димитрије Ђурић, генерал, министар
војни и члан Српске академије наука,
а деда Димитрије Матић, доктор
филозофије и министар правде и
просвете. Удала се за пешадијског
мајора Ђорђа Ристића и с њим имала
двоје деце: кћер Љубицу и сина
Душана, иначе коњичког мајора кога
ће Немци убити на Бањици 1943.
Касније се удала за доктора Зорана
Марковића. Иако су је углавном
описивали као скромну и неупадљиву
жену, која се ни по чему не
разликује од других, Бранислав Нушић
ју је у једном чланку у “Политици”
1925. године овако описао:
– Од када уђете у њен дом,
видите да је то дом учене, српске
даме у коме ничега не мањка.
Помислио би човек да у њему борави
каква краљица и да има бар туце
послуге. Међутим, госпођа Марковић
има само једну служавку, са којом
ради исте послове по кући. Када
видите да се у маниру велике даме
понаша као да је њен дом Двор, док
не прозборите са њом не бисте ни
поверовали у њену скромност и ведар
дух којим она зрачи.
Своје куварске савете током
тридесетих година прошлог века
делила је и на радију и у дневном
листу “Политика” где је уређивала
сталну рубрику “Јеловник за данас”.
У овим рубрикама Спасенија је
објашњавала како може да се са мало
новца скува здрав ручак за четири
особе и објављивала рецепте које су
јој слале домаћице из целе земље.
Једном недељно излазила је и Патина
читанка за домаћице, али, будући да
је поседовала ватрени дух и била
противник тадашње власти, Пата
Марковић је у рецепте убацивала и
различите саркастичне опаске, због
чега је сносила последице. Пата је
засметала и многим припадницима
српске конзервативне струје, јер је
за кратко време постала популарна,
ширећи идеју да је модерна Србија
могућа. А, била је – “само” жена.
Признање и оспоравање, у
наизменичном ритму, биће њена
судбина до краја живота. Србија је
постала једина земља која је, у то
време, забранила књигу која се бави
кувањем. То се догодило у време
шестојануарске диктатуре (трајала од
6. јануара 1929. до 3. септембра
1931. године. У том периоду краљ
Александар И Карађорђевић је
распустио Народну скупштину,
забранио рад свих политичких
странака и синдиката, политичке
скупове и увео цензуру). Тада је
Патина читанка за домаћице, као
недељник, била једино штиво које је
излазило без цензуре. Природно,
читанка је постала својеврсно
опозиционо гласило у коме је Патин
брат, иначе заклети опозиционар, на
једној страници иронично говорио о
краљу и диктатури, наравно кроз
рецепте.
Велики народни кувар
До почетка Другог светског рата,
угледна школована домаћица је водила
школу у којој је едуковала жене.
Међутим, Пата, која је током рата
скривала јеврејску децу, ухапшена је
као издајник, имовина јој је
национализована, а њено име
“прогнано”. Чињеница да је била
једина школована домаћица, помогла
јој је да настави да ради, како би
неуке жене учила лепом понашању,
пристојним манирима и култури вођења
куће. Била је одлична у томе.
Незамењива.
Обичне жене су је толико волеле, да
се новој власти ни то није свидело.
Оптуживали су је да пропагира
буржоаске идеје, а сви њени кувари
објављени од 1945. до 1990.
потписани су само са “СМ”.
Умрла је 1957. године у Београду,
сама и усамљена. “Патин кувар” остао
је Библија сваке српске домаћице.
У уводу првог кувара, ауторка је
написала: “Храна је оно што нас
одржава у животу. И баш зато нимало
није свеједно шта човек једе, колико
једе и како је јело припремљено.
Само разнолика храна може да
човечијем организму да све оне
састојке који су нам потребни:
беланчевине, масноће, скроб, шећер,
разне соли, витамине, а недостатак
тих састојака доводи до разних
поремећаја у организму.
Кућни посао је тежак, али он је као
и сваки други посао, двоструко тежак
за онога ко га обавља без извесног
знања и спретности.”
Рецепт:
Пуњена ускршња јаја
За ово јело узети ускршња тврдо
кувана и у варзилу обојена јаја, па
брзим и јаким ударцем ножа пресећи
свако јаје на пола, заједно са
црвеном љуском. Чувајући да се љуска
не поквари, извадити жуманца и
беланца и ситно их исецкати. У јаја
додати ситно сечена млада лука, соли
и бибера. Масу добро промешати и
напунити њоме црвене љуске.
У тигањ ставити масло, па кад се
загреје, спустити надевене црвене
љуске на врело масло, али тако да
надевом леже на маслу и пржити их
док јаја сасвим не порумене.
Овако пржена јаја поређати на
округао тањир и служити топла или
хладна. Она су врло добро мезе за
пиво.
извор: интернет
обрада: посада
|
