darovi

Дмитриј Карбишев

Да се Не Заборави

18. фебруара 1945. у нацистичком концентрационом логору Матхаузен брутално је мучен и убијен генерал-потпуковник Дмитриј Карбишев.

Дмитриј Карбишев постао је један од најсјајнијих симбола непоколебљивог духа и непрекинуте воље, издржавајући скоро четири године убеђења и тешког рада, ласкања и малтретирања, али никада није променио своју ратничку дужност и војну част.

Забрањене и потиснуте песме

              Јован Дучић



ЗАКРЖЉАЛА РАСО

Ти не знаде 'мрети крај
   сломљеног мача
На пољима родним,
бранећи их часно.

Китио си цвећем сваког
   освајача
Певајућ' му химне,
   бестидно и гласно.

Слободу си вечно,
    закржљала расо
Чек'о да донесу
     туђи бајонети.

По горама својим
   Туђа стада пас'о
Јер достојно не знаш
    за Слободу 'мрети.

Покажи ми редом
   Витезе твог рода
Што балчаком с руку
     сломише ти ланце.

Где је Карађорђе
      твојега народа
Покажи ми твоје
    термопилске кланце.

С туђинском си камом
    пузио по блату
С крволоштвом звера,
   погане хијене.

Да би мучки удар
   с леђа дао Брату
И убио пород
   у утроби жене.

Још безбројна гробља
    затравио ниси
А крваву каму
    у недрима скриваш

Са вешала старих
нови коноп виси
У сумраку ума
   новог газду сниваш.

Бранио си земљу
од нејачи наше
из колевке пио
    крв невине деце.

Под знамење срама
    уз име усташе
Ставио си Христа,
Слободу и Свеће.

У безумљу гледаш
   ко ће нове каме
Оштрије и љуће
   опет да ти скује.

Чију ли ћеш пушку
   обесит' о раме
Ко најбоље уме
   да ти командује.



                                                          обрада: Посада

   Писмо Чарлија Чаплина Џералдини

''Џералдина, у свету у којем живиш постоји много тога осим плесања и музике. Усред ноћи, кад изађеш из величанствених дворана, можеш заборавити своје богате фанове, али не смеш заборавити питати свог возача има ли код куће жену, је ли трудна, имају ли новца за пелене за своје нерођено дете. Не смеш заборавити гурнути новац у његов џеп.

Понекад пођи подземном железницом или аутобусом, истражи град пешке. Проматрај људе. Тражи удовице и сирочад! И барем једном дневно кажи себи: ”Ја сам једнака као и они.” Да, ти си једна од њих, дете моје. Уметност, пре него што човеку пружи крила да може летети, обично му поломи ноге. И ако дође дан да помислиш како си изнад публике, сместа напусти позорницу и првим таксијем отиђи на улице Париза. Познајем их јако добро. Тамо ћеш видети много плесача као што си ти, чак и лепше, спокојније, поносније.
Заслепљујућа светла позорнице тамо те неће пратити. Њих обасјава светлост Месеца. Погледај их добро! Зар не плешу и боље од тебе? Признај то, дете моје! Увек постоји неко ко плеше боље од тебе, ко свира боље од тебе. И запамти, твој отац је Чарли, сељак који је псовао на такси, исмејана сиротиња која је седела на клупама Сене. Ја ћу умрети, али ти ћеш живети. И надам се да никад нећеш сазнати шта је немаштина. С овим писмом шаљем ти чековну књижицу, да можеш трошити колико желиш. Али кад потрошиш два новчића, немој заборавити да трећи није твој! Он мора припасти странцу којем је потребан! А такве можеш лако пронаћи, само треба хтети. Ја ти причам о новцу, јер знам да је он ђавоља моћ.

Провео сам много времена у циркусу. И увек сам био забринут за оне који шетају на ужету. Али морам ти рећи како већина људи дотакне дно много горе него они.

Можда ћеш једном на вечери бити заслепљена дијамантом. Истовремено ће за тебе бити опасно, и биће неизбежно да паднеш. Можда ћеш једног дана очарати неког принца. Тог истог дана, ти ћеш бити неискусан шетач по конопцу, и пасти као никад пре. Немој продати своје срце за злато и драгуље. Познај највећи дијамант, а то је сунце. Срећом, оно сјаји за сваког. А када дође време и ти се заљубиш, воли тог човека свим срцем. Рекао сам твојој мајци да ти она пише о томе. Она боље од мене разуме љубав.
Твоје тело је прекривено комадићем свиле. У име уметности оно се обнажено може изложити на позорници чак, али је важно да се увек врати, не само обучено, него и чисто. Ја сам стар, и можда моје речи звуче смешно но , по мом мишљењу, твоје обнаженог тело би требало да припада само оном ко заволи твоју разоткривену душу.

Немој се бринути како ћеш о овоме размишљати за десет година. Не брини се, за десет година ћеш бити старија. Знам да су очеви и деца стално у несугласицама.И не треба да се слажеш са мном, с мојим мислима, девојчице моја! Нису ми драга послушна деца. И док год моје очи нису препуне суза после овог писма желим веровати да је ова Божићна ноћ - ноћ чуда.

Надам се да постоји чудо и да си заиста схватила све што сам желео да ти кажем. Чарли је остарио , Џералдина. Пре или касније уместо у белој хаљини за позорницу мораћеш да будеш у жалости и доћи на мој гроб. Не желим сад да те узрујавам. Само погледај у огледало - тамо ћеш видети мене, моје квалитете. Твојим венама тече моја крв.

Када се крв у мојим венама охлади, надам се да нећеш заборавити свога оца, Чарлија. Нисам био анђео, али сам увек хтео да будем човек. Покушај и ти!

Љубим те, Џералдина. Твој Чарли. Децембар, 1965.године



                                                                                                                                     Обрада : Ненад Руменић

ДАРОВИ