Pozdrav iz Beča                                                            

03. Prilog učenju o šizofrenim jezičkim poremećajima


       

Paul Schilder (Beč) i Nikola Šugar (Subotica)
(Primljeno 3. juna 1926.)



[689] Albert M., pivarski pomoćnik, 38 godina, neoženjen, priveden u policijsku stanicu od nadzornog organa, jer je na ulici prijavio da je uboden, a prijava se pokazala netačna. Prema navodu policijskog lekara, na policijskom komesarijatu priča “nepovezane stvari između dva ispravna navoda”, čuje glasove, a nevidljivi duhovi ga neprestano povređuju i ranjavaju. Zadnje ga je ubo neki duh svetim mačem koji pripada Pavlinskoj crkvi. Navodi da su mu “izrezali želučano crevo [Magendarm] i ponavljaju se napadi na njegovo telo” itd. Upućuje se na psihijatrijsku kliniku.

    15. III. Pacijent je miran, ima tačnu vremensku i prostornu orijentaciju, spremno daje obaveštenja. Njegovi navodi su međusobno nepovezani, najčešće posve rasejani, tu i tamo i ispravni odgovori, mnogo neologizama.* Navodi da je u poslednje tri-četiri godine često primećivao da je – dok je hodao ulicom – često ubadan noževima i drugim ubodnim oružjem. I noću, dok je ležao u krevetu, osećao je takve ubode. Najčešće je bio ubadan u stražnjicu, trbuh, leđa, vrat i srce. Nije video ubodne rane i krvarenja, ali ih je razgovetno osećao; krvarenja su bila “zabašurena” i zato nevidljiva. Na pitanja, ko je izveo te ubode, odgovor je sledeći: “Ti ubodi su simboli, zaštitne oznake i čekićorukujući [hammerhantierend] pogonski ljudi, koji su s kontinencijskim čekićem nevidljivim načinom izvršili radne isporuke, i trijalizam i kretanje vitrijalizma kao pokretna očuvstvenja [Spürnisse] vremena, da bi se unaokolo onovčili [begeldert]”. Pacijent je osetio i doživeo kao pretnje “obrazovane predmete tj. vazdušne tvorevine ili na duhovno-ličnom putu proizvedene predmete”. (Zašto je uboden?) “Zato da bogaćenja, ukočenje u krstima i druga oštećenja zdravlja ne dobije neki posednik”. Pacijent navodi, kad je išao na nužnik, tamo je osećao “korišćenje na nevidljiv način”. “Očuvstvenje potiskivanja na ljudskom mesu i osećaj polnog dela osetio i osećaj polnog dela otišao sa stolicom”. Pacijent je osetio da je “neko kroz korišćenje čmara ispraznio nekakav grip, naime očuvstvenje utiskivanja nekog osećaja stražnjice ili tvorevine stražnjice i vrsto-skulpturno očuvstvenje ili skulpturne tvorevine: u upotrebi već bilih, vučenih tvorevina”. (Skulptura?) “To je neka tvorevina bez boli, može da se napravi i od ostataka hleba i jela”. Na nužniku je osetio “zidne boli”, tj. “bol udaranja glave o neki zid”. “Skulpturna tvorevina može da izađe iz bolesnog čoveka, to su tvorevine koje su već stajale u upotrebi, ili kroz čmar ili kako bilo iz tela, npr. kroz pljuvačku, i onda može da prodre u nekog drugog zdravog čoveka: puteva ima mnogo u gradu za prodiranje, npr. vazdušni put”. Na pitanje o vita sexualis pacijent [690] navodi sledeće: Sa 17 godina prvi koitus, nakon toga je opštio veoma retko, jer je imao “veoma malo vremena i često noćnu smenu”. Već nekih 6 godina više nikakvo opštenje. “Osetio na telu namerna očuvstvenja i lišenja mnogih tegnutih bolesti, namerne tajne pobačaje biločega”. Upitan za onaniju, navodi da onaniše od svoje 16. godine, “ali veoma retko”, s “odslikovanjima, tj. duhovno-ličnim slikama ženâ i retko slikama muškaraca”. Homoseksualni odnos porečen.

    17. III. Za vreme jutarnje vizite, upitan za svoju bolest: “Želučano crevo mi je na nevidljiv način odrezano i sad imam naknadna očuvstvenja... to je otegnuta bolest kroz otvorene uši i celi sluh je sada vani... (Šta je otegnuta bolest?) Grip... To je neka vrsta zgripne bolesti [Grippskrankheit] (?), to očuvstvenje sam imao u nužniku, tamo je to prodrlo u moje telo. (Na kojem mestu?) Na čmaru, na mesu... da se to nevidljivo pušta preko toga i to je ljudski sraoni izmet, prenesenim načinom od nepoznatih osoba koje imaju svakokoje bolest, koje su štabilo imale na upotrebi, štabilo duhove, koje su imali u kućama. (Da li je čuo glasove?) Da, od 1913., to je bilo različito, u Republici je uvek nešto novo i svakojako... to zapravo pripada uz tu stvar, što se tiče udaraca oružjem i nevidljive ubodne rane, i to na nešto zarađujuće, poskupljujuće, za nešto dobijajuće, i također štećeni zdravlja... (Šta kažu glasovi?) Poslovni život u bogaćenjima, isporukama šećera, duvan, alkohol, isporuke mesa, skupno onom što Dvojna monarhija bila, nasilnim načinom su pripadale povrede ubodima i rezanjem, to već važi i za jedan rat, za rat i što čarka. Novi orlovski čekić i nevidljivo oružje: srp, tj. nova državna slika, ts. raznostrane stvari i vrstovne stvari za bilo koju vrstu dogovarajuće isporuke tajne vrste i načina. Upotreba i iskorištavanje 1200 nasilni slučajevi do 1922., za vreme svih vrsta tajnih vrsta neke vrste isporuka; a na tajni način dogovorene isporuke su ekstra. Potrošnja može da se dobije skoro uz bilo koju potrošnju u 600 slučajeva nasilnim načinom; to su boli udarcem, npr. zamah čekićem i obrazovani predmeti [gebildete Gegenstände]. (Šta je radio?) Samo letnju službu sam obavljao, za poslednje 3 godine u skladištu pivare, imao kola i konja; za vreme 3 letnje službe 5000 dnevni nasilni slučajevi i preko 500 ubodnih rana i porezotina imao ukupno uopšte na glavi i telu, sa gvozdenom klamfom i drugim nevidljivim oružjem. (Sedmična zarada?) 500 000 u zadnjoj godini. (Šta je s time uradio?) Jelo. (Gde?) Kod kuće platio, zdravstveno i porez platio, veš i odela. (Koliko košta jedno odelo?) 400 000-500 000 gotovo kupljeno. (Šta je radio nedeljom?) Slobodnim danom malo putovao za selo, Liesing, tamo sam 2, 3 pivo na čaše da malko iz grada dođem glavobolje radi... Orijentacija da li isto tamo prestaje, naime ubodanja i rezovanja. (Sâm?) Uvek išao sâm ili bio u parnoj banji i tamo osećao boli od udarca zgloba ruke i šake. (Imao polni odnos?) Ne, imao dovoljno posla ili odnosno nemao vremena za to. Također ni priliku; i ono prethodno su se javili s očuvstvenjem starijih vremena sa svakojakom prisutnošću, sa sumnjivim stvarima poput pokretnih očuvstvenja unutar- i prizupčanih šumova svih vrsta i 900 nasilnih slučajeva za kojebilošta. Osetio sam neku vrstu gasodimanja nakon abtahenisanja otegnutog gripa, da se u čmaru ne bi moralo nositi naokolo; to nisu moj prdopusti već zbog gasodimanja, nego također i [zbog] prenesenih tuđih ili nepoznatih gasnih tvorevina [691] i neobrisanih svakojakih čmarnih očuvstvenja, skupno izmeta zapelog unutra i mnogovrsnih svakojakih ljudi osoba, pribrojano svakojakih vrsta, to su preko 1600 slučajeva koriššeno čmara i 500 nasilnih slučajeva malih uboda i porezotina, nešto sumnjivo s oštrim predmetom, neka vrsta odrezani predmet poput obućarski nož osetio u trbuhu na crevima ili trbušnim žlezdama. Pre duže godina za vreme 5 dana jedan za drugim 5 slučajeva, mali broj otsecanja, od creva i trbušnih žlezda, sveukupno na ulici skupno otkidanjima vrstom anđeovog mača od rane u trbušnom mesu zureća creva ili žlezde trbušnih tetiva, količina komada ili slučajeva od uboda na leđima anđeovim mačem i drugim nevidljivim oružjem. Skupa sa bodežom dvojnog orla, malo oružje poput mača, osetio ubode firme ili simbola.

 Usled toga imao jače krvarenje, 8 okruglih rupa nakon ogledovanja [Beschauung] u trbušnom mesu unutra, sveukupno 5-8 cm duboke ubodne rane, i jedna nevidljiva ruka je unutra zapela u rupi rane, u leđima s očuvstvovanjem prstiju... upravo sam bio kod kovača i od bolova imao iskrivljenja kod tučenja konja. To se za vreme ranijih godina dešavalo u svakojake svrhe; u debelom mesu i u butinama bili nađeni prstduboki 6-8 cm dugački teški krvavi nalazi ogledovanja rane; nevidljivo oružje; vatrogasna kuka, vršci više bajoneta, bačene kuke ostale zarovane unutar u debelom mesu i time uzrokovale mnoge slučajeve rana od bacanja i jako krvarenje u stražnjici. (U koje svrhe?) Da bi se nešto na što zaradilo na isporukama i poskupljenjima; za vreme isporuka oni koji hoće imaju da dobiju npr. isporuke svinjskog mesa skupno za gostionice i svakokoji restoran, i što se još tiče uboda, skupno šunke skupno za delikatesne dućane, skupno za vlasnike ubadaonica koji probadaju svinje; za vreme svinjske stočne isporuke i goveda nadalje mnoge dopreme ovaca i janjadi skupno od toga imaju oni koji hoće. U tu rubriku dolazi još 100 noževnih uboda s nevidljivim svakojakim oružjem, pokretni trijalizam skupno ranijih vremenskih očuvstvovanja svakojako sumnjivo se pokrenulo, skupno u bogaćenjima svakojaki život koji je bio unutra. Štoinače sam još zaboravio skupno kod narudžbi i isporuka vrste tajnom vrstom i načinom. Kod gasodimanja sam još zaboravio namerna gasodimanja na polnom organu osetio. (?) To je kad nešto nije neproizvoljno. (?) To su otegnute, neizbrisana čmarna očuvstvenja, već dužeg vremena negde naokolo ležalo i nevidljivo preneseno, npr. za vreme korišćenja zgripa osetio na čmaru, tuđih osoba izmet ili grip, i ostavilo se nešto unutra ili namerna vrsta začepljenja ili zadržavanja i odatle se stvarali gasovi, npr. sledeća dan rano osetio sam gasodimanja u trbuhu unutra i na polnom organu u stotinama slučajeva; sled ispusta kojegodvučenih bolesti tuđih osoba. (?) Ispusti su sve što odlazi od bolesnih ljudi: znoj, slina i očuvstvenja padavice kojekvihosoba i osećeni udarci na glavi s obrazovanim predmetima, npr. čekićima ili kojekvipredmet, 170 predmeta to bilo, tridesetakvi čekića skupno drvene motike onda dvadesetakvi noževa, džepnih noževa, noževi za hleb i 2 obućarski noža, onda količina nevidljivog oružja, mačeva, bodeža, sablji, verujem oružje Nemačke bilo za 6 cm uboda. Britvu osetio na vratnom rezu, bodež dvojnog orla, onda još jedan mač, klamfa, šiljak za led, obrazovana drvena četka, dva komada gvožđa, dva francuza to je odvijač, jedno kratko rudo od kola za izvesne svrhe s time udaran po glavi i na slepoočnici. Za vreme tajnih narudžbi petroleja, Rapsa, benzina i špirita, mesna roba mnogo svinjskih isporuka, goveđih isporuka, tustranstvo i inostranstvo, onda za delikatesne dućane, Kreisler, trgovac [692] uopšte robe koje trebaju da se dobiju. To sam izačuo na ulici u hodanju kroz nevidljivu telegrafiju”. (Hoda tamo-ovamo po sobi i čuje sledeće:) “Poponezu [Poponöse] još nikad čuo o bilo čemu, i to zato što rado to hoću da čujem. Korišćenje čak i koraka cipela kao telegrafa, svih vrsta telegrafa. (Poponeza?) Kad je bilo ko imao neku bolest, čirna tvorevina, neka infekcija takve vrste i načina ne bi trebala da se čuje. Ja mislim to spada u tajne bolesti i to su posve što inače o tome rasvetljava. (Jeste li imali čir poponeze?) Ne, to je samo nešto čuveno. To govori da zbog tajnim bolestima o nečemu ne treba da se govori. To ide već i za udarac čekićem i kundakom kod udaraca s drugokoji predmet ili navalna očuvstvenja boli na drvetu vidljive zidine od gvožđa osetio s primedbom za ne baš svo i ne baš sve, za te, za to i to i za ne baš sve što oko toga i na tome leži dok se sve isporuči još jednom za vreme takve primedbe osetio udarce na glavi, navalna očuvstvenja boli, glavobolje prethodnog dana na kamenu od trotoara bio osetio naknadnog dana, više 100 m sveukupno poslednjih godina.

Već je zapisano to već daje za čarku; to već daje za jedno rat i što rat za svrhe opskrbe svakojakih poskupljenjâ onovčenja narodnjenja [Völkerungen] višekratnih načina, iskorišćenja, obogaćenja svakojakih poslovnih ljudi svih vrsta skupno gostioničara i pivare, alkohol i duvan. Alkohol i duvan su preko 300 usmrćenja pamćenja [Gedächtnismordungen], za vreme prodaja duvanskih proizvoda, poskupljenja i takovrstiskorišćenja. 60 i 90 uboda i porezotina i nekoliko 100 nasilnih slučajeva na glavi osjetio, sa svakakvim obrazovanim predmetima. Onda još za kakao, čaj, isporuke šećera i tim svim Meindl i Kunz trgovinama nabavljiva roba. Extraulje, Eixaulje u radnjama kolonijalne robe uopšte roba koja može da se dobije, bio uboden ili bilo obrazovano oružje ili uboden ili porezan skupno za esencije i isporuke čaja, isporuke vinjaka i također u tabletama esencije šećerina ili saharina. Štećenja zdravlja u svrhu iskorišćenja i bogaćenja; uz primećenje, za ne baš sve trgovine. Bili su prisutni slučajevi ludila progonjenja kojekako tuđih osoba i nešto prividno čuo da primetiti da ne bi bio uboden i da ne bi bio udaren ili se razboleo ili porezan da ne bi bio na nevidljiv način, za vreme tražboidući i takovrsnopomognuća i da ne bi imao omrznuće, tako da niko ne bude uboden, tučen ili porezan. Bio uboden i udarce čekićem osetio na telu itd., u izvesne svrhe tuđih ljudi, koji su pribavili bogatstvo, i bili nasilnim načinom i povrede tela vrsnim načinom i štećenje tela. (Koliko zarađujete?) Preko 500 000. (Zadovoljan?) Vučeni bolesnici trebaju više da jedu zbog zgripa zbog ispusta i kvarenja osetili namernim načinom osetili, ispusti kojekako tuđih osoba bolesti skupno pljuvačkom prenesenih vrsta nevidljivim načinom. (Šta je radio u pivari?) Izvozio sam pivo. Ali to je zbog bodenja, to su čigrači, trgovci, preduzetnici dogovorili tajnim načinom... (Koliko dugo je radio?) Do 6 ½-8 časova. (Naporno?) Na potom već zbog bolnih ispusta sâm rad ne nepreže. (Šta je učio?) Kafa, marker, Hamburg, Frankfurt, carska kafa. (Zadovoljan?) Da... (Potom pivski kočijaš?) Vozio sam za Beč, tamo trebao da ostanem, moj otac je tamo bio, u ratu nisam imao nikoga, morao tamo da radim u posljednje 3 letnje godine... Otac je skladištar i s hranom nisam bio zadovoljan zbog ispusta i namerna kvarenja; na zaradi, plati i inače kojim zarađujućim oni su takvi [693] i posve inače kojim zarađujućim zbog 300 nasilnih slučajeva udarce osjetio. (Državni oblik u Austriji?) Savezna država, savezna veća, republika. (Prethodni državni oblik?) Novi državni oblik prethodno... to ne razumem. (Ustav?) Novi savezni zakoni. (Ranije?) Za vreme vremena Franza Josefa ili da je međuvreme Turska bila savez; to je novo očuvstvenje, novo vreme bilo. (Razlika između deteta i kepeca?) Dete je npr. vidljivo, kepec je nevidljiv ili prema veličini npr. kad je dete veće. (Razlika između stabla i grma?) Rast, stablo raste preko zimi, grana postoji samo proletnji rast. (Trese se.) (Šta se sada dešava?) Sad ništa. Inače sam osetio boli, nevidljiva oružja, povredna očuvstvenja i ovred. Ovredno očuvstvenje je kad se bol momentalno bio u telu i naknadno kad je bol vraćena za izvesne svrhe, npr. za bogaćenje, da se ne dobije ukleštenje krsta, i tada su još za restauracije u Beču i spoljnom koji što su okolina. Već dužih godina skupno za nekoliko hotela s kafom i kafnom restauracijom dogodilo se preko 200 uboda i rezova u 300 dnevnih slučajeva, po glavi i telu da bi se zbog dobilo govedinu od isporuke govedne stoke, i još svašta... već napomenuto 60 uboda. (Kakvih uboda?)

S nevidljivim vrstama obrazovani noževi, oštri i tupi predmeti. (U šta uboden?) Trbuh, leđa, vrat, srce, stražnjicu, bokove i prsa sam osećao ubode, skupa za još nekakve svrhe, potom još u za tustranske sugrađane i u sugrađane bio tučen zbog količinskih slučajeva. (Ko bode?) Bili su prisutni nevidljivi duhovi s nevidljivim oružjem i obrazovanim predmetima; to su nevidljivi duhovi s malim bakalarskim udarkama osetio na glavi s primedbom za bakalare i kako se treba o-biti, o-biti je = koje dobiti, to su dobitraćenja [Bekriegungen] u vrsti tajnog načina. (Ko bode?) Bakalar su nevidljivi duhovi to su anđeli zaštitnici, Pavlinska crkva s mačem duhova bio uboden na ulici u leđima. Potom ne duhovne vrste bilokoješto s džepnim nožem bilokojega ili pomažućega tajanstvenim načinom. (Šta je bilo s Pavlinskom crkvom?) Tamo slike i duh s mačem, nevidljivonačinski osetni ubod bio osetio. (Šta je bilo s nužnikom?) Jednog dana sam prestao kad ništa nisam osetio na tajni način naknadno bio osetio također kod ubodnih rana. (Nužnik?) Ja to smatram prethodno ukrijumčarenim ekskrementima ili ozloglašenim bolestima ljudi pri tome zarađuju jer je poskupljeno kroz otegnute bolesti. Prethodno nevidljive gripne bolesti bile su unutra. (Kakva su to očuvstvenja?) Očuvstvenje, to je neka vrsta mase izmeta, to su ispusti od ljudi negde leže i negde imali duhove i anđele, i to ono bilo prevedeno od jednog kvarta ili kuće. (Šta se dešava na nužniku?) Korišćenje. (?) Kad se neko ispražnjava na mome čmaru npr. gripna bolest, to ja smatram za otišlu tvorevinu, neku vrstu očuvstvenja stražnjice, to se uvek uguravalo unutra i ispraznili su se na taj način. (Ko?) To je već ono na odlazećem putu nekoga pomoću bilo čega nevidljivo, to je moralo da bude nešto, pa to može da otegne i jedna ustanova gde su bili gripni bolesnici. (Grip?) Obolenje ekskremenata. (Ekskrement?) Ispust ostataka jela u telu pre nego što dospe u debelo crevo, prethodna bolest je moralo da bude ili hrana koja u sebi više nema telesne snage i ponekad je to vodenasta očuvstvenje. To je hrana koje voda također nije imala nikakvu vrednost, osetio poluprovareni miris svinjskog pečenja.”

    19. III. Prilikom vizite dvorskog savetnika: (Ko Vas bode?) “Nožasto obrazovani predmeti... (Vise li noževi u vazduhu?) Ne, nevidljivi duhovi imaju obrazovane predmete... (Gde Vas bodu?) U trbuh, [694] leđa, vrat, stražnjicu, tajnom vrstom i načinom ogledan i želučano crevo otsečeno... (Šta onda još imate u trbuhu?) Meso, bubreg i jetru... (Ali ekskrementi odlaze?!) Da, to čuo ali ne meni... Zaboravio sam reći da sam sâm otišao tamo (na policijski komesarijat) jer je otsečeno želučano crevo i duhovno posmatranje tajnom vrstom i načinom... (Ljubavnica?) Sad ne... pa imam zanimanje, ja sam razvozač piva... (Ranije ljubavnica?) Nikada, ali imao sam odnose. (Zašto odustao?) Za vreme usmrćenja pamćenja i tajnih iskorišćenja... izvesni čekić i drugi obrazovani predmeti...”

    20. III. Spontano: “Kod skulpture nešto sam zaboravio. (?) Da su to samo osećene skulpture, u sebi osećene skulpture i da to ne spada tu u otegnute bolesti ili korišćenja čmara bilokojegpražnjenja. Danas sam osetio kako šumovi poput udaranja vazduha na vratima, pre toga gvozdeni komadi obrazovani poput čekića mnogih na slepoočnici i s obrazovanom kutlačom za supu po glavi osetio udarac i mnoge udarne boli na vidljivoj kvaki od vrata skupa na slepoočnici. Očuvstvenja gvozdenih rešetki (?) kad se nakon udaranja o krevet nalažena gvozdena motka usled odhođenja osećaja glave poput bacanja nečega a spolja osjetio preko 50 slučajeva s primedbom da to važi o sve. (Gde mu je utroba?) S oružjem poput obućarskog noža isečeno od trbušnih žlezda i creva u komadima i prošle godine imao momentano očuvstvenje jetre i bubrega i kasnije osećao s mnogim ubodima džepnog noža, vatra po telu, potom sam još imao razrezan jednjak prošle godine, nakon prethodnih života glave nabijenih u lubanju. Čini se malo tegoba s disanjem, dušnik su bili razrezani, na ramenu teški, široki, nevidljivi mač, hodao naokolo po parku to je bilo u Hitzingu. (Šta mu je nabijeno u glavu?) Životi glave. (?) Život koji je u glavi duhovan, na preponama osetio neku vrstu reza nožem; s drveta mu pao nožić u želudac. Zaplet creva, nevidljivo očuvstvenje telegrafije ili očuvstvenje pretnjoslično na uređenju sistemiziranja paviljona... (Šta je to obrazovani predmet?) Kad se što obrazuje u vazduhu, kad vazduha ima u sobi, tad se vazduh snižava, jelo učinjeno nevidljivim... (Prvi put ovde?)

Sâm sam došao tamo, to je bio nesporazum. Rekao sam nešto od duhovnog nalaza, to su bila samo tri uboda na glavi, još jedan prisutni nalaz s jednim obrazovanim krugom, imao onda krvave tragove i odrezano želučano crevo. (Onda ste rekli da su ljudi na ulici govorili o Vama i da ste čuli glasove i nešto govorili o toplom bratu?!) To je mišljenje da sam ja car, to nije bilo dobro iskazano, to nije bilo dobro za mene kad prolaznici imaju mišljenje, ja sam car, onda moram biti car. (Svodnik?) To ne spada u to, nego rečeno za austrijski poredak, to je javni zatvoreni razgovor. (Polni život?) Poslednjih godina izgleda loše, osetio kojekakva zgripna ispražnjenja na polnom organu, polna bolest od drugih ljudi. To je ispusno, od tuđih osoba, kojagod polna bolest. S obrazovanim vrškom kruga uboden sam u jaje i s bušačem ravne blanje uboden u polni organ. Kad se to dogodi, poduzima se proveraj i tako nastaje povred čišćenjem. Ispusti, kad ja to dodirujem, sprečavaju opštenje, to mora potpuno da se očisti. (Organ krut?) Kroz pobačaje mlohav. (Šta je pobačeno?) Šta se desilo to se desilo; [695] ali ranije sve u redu. (Otkad nije?) Od poslednjeg godišta. (Kad je prvi put bio kod devojke?) Sa 17 godina, to jest, već život po sebi i za sebe, to je misliti. (U ranije vreme polni život?) Bio sam sav mir, zaposlen također.

Inače razočaranje. (Sklonost prema muškarcima?) To su više tako preneseni osećaji, možda je to samo tako jedan prenos, ja to više smatram kao prenose osećaja. U rimskom kupatilu s 20 godina mi se obratio, nisam znao šta hoće i odotraga me napoševio [angevögelt], pri tome anomisao [anomiert], odatle potiče onaj jedan nevidljivi udarac šakom, tu se vidi da je to negde bilo istraženo, možda da se o tome razgovaralo, to nije razlog da me se u toj stvari tuče; jednom shvaćeno, ali to se ne broji. (Kako je stajao s roditeljima?). Oni sede uvek jedno pored drugog i jedu, nikakve svađe. (Šta su obrazovani predmeti?) Što ljudima preostane od obrazovanih, da postoje ljudi koji imaju bilokakvu osećajnu tvorevinu, to su možda nadomeštenja [Ersätznisse] za boli od oseta polnog organa. (Šta su obrazovani predmeti?) Snižavanje vazduha i duhovno-lično vlasništvo, npr. kad se zimski vazduh snižava i gvozdena kuka pretpostavljam da nastaje. Dva čekićasta predmeta tuku po mojoj glavi iz levanog gvožđa, to su proizvedene vrsta oružja, to proizvodi bilo ko ili koješta, npr. liv koji se nalazi u vreloj vodi... Džepni nož ne može da bude nikakvo vazdušna tvorevina nego uobraženje i izražaj ličnih misli: vazduh je predmet koji nastaje iz vazduha. (Šta su obrazovani predmeti?) To su osetljivi nevidljivi predmeti koji potiču od vidljivim predmeta. Nešto mora da bude prisutno, duh mora da bude prisutan, mekana masa proizvedena od nevidljive mase, to mora da bude jedno tvornica. (Od kakve sirovine?) To su načinjeni liv nevidljivim načinom obrazovane mase za izdobivanje. To mora da budu duhovne stvari. Ukradeno s anđeovim mačem iz Pavlinske crkve. Od obrazovano očuvstvenja organa dole to je samo načinjena tvorevina kao čekić. To su uopšte sumnjiva očuvstvenja organa, to su više ispuštena tvorevina od ljudi i životinja, što su već ranije bila obrazovana.

Naturotpusti i obrazovani otpusti jesu obrazovana očuvstvenja organa usled preobraženja vidljivih jela nevidljivim načinom učinjena u otsahlo stanje učinjena; kad neko jede to nestaje, i kad se to pusti na organ, obrazuje se sličan organ. (Izliv?) Izliv nije nikakvo jelo nego ono što se oseća nevidljivo od vidljivo izlivne kaše nevidljivim načinom proizvedeno samo-nevidljivo očuvstvenje. (Izlivna kaša?) Masa od govnastog izliva, kad se jelo pusti preko nekog organa, tada nastaje nov organ, npr. ova flašica mastila čak i kad se jelo pusti preko toga; držač pera nastaje ako se duže vreme posmatra i očvrsne tada nastaje novo odslikanje iz lično-duhovnog osećenja [Fühlnis]. Čisto jelo odlazi, ona još neuživana nevidljivo se preobražava, iz toga ljudi prave predmete kroz prekopuštanje po tome i kroz izliv. (Nema creva?) Jelo prija i tada dakle tu još ima sposobnosti za život. Ono pojedeno potom odnose narodi, onda ima ljudi koji to putem prenosa preuzimaju na sebe nevidljivim načinom radi uštede novca, čak je i moguće da to postane vidljivo. I raspuvenja imam kroz vinsko piće, to se onda vraća natrag kao miris vina; nakon pijenja tečnost npr. odlazi nevidljivim načinom i vraća se na nevidljiv način kao miris alkohola, i očuvstvenje, onda vlagu osećam na stopalu i na telu.”

    Pacijent pretpostavlja da postoje ljudi “kojima se jelo vraća i koji od toga žive, ili od zgripa dok namerno obolenje tela ako namerno alkoholna pića izlaze ili jela u momentano pojedenom stanju, bilo koji životni proces ili može da bude pozajmljeni ili dani [696] život, nadalje što se zove izvanlični život. (Pozajmljni život?) To je za čisto prehranjivanje, što zapravo nema niko, ili npr. ja imam vidljiv lični život i jedan nevidljivi što možda potiče iz inostranstva, to primećujem kroz momentane neočuvstvenja jela ili pića. Jedno hranjenje momentanog ostajanja očuvstvenja jela za vreme jedenja i nakon jedenja, više prirodna životna očuvstvenja; a drugo hranjenje s načinom rigoroznog hranjenja što je nevidljivo i bilo pokvareno usled zasmrđenja ili namerna obolenja, od bilo čega od ranijeg vremena.”

    21. III. Spontano: “Mnogi obrazovani štapovi za šetnju bili u upotrebi na vratu skupa na trbuhu za vreme prošlih godina i lopata za smeće velika i mala lopata za ugljen također bila u upotrebi, skupno jednom obrazovanom pijuku i jednom čeličnom pijukastom predmetu, kroz to sam imao četverougaono duboko očuvstvenje rane i u trbuhu 16 cm široke ubodaste i rezaste rane. (Zašto uboden?) Umesto ostalih ljudi, uvek umesto nepoznatih tuđih ljudi bio uboden, tučen, porezan i otegnutih obolenja i lomova šake osetio i boli od oseta polnog organa i usmrćenja pamćenja skupno šefa i mušterija... (Zašto ste upravo Vi odabrani da budete izbodeni?) Zato da se inače ljudi ne trebaju bojati, za vreme isporuka, bogaćenja i narudžbi; verujem, kad prestanu da me tuku, bodu, režu i obolevaju, i da nije počelo da tuku, onda u slučajevima pobojavanja ikoje nepoznatih ljudi i koji nešto imaju su se bojali, prisutnost nevidljivh vrsta, čekićâ, noževa i drugo oružje i ustrašili bi se, da im se to isporuči, u vreme otkupa i rasprodaje. (Vreme otkupa?) Vreme otkupa je vreme isporuke robe iz veleprodaje a vreme rasprodaje je potrošno kretanje, to može da se oseti i prepozna i za prepodnevne i popodnevne časove u pokretu rejonona sveukupno za ne baš kojebiliju potrošnju za dobivanje. Zbog narodnjenja da bi mnogo žderali i pili i da bi dobili isporučeno za rad i da bi opet bili onovčeni, na mojoj se glavi i ličnosti desilo 3000 nasilnih prekršaja. Za odele kuća skoro bilo kojeg rejona dešavala se jedna telesna povreda i boli oseta polnog organa i za gostioničare počinjeno 200 udaraca skupno nasilnih slučajeva za poboljšanje žderaja. (?) To je kad neki gostioničar hoće da dobro živi, kad hoće dobar opstanak. (Žderaja?) To je od žderanja poboljšanja u više potrošnje. Zbog kapitala gostioničenja ili bogatstva bio udaran 900 nasilnih slučajeva skupno nasilnog načina za vreme snabdevanja i 400 slučajeva nasilnim načinom zbog točenja piva, zato da nijedan od gostiničara ne bude udaren ili uboden na glavi. Za druge pivare u Beču i Donjoj Austriji skupno za gostioničare desilo se 36 udaraca čekićem i količina telesnih povreda na mojoj glavi i ličnosti tajne vrste i načina. (?) Tajne vrste je samo vrsta i način počinjenog na mojoj glavi, npr. udarci čekićem ili ubodi džepnim nožem. To je sve opelješaj i pravljenja kapitala. (Opelješaj?) Iskorištavanje ili vrsta iskorištavanja nakon prethodnih poskupljenja nasilnog načina i na koji što zarađuju i koji nešto zarađuju. Na koji što zarađuju to su tustranski sugrađanski a koji nešto zarađuju to su partije carstevina, pripadnici carevine i vreme Klombinsky skupno erâ. (Šta su obrazovani predmeti?) Napred u glavi osetio jednu grabljaču... (Odakle nastaju obrazovani predmeti?) Kroz duhovno-lična odslikanja, npr. kad se gleda neki predmet kroz uobražaj vazduha i otvrđenje...

(Također i iz hrane?) Iz otvrdlog jela oni koji su postali nevidljivi. (Ko to sve čini?) Duhovi, kućni anđeli, anđeli institucije, od otegnutog zgripa i korišćenja čmara [697] poznajem to; oni su to oduzeli ljudima. (Šta je zgrip?) Grip je čovekov izmet, ali može da bude i bilo šta drugo, duhovi ili inače bilo što nevidljivo. Bolest je prenesena kroz bilo što očuvstvenja tvorevine to je tuđa pljuvačka, kroz ispljuvavanje kroz pljuvačku se unosi to su tuđe stvari. Kod brisanja su potom izašle na videlo neke stvari, i zgrip je tako proizveden. (Kako?) Kroz prehlade, sposobnost varenja i kroz preobražaje jela, i u jednom slučaju to je pripadalo nekom psu to je slično glazuri kao što leži na ulici; da li to nisu životinjski instinkti, koji su prodrli u grad. Namerna zasmrđenja u trbuhu i osećaji polnog organa to su tvorevina gasa npr. prdež ili smradeži, to se pojavilo namernim načinom ili iz vonja usta, to pripada kojenekim narodnjenjima, takve stvari su bile internirane u Dvojnoj monarhiji prošle godine; takvi slučajevi korišćenja čmara često se pojavili kod Republike. (Kakve veze ima upotreba čmara s Republikom?) To da se to leči kao otegnuta bolest. (Kako se dobiva grip?) Hladno stanje ljudskog izmeta ljudi koji nemaju snage da isprazne izmet. (Recite jedan primer za nastajanje predmeta?) Iz sažvakan hleb pravi se gomolj i s tima se onda prave nevidljivi ostaci jela; se za nevidljive predmeta upotrebljavaju sveže sažvakana jela. Ja ne osećam jela u telu godinama, to se razdaje kroz zasmrđenja, jela se bacaju u nevidljive posude i odnosi za druge ljude, pića također. Suprotno tome osećam, kad idem na nužnik, da na preneseni način meni daje ljudski izmet, to je izmet drugih ljudi pozvanim načinom to dolazi meni. Jedan drugi muškarac je, npr. izmet da bi bio čist, preneo na mene. Celo srce, jetra, želudac, bubreg, količina creva odrezani, umesto mozga usađena je kocka, više komada kocke bilo je u mozgu.

    I sad još oseća povrede od toga. “Na nužniku nešto zapinje unutra (u čmaru) i tajnom vrstom i načinom očisti se nakon četiri pet dana. To je klizni proces na čmaru, ima jedna povreda na strane tela, kroz tu ranu se isto tako izmet unosi u telo. Izmet je već po sebi i za sebe zgripna bolest”. (Kako izmet deluje na polni organ?) Jednom je video da obrazovani izmet izvire na polnom organu i na glavi također isti proces. “To je bilo nevidljivo očuvstvenje uzice kao nešto bi iz moga čmara upalo u moju glavu. (Šta je još osetio na polnom organu?) Očuvstvenja anđeovog bodeža to je ubod koji boli upravo tako kao vidljivo oružje, također krvarenja, činjena oružja to mogu da budu. (Kako to nastaje?) Kad se čekić položi u livenu masu kaše, to se obrazuje kao kod nekog jela. (Od čega se sastoji ovaj ključ? – pokazuje mu se) Iz gvožđa ili livane mase vidljivi ključ. (Kako nastaju ključevi?) Danas sam osetio jedan bol od bacanja i kroz otpadanje odvojene glave jedna tvorevina kašike. Iz hermetičko zatvaranje vazduha u Dvojnoj monarhiji mora setakođer da sastoji i iz vazduha. Flašica s mastilom na glavi također je zapravo napravljena od tvorevine vazduha. (Ako sada budete govorili pravilno, kako ste pre govorili, dobićete cigaretu!) (Kroz smeh): Mislite ravni i neravni jezik. (?) Ravni jezik je književni jezik, kao u školi. (Možete li sada da govorite ravno?) Povremeno to ide sâmo iz mene... (smeje se) to je sad bilo ravno i dobro rečeno. (Sad govorite samo ravno! Gde ste Vi ovde?) U psihijatrijskoj klinici. (Ime upravitelja?) Ne znam. (Čemu služi psihijatrijska klinika?) Za duševno stanje. (Je li to rečeno ravno ili neravno?) To nije bilo [698] posve ravno, postoji još ravniji jezik...

Usled usmrćenja pamćenja to više ne ide tako. (Ko vodi kliniku?) Profesor. (Ime?) Ne znam. (Za kakve ljude je klinika?) Klinika je za duševne i živčane bolesnike. (Zašto ste Vi ovde?) Nešto sam prijavio.” Neravno govorenje može da dođe od manjka želuca, jetre itd., i nova svest mora da potiče od toga. “Usled glavoboljâ s tajnim načinom obrazovanim oružjem za udaranje, kroz otegnute bolesti, da sam to osetio u prošloj godini, da je to oduzeto, usled otegnute bolesti, koju je imao neko na ulici i ja osetio u svome polnom organu, tako mokrasto pričuvstvenje [Anspürniss] svakojakih lica. (Kakva su to lica?) To su svih vrsta tajnog načina, koji je bio u Austriji, to je novo vreme i također ranije, to su ljudi koji su u vezi s nečim. (?) Lica, koja na tajni način također imaju još jedan život, koji nas drže za duhove i anđele ili tako nešto. (Ko?) Da je to više u jednome ili u sve i za sve, to je također kod udaraca, također i onovčenja nasilnog načina... (Onovčenja?) Da ljudi opet budu poboljšani ili bogaćenje ili također na iskorištavajući način: jučer i danas imam 13 glavobolja i 3 predmeta. (Bogaćenja?) Pojedinačna bogaćenja na tajni način, način koji mora da vodi potrošnju, onovčenje po narodnjenju također nije ništa osobito, da to ide ujedno, u dnevnoj potrošnji, ranijim vremenima bila su potrošna kretanja. (Bogaćenje kroz šta?) Kroz nešto to su vrste iskorištavanje tajnog načina, nešto leti u uvo za potrošnju alkohola, nikotin pamćenje da to jedno međuvreme živi sa svakom novom svešću, poslovni ljudi gostioničari... Roba koja se isporučuje nasilnim načinom kroz vrstu pretnji jedan tajni proces da se to također i tustranstvo i inostranstvo sporazumeva i također na način zahtevanja. (Čime?) Kroz oporezivanja, kroz mnoga oskupljenja, onda su još na oskupljenjima oni koji zarađuju npr. povišenje nadnice u prošloj godini. (Bogaćenje?) Stvarnovrsnim načinom povratnopišućim načinom – osećam usmrćenja sećanja. (?) Za vreme iskorišćenja svih vrsta tajnih vrsta to se dogodilo, za vreme provetravanja za male i široke slojeve – usmrćenja pamćenja. (?) Možda je preskupo to da oni zarađuju na bilo kojoj robi. (Čime su se obogatili?) Novac – tajnim načinom. (?) Da se roba poskupljuje i nadnica povisuje... to nisu nikakva lična oskupljenja ali lični život glave u toj vezi. (Kakve veze ima poskupljenje s usmrćenjom pamćenja?) Da ljudi puno zarađuju, kapital na nekako tajni način budu obogaćeni kroz poskupljenje. (Šta je usmrćenjo pamćenja?) Za mali široki naslag, da se to za nešto broji, udarac čekićem je također brojan.

Nabavka robe mesne i stočne robe, kad neko hoće da ima svinjsko meso, ubada na meni jedan predmet poput uboda nožem, da to bude isporučeno bez udarca čekićem; da se primeti, da je to za sve, naime, delikatesni dućani kupuju delikatese uopšte robu koja može da se dobije, bio udaren s obrazovanim čekićem ili itd. skupno za mali zanat i poslove. Ja sam samo ono ubodeno i nemam nikakve robe; robe su bile isporučene kroz dvojnomonarhističku pomoć, kroz isporuke pokretne vrste skupno vremena za vreme trijalizma. (Usmrćenjo pamćenja?) Toliko puno novca zahtevati zbog ubacivanje glasovno prethodno čuveno svih vrsta stvarima, i tajne vrste i načina. (Kakve veze ima usmrćenjo pamćenja s bogaćenjem?) Prošlu godinu ta očuvstvenja vremena su u svim potrošnim onovčenjima... (Kakve veze ima usmrćenjo pamćenja s bogaćenjem?) To je za takve svrhe npr. za novčanu dopunu za dobavu piva, svrhom usmrćenja pamćenja ja osećam [699] nakon toga često vrstu nesvesti to je umesto ubijati ljude ili ličnosti u pamćenju to su 600 nasilnih slučajeva na mojoj glavi; usmrćenjo pamćenja znači da se to dešava samo ovde počinjena usmrćenja bila su osećena u mojoj glavi, na mome životu tj. moj život je ubijen kroz poskupljenja da se to ne dešava drugima... (Usmrćenjo pamćenja?) U mojoj glavi usmrćuje se pamćenje, godinama često osećao cele noći, to je neka vrsta nestajanja očuvstvenja pamćenja to se dešava s nevidljivom očuvstvenjem poput telegrafa; i ja osećam u glavi da je u meni unutrašnji život usmrćen. (Po čemu je primetio usmrćenje unutrašnjeg života?) To primećujem po bolima svesti za vreme noći... (Boli svesti?) Boli osetnjenja [Empfindnis] da i život boli, da godinama uživljena svest nije osećena, nego je novom svešću zamenjena tako da to više ne boli. To je snaga uobraženja glave, npr. odslikanje sobe ranije viđenog, vidljivi predmeti u glavi zaostali također i kasnije. [Pacijent sâm odobrava sledeći prikaz svojih nazora: Ranije je njegovo pamćenje bilo dobro tako da je ono ranije viđeno (sobe, nameštaj, slike itd.) mogao da prizove proizvoljno tačno, a nakon “usmrćenja pamćenja” njegova sposobnost sećanja je oslabila.] ... Sada sam samo duhovni život osećao kao zamenu godinama i osećano uzmicanje, odstupanje u doba dvojnomonarhističkih očuvstvenja.”

    25. III. Na pitanje o snovima, pacijent priča sledeći san: “Desilo mi se kao da sam bio na poslu i ulice obarjačenje nekoliko kuća u barjacima sam video i kao da sam ulicom išao prema poslu, neka vrsta očuvstvenja noćne službe. (?) Kao pre 10 godina imao na poslu noćne smene u poslu gradskih kafana i očuvstvenje dano za vreme sna kao ranije u noćnoj smeni, uopšte je osobeno šta se ovde u Beču dešava, navečer uvek nestajanje dnevnog svetla ili očuvstvenja dana skupno odslikanjima i povremeno se to opet pokazuje i nakon noću isti proces opet bio osećen; noću za vreme mraka pojavilo se podnevna svetlost koje nije otišla sâma i kao da je negde već dole ili gore pokupljena. Da se to prečesto dešava to je nešto sumnjivo, verovatno je da to ne odlazi samo od sebe, nego kroz nasilnim načinom, možda zato da se ne bi videlo, što se događa, iskorišćenja i poskupljenja i tako se ne seća izdatke i odnose npr. povišenje cena. Taj proces izgleda noću usled povlačenja viđenog dnevnog svetla namernim načinom zbog noću kroz sećanje dana skoro imao svetlo očuvstvenje dana, tj. kad čovek vidi dnevno svetlo noću sećanje na to ima u glavi unutra također za vreme mrakova. (Jeste li bolesni?) Ne, samo manjkajuća očuvstvenja pribrojanom telu ljudske jetre, bubrega, jednjaka, dušnika od creva, žlezda, nešto od mozga i donjetrbušasto očuvstvenje cepanja vidljivog rasta ljudskog mesa... (Šta još imate ako su svi organi nestali?) Nešto očuvstvenja žlezda i ljudskog mesa takvih očuvstvenja rupâ teških povreda glave putem nevidljivih tajnim načinom obrazovanih ubodnih oružja i svakakvih noževa, mačeva, bodeža, sablji i džepnih noževa i šiljastih, iglasto obrazovanih predmeta, kao turpija, škare, dleta za kojekakve svrhe... ( Zašto su izvađeni organi?) Za vreme pokretastih zbivanja nešto se pokrenulo s mojim otsečenim crevom ili žlezdom što kao da hoće nešto da ima, npr. isporuke mesa za vreme poskupljenja, održavanja, popravljeno vreme... (Zašto su izvađeni organi?) Pretpostavljam neka vrsta jemstva, zato da se to ne desi drugim ljudima. [700] (?) Oni su se bojali za vreme svetskih zbivanja da će da se otseče bilo šta creva ili žlezde, za vreme poskupljenja i ispomaganja skupno isprukama... (Ispomaganja?) U svrhu pomoći nezaposlenima za ispomaganje siromaštva ili za industrijsko-potrošno bogaćenje nasilnim načinom se zbivalo ili načinom telesne povrede. (Ko to radi?) Tajnim načinom se to zbiva, moje crevo je bilo tko za tuđe ljude su se pribojavali da će da se oduzme jedno crevo za vreme poskupljenja i ispomaganja npr. isporuke mesa...”

    (Priča s morskim psom) “Sin bilokojega progutao morski pas. Olujnim valom jedan parobrod bio okružen od morskog psa i traku od krvi ostavljajući iza sebe osetio da je progutan od morskog psa.”
    (Priča sa zvezdanim talirom) “Bila jednom jedna siromašna devojka koja niko nije imala na svetu i roditelji su tada bili umrli. Devojka je išla posle na neko polje susreće starog muškarca koji je bio gladast ili je imao glad i dala mu komad hleba. Devojka je posle išla još dalje do nekakve bliske šume, videla je pred sobom neku golu devojku, skinula je odeću, dala je goloj devojci i kad se smračilo, pale su zvezde s neba i iz toga su postali sve sâmi taliri.”
    (Narziß, Rainer Maria Rilke) “Narziß je svoje lepote... to nipošto nisam primetio.”
    (Doživljaj, R. M. Rilke) “Pre godinu dana zbilo se pred nekim dvorcem nešto čudesno svojom navikom da legne uz stablo trbuhom i dalje sad ne znam.”
    (Oluja, Johannes Becher) (Pročitano mu jednom) “Zemlja proždire prah i prašinu... to dolazi od usmrćenja pamćenja da se ništa ne primeti. (Pročitano još jednom.) Oluja proždire i noć, grad u prahu kao bič je prošla oluja kroz kišu.”
    (II. strofa) “Od pročitanog to mi nije ostalo.”

    (Arno Holz, iz “Phantasus”) “Tri male kućice na strma ulica u nekom malom gradu tamo vani i plavo nebo... ostalo je pobeglo glavi.”
    (26. III. 1925.) (Georg Kaiser: Der gerettete Alkibiades [Spašeni Alkibijad], str. 91, Ringmeister) (Pročitano jednom.) “Šta radi Grčka bez dečaka kad muževi u ratu moraju da idu; Grčeska, jedno ostrvo i rat moraju da vode, Grci moraju da imaju muževe, Grci moraju da budu Grci. To je celo što sam zapamtio.” (Pročitano još jednom.) “Nedostaje još međuredaka, šta bi Grčka radila bez dečaka npr. kad Grčka vodi rat i muževi se ne bi obrazovali i slomila bi se pod prevelikim pritiskom i muževe trebala, Grci moraju da ostanu, Grci, Grci trebaju da budu, da bi se savetovali, Grčka je ostrvo.”
    (Str. 92, Vierter Greis) (Pročitano jednom; nakon toga pročitao sâm i potom priča.) “Sedimo npr. na saboru i o sudbini Grčke teški napor od prevelikog pritiska slamamo i savetujemo se o smrti i smrti, ko se ogrešio o život? Alkibijad. (Pročitao još jednom sâm.) Grčka je sa svih strana obgrožena opasnostima, šta čini Grčka kad se muževi ne obrazuju, naše snage su male i neprijatelj i hučeća obala i jedan zgrip posle njega to je ono što smo primetili.”

    (Str. 90, Ein Greis). (Pročitano jednom.) “Jedan starac priča da se njegov sin, bled, iskrao iz škole, umoran ili noćima nespavao i mislio, ko se ogrešio o život njegovog sina i dalje s’nisam zapamtio.”
    (Sadržaj?) “Pozorišni komad, da se radilo o obrani Grčke, šta bi Grčka radila bez dečaka, šta bi Grci radili kad [701] muževi ne bi obrazovali muževe, stoji unutra da Grci, Grci trebaju ostati. (Neko protiv Grčke?) Naprotiv ne, da oni brane nešto drugo.”

    Pacijentov brat navodi: Do otprilike 1912. pacijent je bio neupadljiv; 5 razreda osnovne škole i 3 razreda građanske škole završio s dobrim uspehom, potom radio pola godine kao frizer, potom kao kelner do 1912. Na poslu veoma vredan, uzoran, “radio za dvojicu”. Septembra 1912. hteo da se ženi, prestao da radi, otišao na ulicu da bi pronašao “odgovarajuću damu”. Nekoliko meseci lutao naokolo bez zaposlenja. Od januara 1913. veruje da ga ljudi na ulici posmatraju. Mislio da čuje da ljudi govore o njemu, čuo također i psovke kao “svodnik, topli brat... itd.” Septembra 1913. otišao dobrovoljno u kliniku Steinhof, da se podvrgne pretragama kako bi imao jasno stanje. 1914. čuo da neki gostioničar, za kojeg je vozio pivo, mora u vojsku; taj se jako žalio; na to je pacijent otišao u dvorsku četvrt i počeo da psuje na sav glas: potom hapšenje i dovođenje u ludnicu. Već onda je govorio o tome da su mu isečena creva i drugi unutrašnji organi. Od 1912. više puta u ustanovama. Ovog puta je sâm otišao do uličnog nadzornika i prijavio svoje progonitelje. Često se žalio da nema ništa od utrobe i da je za njega jelo bezvredno. Nevidljivi duhovi izvode te napade; nikad nije da osećao stvarni ljudi vrše uticaj na njega. Često je vodio monologe s licima koja je halucinirao. Dok je radio, nije se moglo na njemu primetiti da nije normalan. Ali ako je i samo jedan dan imao slobodno, govorio je posve zbrkano. Kad nije imao nikakvog posla, neprestano je pisao nesuvisle stvari. Inače je dobroćudan, darežljiv i nikad nasilan. Jedna od sestara bila je pre 2 godine u Steinhofu zbog neke “depresije”, nije htela da uzima hranu. Umrla je potpuno izgladnela. Brat misli da je pacijent od 1910-1912. imao nekakvu polnu bolest. O vita sexualis brat može da dâ samo manjkavo obaveštenje. Otprilike 5 godina [pacijent] nema nikakve odnose sa ženama, ranije je kroz neko vreme (ali retko) posećivao prostitutke. Tu i tamo brat je kod pacijenta primetio onaniju, ali u posljednjih 3-4 godine više ne.

Obrada:Posada

                                                                                   
                                                                                       Agnes Heler

Teorija istorije (fragment)

SADAŠNJOST, PROŠLOST I BUDUĆNOST

                            a. Sadašnjost, prošlost i budućnost istoričnosti

Razni oblici sadašnjosti istoričnosti mogu se obuhvatiiti ovim terminima: „baš sad”,  „sad” i „biti sad”. Prvi izraz se odnosi na prošlost i budućnost u njihovom uobičajenom smislu. Drugi se odnosi na  „prohujala vremena” i „vremena koja će doći”. Treći se odnosi na početak i kraj.I

„Baš sad” označava akciju. Svako životno iskustvo (doživljeno, sanjano, izrečeno kao predlog) koje sadrži „baš sad” ravno je obavezi da, u stvari, obavljam tu radnju „baš sad”. Životna iskustva koja sadrže ,,baš sad” obično su (sa izuzetkom graničnih slučajeva kao što je snevanje)„mnogostruka”: ona označavaju više nego jednu akciju koje karakteriše „baš sad”, i to neke od njih en route ka budućnosti, a neke en route ka prošlosti. (To u velikoj meri podstiče kriterijum da „baš sad” može trajati jedan minut ili nekoliko sati, ali ne i mnogo duže.) Sledeći opisi će objasniti taj sklop. Sedim u vozu i mislim na tebe: obe radnje imaju svojstvo „baš sad”. Sedim u vozu, ali više ne mislim na tebe. Neka radnja može nepovratno da postane prošlost u okviru „baš sad” trajanja druge radnje. Svaka radnja sa „baš sad” svojstvom postaće prošlost: one moraju proći. Sa stanovišta svake „'baš sad” radnje sledeća radnja sa svojstvom „baš sad” jeste budućnost. Svaka „baš sad” radnja ima budućnost. To je ritam naše istoričnosti.

Budućnost i prošlost vezane za „baš sad” jesu vreme koje prolazi („unazad” ili „unapred”), a ne život koji se menja (kao što je slučaj sa „sad”). Idem iz jedne akcije u drugu i ništa se ne menja. Još tačnije, ako se nešto i promenii, ta promena nije prouzrokovana mojim prelazom iz jedne akcije u drugu. Životni ritam jeste ritam ponavljanja. Zbog toga su budućnost i s njom povezana prošlost relativne:idem u školu, to sam činio juče, a činiću i sutra.Stoga prošlost vezana za „baš sad” nije davno vreme. Na sličan način budućnost vezana za „baš sad” nije „vreme koje će doći”.

Sadašnjost kao „.baš sad” jeste omtogenetski primarna sadašnjost. Novorođenče sisa, plače, spava; ono ima životni ritam. Međutim, kako nije imalo prošlost, ono nema „sad”.

„Sad” je granica, demarkaciona linija između onog što se već desilo i onog što još nije, između objekta sećanja i objekta kao ciilja, između onog što je poznato i onog što je nepoznato. „Sad” nije predmet sećanja, niti je cilj akcije. U isto vreme se sećam prošlosti dok postavljam ciljeve iz perspektive svog sadašnjeg datog sad. Polazeći od nečeg što postoji baš sad, odlazim nekud, ali prevaziiazim ono što je sad.

U okviru datih granica „sad” se uvek transcenduje. Preobražavam svoju sadašnjost u svoju prošlost, u prošla vremena, u predmet sećanja. Uvek preobražavam svoju budućnost u svoju sadašnjost (u tome što „stvaram” „neku” budućnost za sebe u sadašnjosti na osnovu sadašnjosti). Preobražavam sadašnjost u budućnost (druga strana gornjeg procesa) kroz odluke, planove i projekte i preobražavam svoju prošlost u svoju sadašnjost voljom da je vratim u svoje sećanje.

Isto tako preobražavam svoju prošlost u svoju budućnost time što ugrađujem svoja iskustva u proces razmišljanja i odlučivanja o svojoj budućnosti i preobražavam svoju budućnost u svoju prošlost time što — utoliko što postaje sadašnjost — moje odluke koje se tiču budućnosti već leže u prošlosti.

Ali postoje granice toj transcendenciji. Ne možemo se sećati onog što će da bude i nijedna se svrsishodna akcija ne može upraviti na prošlost. A, ipak, baš to što se ne možemo zadovoljiti tim ograničenjima jeste izraz naše istoričnostd: hoćemo da znamo svoju budućnost i hoćemo da menjamo svoju prošlost. Nemir naše istoričnosti je sebi protivrečan.

Kad bismo znali svoju budućnost, ne bismo imali budućnost, a ako bismo mogli da promenimo svoju prošlost, ne bismo imali prošlost (to ne bi više bila naša prošlost). Imali bi samo samo naše sad, ali budući da je sad samo demankaciona linija između onog što je prošlo I onog što „će doći”, ne bismo čak imali ni „said”. Ali iskaz da ne možemo znati svoju budućnost i da ne možemo menjati svoju prošlost ima samo relativnu valjanost. Svako sećanje na ono što je prošlo jeste interpretacija: mi rekonstruišemo svoju prošlost. Šta rekonstruišemo, kako rekonstruišemo, koji smisao dajemo rekonstruiranom, sve se to menja sa našim iskustvima, sa našim interesovanjem, sa merom naše iskrenosti i neiskrenosti. Ukratko, menjamo svoju prošlost pomoću selektivne interpretacije.

Tačno tako postupa psihoanaliza, jer nas ta rekonstrukcija navodi da izgradimo jednu novu „prošlost” (bez obzira na to koliko je to contradictio in adjecto) preobražavanjem navodno nesvesnih iskustava u svesno sećanje. Čak i oni koji nisu nikad čuli za psihoanalizu ili oni koji ne prihvataju svesno njen teorijski okvir, uvek ponovo na razne načine rekonstruišu svoju prošlost ne bi li organski povezali sadašnjost i prošlost. Možemo imati onoliko ličnih ,,preistorija”, onoliko prošlosti koliko i „sad”. S druge strane, ni znanje o onome što „će biti” nije potpuno isključeno. Mada ne možemo znati svoju sudbinu, možemo dovoljno poznavati sebe da isključimo bar jedan broj mogućnosti iz potencijalnih događaja u godinama koje dolaze, a što smo stariji, sve više mogućnosti isključujemo. U tradicionalnom društvu, u kome su obrasci ponašanja i obrazovanja prilično repetitivni, teško da možemo menjati svoju prošlost, ali možemo znati svoju budućnost gotovo tačno. U jednom otvorenom i dinamičnom društvu možemo često menjati prošlost, ali ako naše samopoznavanje nije dovoljno dobro, teško da možemo znati svoju budućnost. Shodno tome, ,(„sad” je sekundarno onome „baš sad”, i to ne samo ontogenetski nego i filogenetski. Ako možemo da zamislimo jedan mali klan sa vrlo krutim obrascima ponašanja, onda možemo zamisliti društveni život bez „sad” i sa samo dva tipa sadašnjosti: „baš sad” i „biti sad”.

„Biti sad” nastaje kad se „sad” ubaci u kontekst „Bića”, kad se ubaci u redosled između početka i kraja — detinjstvo, mladost* zrelost, starost. Naša sadašnjost je uvek naše „biti sad”. „Biti sad” rias određuje, zatvara u krug ograničenih mogućnosti. Produženje životnog veka samo je modifikovalo aršin identifikacije, ali „biti sad” nas ne identifikuje ništa manje nego ranije. Ni prošlost ni budućnost „biti sad” ne mogu se promeniti i obe su poznate. 

Mi smo uvek, u svakom trenutku, „baš sad” i „biti sad”. Isto tako, mi smo ,;(„baš sad” u svakom „biti sad”. Uvek smo zatvoreni u vreme i prostor između početka i kraja, između prošlosti i budućnosti. Ali baš kao što novorođenče nema „sad” zato što nema ni prošlost, za svakog postoji jedno vreme kad više nema ničeg „da dođe”. Čovek koji kaže „umirem” jeste u sadašnjosti „baš sad” i „biti sad”, ali nije više u sadašnjosti „sad”.

Ishod razlikovanja onog što je prošlo od onog „što će biti” od početka do kraja zove se ličnost. Ako je ono što je prošlo „moje”, ako su godine što „dolaze” „moje”, drugim rečima, ako transcendujem svoju sadašnjost, ja sam ličnost.

Ako reintepretiram svoju prošlost i rekonstruišem njeno organsko jedinstvo sa svojim „sad”, ako gradim svoju budućnost na temeljima tog „sad”, ja sam ličnost. Gete je to formulisao ovako: „Voflk und Knechit und Uberwinder, Sde gesrtehn, zu jeder Zeiït: /Hôchstes Glüok der Endenkinder/ Sed nur die Peinsonilichkeit. /Jedeš Leben sed zu führen / Wenn man sdch nicht selbst vermisst; /Ailes komine man verlieren, Wenn man blièibe, was man ist.” II

Poistovećivanje onog što je bilo i onog što ,,će doći” sa prošlošću i sadašnjošću stanja „baš sad” jeste otuđenje ličnosti, kao što je i poistovećivanje onog što je bilo i onog što „će biti” sa početkom i krajem. Autentičnu ličnost karakteriše primat „sad” nad „baš sad” i „biti sad”. Autentična ličnost podređuje svoje „baš sad” i „biti sad” stanju „sad”. On ili ona tumače početak kao mogućnost i apstrahuju iz kraja, zato što nema ničeg prošlog u početku a u kraju nema budućnosti. „Dokle god živimo, nema smrti”, rekao je Epikur: mudar čovek misli o životu, a ne o smrti, tako je mislio Spinoza. U autentičnom životu „baš sad” je samo trenutak od „sad”. Ono što je prošlo i ono što ,,će doći” daju smisao prošlosti i budućnosti stanja „baš sad”. Prevlast „baš sad” nad „sad” čini ljudska bića jednodimenziionalnim. Prevlast ,,biiti sad” nad („sad” čini ih neautentičnim.

Bejaše jednom jedan čovek. On je bio tamo kad mi nismo bili. A ml nećemo biti kad drugi budu pričali našu priču koja se događala „nekad davno”. Naš početak i naš kraj kao i naša prošla vremena i vremena koja će doći, naša prošlost i naša sadašnjost vezani su za druge. Naša prošlost je budućnost drugih, a naša sadašnjost je prošlost drugih. Mi srno drugi. Istoričnost je istorija.

Rađamo se kao ljudska bića i zato smo smrtni.Sokrat je smrtan jer je svaki čovek smrtan.

Biti rođen kao ljudsko biće i biti rođen smrtan znači nositi u sebi milione godina. Mi ih nosimo u svojoj genetskoj šifri. Prisvajamo te miilone godina kroz socijalizaciju, a pre svega ovladavanjem sistemom objektivacija „po sebi”, jezikom, običajima, pravilima koja reguiiišu upotrebu objekata. Sadržina i obim sistema objektivacija takođe su istorični: menjaju se. Ovladavanjem tim sistemom saznajemo jednu određenu prošlost, jednu istoriju. A kako ne postoji ljudski život bez ovladavanja sistemom objektivacija po sebi,učeći da ovladamo tim sistemom mi prisvajamo ljudsku istoriju kao takvu, a time i svoju ljudskost. Sve naše akcije su upravljene ka budućnosti, ali ta budućnost nije isitovetna sa našom budućnošću ili sa vremenima „koja će doći”: ona ih transcenduje. Mi posredujemo svoj društveno nasleđen jezik, običaje, upotrebu predmeta, budućim pokolenjima čije je,,vreme koje dolazi” i čiji je kraj, u poređenju s našim, apsolutna budućnost. Kad sadimo drvo, sadimo ga za tu apsolutnu budućnost.

Svako „baš sad”, svako „biti sad” i svako „sad” odnosi se podjednako, čak i ako ne na isti način, na
prošlost i budućnost drugih. Pisanje pisma (baš sad) pretpostavlja instituciju dopisivanja (drugi su pisali pisma u prošlosti, i drugi će pisati pisma u budućnosti). Jer podržavam instituciju (baš sad) i čineći to ja posredujem između prošlih i budućih ljudskih bića koja su činila i koja će činiti isto. Jednostavno poštovanje običaja jeste latentno uopštavanje. Namerno kršenje običaja nije „baš sad”, nego „sad”. Ono ukazuje na moguće buduće uopštavanje, na implicitan ili eksplicitan način. Ovde prošlost ima negativno značenje: ono što je prekršeno mora postojati.Moje „sad” nije samo moje. Ja ga uvodim u budućnost koja može prepoznati moje „vreme koje će doći” kao sopstvenu prošlost. Moje „biti sad” pretpostavlja „ne biti sad” drugih.

Mogu biti stara, jer su drugi mladi. Mogu da umrem samo zato što su se drugi pre mene rađali i umirali. Mi smo proizvodi jednog društva, a u isto vreme nismo proizvodi jednog društva. Mi reprodukujemo jedno društvo, ali mi ne činimo samo to. Istoričnost je istorična i reprodukovanjem društva mi potvrđujemo svoju istoričnost kao istoriju. Ali ovo društvo u kome živimo, u kome se borimo, stvaramo, mislimo, patimo i uživamo, samo je trenutak večnosti. To je naš svet. Bejaše jednom jedan čovek, jer smo od njega stvorili svog savremenika. U budućnosti, „biće svet”. Izgovaranjem ove rečenice, mi ga činimo svojim svetom. Naša vera pripada našem svetu isto onoliko koliko i naše sećanje.



  I svaki čitalac Hajdegera će shvatiti da kad se
koristim kategorijama kao „baš sad”, oslanjam se na tog pisca
(čak iako ga direktno ne upotrebljavam). To objašnjava i
jezičke teškoće u prevođenju tih kategorija na engleski.

II Goethe, Poetische Werke, tom 3, West-ôstlicher
Divan, Berlin, 1965, str. 95 : Narod, kmet i vladalac, svi se slažu
u ovome: /Najviša sreća zemaljske dece/ Jeste biti ličnost.
/Svaki život je vredan življenja/ Ako čovek ne izgubi sebe;/
Sve vredi izgubiti ako čovek ostane ono što jeste.


Posada Biblioteka : Teorija istorije - Agnes Heler

                                                                                                                      Обрада: Посада

---

---

---