|
ПРИЧЕ
ДАРОВИ
ИЗБОР
ПРЕВОДИ
ЛИНКОВИ
ПОСАДА ДЕЦА
ПОСАДА SF
ПРЕУЗМИ ИЛИ
ЧИТАЈ
ЕСЕЈИ
НЕОРА
ПОСАДА
АРХИВА
ПУТОПИСИ
**********************
**********************
Одиграј
Потез
**********************
**********************
|
Ненад Руменић
СЛУЧАЈНО СТВОРЕНА И ЈЕДВА
ПРЕЖИВЕЛИ
Случајно створена:
Воља моћног заметка долепршала
у светлећој капсули,
једина бела кап инфилтрирана
из акваријума живота
уз осорно негодовање флуидо-црнила
Разантни глас споља наређује
пробој мишићне тамнице,
лабава намера је поклекла –
живи доказ еугеничне неверице
показивао је беле зубе
у прашуми битисања
Спреј-жеља прошла је озонски слој
и стала на линију света.
Једва преживели:
Отрован бајадером нездраве климе,
закачен ноктом на врх кратера,
испран, проткан и изможден
па истргнут из шапа
врховног делиоца карата,
бледи повратник са огађеног пута
пролази опскурно кроз мртвачки зид
заустављајући се на
неизлизаној покретној траци
пренасељеног почетка.
Случајно створена и једва
преживели
у Еденском врту невиног пропланка
разменише косе које набујаше
у бизарно цвеће
Мисионарска трава магматском
силином
вуче их у најромантичније,
енцијанске
дубине кључања
где пољупци говоре уместо речи
Сечиво чудесне спајалице
љушти сад ироничну кору
реш печене судбине.
ГЛЕДАЈТЕ
ВАН ГОГА
Алхемија ватре у класном приказу
поља жита
у равни са самом креацијом Бога
гаврани – гомољике црне
у утвари маште
Гледајте људи, гледајте Ван Гога !
Калеидоскоп – пресек из светлости
снажне боје
судија злодух коме пристаје тога
ушушканост наслоњаче
од зелене сламе
Осетите људи, осетите Ван Гога !
Аутопортрет са грозом одсеченог уха
сунцокрети луцидне надмоћи
изнад разума свога
геније кичице са језиком
пламен-даждевњака
Разумите људи, разумите Ван Гога !
Клизни живопис кафане у благи сутон
музичар што дува шрафуром
из рога
природа у непомичности
која себе пасе
Додирните људи, додирните Ван Гога !
Азотни пероксид на платну довољно
великом
да буде свет
олујни штафелај с’ мирисом
урамљеног лога
вртложи се предео долине
поред Овера
Слушајте људи, слушајте Ван Гога !
Трагаоц за бескрајем боје винског
талога
опијеност јача од похоте
и густога грога
пурпур се распрскава драмом
о лелујавости траве
Памтите људи, памтите Ван Гога !
Суптилни контраст из Добињијевог врта
смирује ко’ успорени покрет
свих зен-јога
рекли би мрачњак што црта под
свећама шешира
Сањајте људи, сањајте Ван Гога !
Можда је слутња апокалипса
у дрхтавом потезу
огољеност крај чопора
заједљивих дога
у музеју оранжерије бљеште
окачене звезде
Гледајте људи, гледајте Ван Гога !
ЋЕРКЕ
СУЈЕТНИХ
БОЖАНСТАВА
Ограничен
на неколико сводљивости
утонуо у џез-осаму и даљину
степског вука
не дам да и овај пут
одиграју фригијски марш по мени
а све у част победе
ћерки лакомих Сунчевих одаја.
Више
клизи перспектива бола
спрам
израбљивања
где сам
слуга
свих
ситних кућних послова
И жртва
размажености
ћерки
шкртих Венериних циркуса.
Баштенски
пуж и ја
сваки на
свом изгубљеном колосеку
не можемо
дозволити
да нам
наруше хармонију
и наруже
предвидљиви плес
ћерке
тамних Азалејиних крила.
Дрхтавица
и први облици шкодљивости
надилазе
као црни кумулуси
над
ефемерним створом
ту је
проток заказао
а
размена има сасвим друге облике
треперим
одбачен али не допуштам
да у
мојим сновима
пребацују
узде из руку у руке
ћерке
похотних Пустињских олуја.
ВЕЉКО
Т.ЋИРКОВИЋ
КАД ТЕ ПОСЛУШАМ
ТИШИНО
Тишина
се у очи твоје преселила
Сакрила,
Па ме уморила.
Кад затворим очи
Она ми шапуће,
Лута по узбурканом небу
Надања.
Неисплакане сузе
Узе,на длану сећање,
Неме речи бришу навике.
Тишина живи у сенкама,
Дубоко у уздаху сања.
Кад те послушам тишино
-Увек издам сећање.
Кад ћутиш тишино
-Тонем у
твоје свитање.
ИЛУЗИЈА
Чежња
нека тиха
Венама
ми пара
Тражи
врели поглед
Зове
додир мио
Што
га рука твоја
У
мом срцу скраја
Као
река снова
(
Илузија сјајна).
Заспала
у болу
Големом
од јада
Чекам
да прогледа
Анђеоски
чедна-
Па
да опет облак
У
души ми скраја
Као
тиха варка
(Илузија
сјајна).
Кад
на чело њено
Прислоних,
образ врели
Из
срца полете
Голубица
бела-
И
сав бол неста
Чудна
нека радост
Осмеха
и жара
У
бескрају љубави
Незаборав
спаја
Као
тиха поноћ
(Илузија
сјајна).
М И Л А
Н Д Р А Ш К О В
И Ћ
П О Н О Р
Поподне
пуно поистовећивања,
пуста пучина пред последњом постајом,
плаву планину поздравља поезијом
последњи пламен предугог путовања.
Препуног претње послушај пев понора,
прапостојбину Прокрустове
постеље –
прекорачењем породичне повеље
племе поносних призваће предатора.
Пепелом посут принцип придобијања,
просјаци пакла произашли пламеном,
пад пророкују пророци пред празнином.
Припитомљени порази, посртања,
пропуштен позив пред последњим
призором:
Поова птица, привучена понором.
Ц Р В Е Н
О
И П Л А В
О
Култ
који траје – Кућа седам
ветрова.
Седам прелида донеће
прочишћење
Госпи од чежње. Ноћ стишаних
гласова,
Плава палата, две стране
исте тежње.
Тајни палимпсест, Студија у
црвеном,
кад све занеми иза ведрог
осмеха,
циљ коме стреми
Љубавник са харпуном:
суочавање, спокој у сенци
греха.
Међу душама – она што
недостаје.
Прах у дну нише, пећина без
одјека,
у млечној магли чекаш
време спознаје.
Увек заједно – и то ће
једном доћи.
Тихи пратилац, река која те
чека
кад замру бриге у клонулости
ноћи.
О Б Р Е Д
Измислих
стих за дан кад мене не буде било.
О, ласте, долази ноћ стиснута у песницу.
Последњи благи зрак на чудесну завршницу
у срцу сна, уз поглед на породично
стабло.
Птицо, осврни се на време које је прошло
у дану без облака, па слети на литицу
изван мога срца. Прах златни вилин
коњицу
за крај пута подари. Сачувај оно мало
речи у распеваном пламену. Звезде сјај и
тиха брда памтиће неки читач будући,
заробљен сред књиге у последњој
чаролији.
Обред за вечност, да не заборавиш поету,
У неизвесној ноћи, увек кући стижући,
ћутаћу у птици, у дугом сну и у цвету.
Н
А Р Д О
Нека - Нека
Убили су песника
Спевао је истину.
Крв из
огледала не да им сна
Сетише се,
променише име зла.
Упиру прстом у
даљину
Док руком
другом краду
Одавно је
посвећено све
Искључиво
њиховом смраду.
Рањена
лепота и јуначко срце
Остадоше
једино у бајци
Како год, у
псовци је све
Посвећено
искључиво мајци.
Дроном
растерују демоне
Широм целе васионе
Деца су им кућни љубимци
На летовање одоше - живци.
Било
једном Тамо далеко
Била једном
Домовина за све
Окрени се,
осврни се
Само
Инвестиције.
Продаја
Смисла
Куповине.
Трансакција
!
Живеће
Трговине !
Нека купе
Сунце ако могу
Нека пролију сву воду
Нека посеку свако дрво
Нека скупе пажњу света
Нека реклами посвете лета
Нека миришу екрани, нека цвета.
Нека сваки новац добије свој лонац
Нека, нека буде нека.
Једна
нација потрошачка рација.
Увозни лоби
сваку биљку дроби.
Без побуне
силованог ума
Без наде,
без друга
Прогутај
Данас.
Организуј
Сутра
И када
понуде
Спремно
дочекај невреме.
Значи
Куцнуло
је .............
Јовица
Бегић Омољски
Рингишпил Ринг
Играм таблиће
Читам Тарабиће.
Поучно дува ветар.
Свезали пса у ланце
Док они лају
Не престају.
Вашар ==> свуда
Нико не
Иште
Рингишпил.
Речи селе
Тишину
Пањеви
Долину
Људи Машине
Силују Планету
Нема љубави
Више
На
ОВОМЕ СВЕТу
|
