Noam Čomski                                                            

Snovi i Nadanja
  

Ako se osvrnemo na suprotni kraj sveta, britanski osvajači bili su
zapanjeni bogatstvom, kulturom i sofisticiranom civilizacijom Bengala,
koji su smatrali jednom od najbogatijih nagrada na svetu. Osvajač je
bio Robert Klajv - čija statua pozdravlja posetioce u Viktorija muzeju
u Kalkuti i predstavlja spomenik britanskom imperijalnom nasilju i degradaciji potlačenih.
Klajv je bio zadivljen onim što je našao.

Opisao je veliki tekstilni centar u Daki, sada glavnom gradu Bangladeša, kao ,,impozantan, naseljen i bogat poput Londona“. Posle veka britanske vladavine, broj stanovnika se sa 150.000 smanjio na 30.000, a grad se vratio džungli i malariji.

Adam Smit napisao je da stotine hiljada umire u Bengalu svake godine zbog britanske regulative koja je naterala čak i farmere da ,,oru bogata polja pirinča i drugih žitarica za plantaže maka“, kako
bi proizvodili opijum pretvarajući „oskudicu u glad“.

Po rečima samih vladara, „beda teško nalazi mesto u istoriji trgovine". Ravnice Indije bele
se od kostiju tkača pamuka. Iščezao je bengalski fini pamuk, a napredna tekstilna proizvodnja prebačena je u Englesku. Bangladeš može uskoro biti zbrisan zbog podizanja nivoa mora, ukoliko industrijska društva ne počnu odlučno da kontrolišu i preokrenu katastrofu koju stvaraju, kojima su se sada pridružila Kina i druge države u razvoju.

Haiti i Bangladeš, nekada sjajni dragulji na krunama carstva, danas su simboli bede i očaja, činjenice koje moraju da se zamagle u pogledu „čoveka u košulji s kragnom i zlatom opšivenom prsluku".

Tako se priča nastavlja po svetu, sa samo nekoliko izuzetaka. Najpoznatiji je Japan, koji je uspeo da izbegne kolonizaciju - i jedina je država Juga koja se razvila i industrijalizovala za vreme ove ere, što nam mnogo govori o političkoj i ekonomskoj istoriji.

Dokazani zaključak je da su suverenitet i sposobnost kontrolisanja unutrašnjeg ekonomskog
razvoja i ulaska u međunarodni tržišni sistem po sopstvenom nahođenju krucijalni preduslovi za ekonomski razvoj.


link za preuzimanje knjige : Snovi i nadanja

Obrada: Posada

                                                                                   
                                                                          Gi Debor

                                      Društvo spektakla?

Buržoazija je, dakle, omogućila spoznaju ireverzibilnog vremena i nametnula to
vreme društvu, ali mu nije dozvolila da ga upotrebi. “Istorija je postojala, ali je više
nema”, zato što klasa posednika ekonomije, koja ne može da raskine sa ekonomskom
istorijom, mora da potiskuje svaku drukčiju upotrebu ireverzibilnog vremena kao
neposrednu pretnju. Vladajuća klasa, sačinjena od stručnjaka za posedovanje stvari koji
su, kao takvi, u posedu tih stvari, mora vezati svoju sudbinu za održavanje te
postvarene istorije, to jest za očuvanje nove nepokretnosti unutar istorije. Radnik, koji
se nalazi u osnovi društva, prvi put nije materijalno otuđen od istorije, jer je sad baza
onaj deo društva koji se ireverzibilno kreće. Zahtevajući da živi istorijsko vreme koje
sam proizvodi, proletarijat otkriva prosto, nezaboravno središte svog
revolucionarnog projekta, a svaki od dosad neuspešnih pokušaja ostvarenja tog
projekta obeležava moguće polazište novog istorijskog života.

Ireverzibilno vreme buržoazije koja je postala gospodar istorije najpre se predstavilo
kao apsolutni početak: prva godina Republike. Ali revolucionarna ideologija opšte
slobode, koja je prognala i poslednje ostatke mitskog sistema vrednosti, kao i sve
vidove tradicionalnog uređenja društva, već je nagovestila stvarnu volju koju je
zaodenula rimskom togom: neograničenu slobodu trgovine. Pošto je ubrzo otkrilo da će
morati da obnovi pasivnost koju je iz temelja uzdrmalo da bi uspostavilo sopstvenu
apsolutnu vladavinu, robno društvo je “u hrišćanstvu, s njegovim kultom
apstraktnog čoveka... našlo svoju najprikladniju dopunu” (Kapital). Buržoazija je tako
sklopila s tom religijom kompromis koji se ogleda i u predstavljanju vremena:
napustila je svoj kalendar, te se njeno ireverzibilno vreme uobličilo po kalupu
hrišćanske ere i postalo njen produžetak.

link za preuzimanje knjige : Društvo spektakla

                                                                                                                      Obrada: Posada

---

---

---