Уснули лептир
                                        

Чуанг Цу рече:

" Једном сам сањао да сам лептир и да попут цветних латица лебдим у ваздуху, пресрећан што чиним оно што ми је воља, потпуно несвестан сам себе!

Али убрзо се пробудих и махнито се опипавајући , опет бејах Чуанг Цу !

Питам се:

Је ли то Чуанг Цу сањао да је лептир, или је то лептир сањао да је Чуанг Цу ?

Наравно, ако ставите Чуанг Цуа и лептира једног поред другог, онда између њих постоји разлика. Међутим, та разлика само је последица њиховог променљивог матерјалног облика".

Чуанг Цу

                 

                                  Лако Је Теби

Лако је теби кад имаш брата,
па може да те штити и брани.
Кад се у дворишту играте рата,
он увек стоји на твојој страни.

Од свих је бољи.
Од свих је јачи.
Зато брат тако много значи.

Лако је теби кад имаш брата:
смеш да се правиш важан пред свима.

У биоскопу нема карата,
он само трепне и - већ их има.

На утакмици нигде места,
он само мигне - три клинца дигне.

Познаје сваког кондуктера.
Познаје сваког посластичара.
Има у граду тристо другара.

Мени је тешко јер немам брата,
па пазим с ким се играм рата,
јер није свако на мојој страни,
спреман да увек баш мене брани.

А кад се с другом децом потучем,
обично дебљи крај извучем.

Код куће радим сам за двоје
и што је моје и што није моје:
и угаљ вучем,
и рубље скупим,
и собу спремим,
и млеко купим...

И тако: пошто немам брата,
морам да будем вредан сам,
и будем двоструко вредан сам,
и да одрастем сасвим сам.

Од свега што на свету знам
најстрашније је кад си сам.

Ђачки Корзо
Акварели

У први сумрак сви се ту сјате
озбиљна лица, држања крута;
Оду до угла, па се врате
и опет тако још двесто пута.

Шарена поворка гура се, шета...
Хиљаду капа и берета...
Хиљаду шубара и качкета...
А успут поглед понеко баци,
или нешто бајаги неважно каже.
Руку на срце: ста сви ти ђаци
данима овде упорно траже
док троше ђонове и троше сате,
док оду онамо и док се врате,
и опет тако све испочетка,
данас и сутра, идућег петка,
идућег јула, идућег маја,
тамо и натраг - и никад краја?

Чарапе жуте, зелене, плаве,
и дуге ноге, као штапови,
и неки звркови на врху главе
и шишке на челу као слапови,
и подгуркивања, и завиривања,
и задиркивања и добацивања...

А можда ипак - ко ће га знати -
можда ту ипак нешто постоји,
можда и нису празни сати
кад се у гужви шета и стоји,
кад почне тако све испочетка:
данас и сутра, идућег петка,
идућег јула или априла,
- можда ту неком расту и крила,
можда ту почну сва путовања,
можда се овде најлепше сања,
можда се овде најлепше жели
и можда су се баш овде срели
путеви неки дуги и тајни,
путеви бели, путеви трајни,
и можда су се баш овде срели
осмеси неки - и заволели.

                                                                                              Мирослав Мика Антић

Пословице

Ако језик не излаја, глава не исклима.

     Бибер је зрно малено, али пред господу излази.

  Будале куће зидају, а мудри их купују.

 Велика дрвета дуго расту, али за час падну.

   Где је танко ту се кида.

Далеко као небо од земље.

Зао чобан а још горе овце.

     За хајдуком у гору не иди.

   И то ће проћи.

       Јечам трчи а ракија виче.

         Тешко другу без друга, и славују без луга !