ДАРОВИ

korpice

ПРИЧЕ

ПОЕЗИЈА

ИЗБОР

ПРЕВОДИ

ЛИНКОВИ

ПОСАДА ДЕЦА

ПОСАДА SF

ПРЕУЗМИ ИЛИ ЧИТАЈ

ЕСЕЈИ

НЕОРА

ПОСАДА
АРХИВА

ПУТОПИСИ

 *****************

 *****************

 lovac

 Одиграј Потез

 *********************

старое радио

 *********************

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 




po




crni
                        jastreb

                                                     Crni jastreb


Govor Crnog Jastreba
 
“I fought hard. But your guns were well aimed. The bullets flew like birds in the air, and whizzed by our ears like the wind through the trees in the winter. My warriors fell around me; it began to look dismal,” said Sauk chief Black Hawk upon his surrender to the U.S 6th Infantry in August of 1832. He had fiercely resisted the continuing encroachment of white settlers into his lands and had fought many bloody battles to preserve the Sauk way of life. Black Hawk admonished the whites, “You know the cause of our making war. It is known to all white men. They ought to be ashamed of it.” He had experienced the scorn with which the whites regarded the Indian, the deceit and lies that had been used to cheat the Indians out of their lands and the poisoning influence of whites upon his people. “We were becoming like them,” he said, “hypocrites and liars, adulterers, lazy drones, all talkers, and no workers.” And so, in order to preserve the Sauk Nation Black Hawk had no recourse but to make war on the whites. His course had been set by the highest authority. “The spirit of our fathers arose and spoke to us to avenge our wrongs or die," Black hawk declared, “We set up the war-whoop, and dug up the tomahawk; our knives were ready, and the heart of Black Hawk swelled high in his bosom when he led his warriors to battle.” For five months Sauk, Fox, Kickapoo, and several other smaller Indian tribes battled the white invaders under the leadership of chief Black Hawk, but were ultimately defeated at the Battle of Bad Axe and Black Hawk was captured. With great sadness, Black Hawk addressed his people after his capture, ”Black Hawk tried to save you, and avenge your wrongs. He has been taken prisoner, and his plans are stopped. He can do no more. He is near his end. His sun is setting, and he will rise no more. Farewell to Black Hawk.”


Prevod:

„Snažno sam se borio. Ali vaše puške su  dobro ciljale. Meci su leteli poput ptica u vazduhu, i zviždali su nam po ušima poput vetra kroz drveće zimi. Moji ratnici su pali oko mene; počelo je izgledati grozno ", rekao je šef Sauka Crni Jastreb nakon predaje 6. pešadiji SAD-a u avgustu 1832. godine.

Žestoko se protivio neprekidnom upadu belih doseljenika u svoje zemlje i vodio mnoge krvave bitke za očuvanje Sauk-puta . Crni Jastreb je upozorio belce: „Znate razlog našeg rata. To je poznato svim belcima. Oni bi se trebali toga stideti. “Doživeo je prezir s kojim su belci posmatrali Indijanca, obmanu i laži koje su korišćene da bi isterali Indijance iz njihovih zemalja i otrovan uticaj belaca na njegov narod. "Postali smo poput njih", rekao je, "licemeri i lažljivci, preljubnici, lenji dronovi, svi govornici i radnici." I tako, kako bi se sačuvao Sauk Nation, Crni Jastreb nije imao mogućnosti nego da ratuje. Njegov kurs odredio je najviši autoritet.

"Duh naših očeva je ustao i govorio nam je da se osvetimo ili ćemo umreti", Jastreb je rekao, "Postavili smo ratnu hemiju i iskopali tomahavk; naši noževi su bili spremni, a srce Crnog Jastreba je nabreklo. visoko u boku kada je vodio svoje ratnike u bitku. "Pet meseci Sauk, Fok, Kickapoo i nekoliko drugih manjih indijanskih plemena borili su se protiv belih okupatora pod vođstvom šefa Crnog-Jastreba, ali su na kraju poraženi u sukobu kod Bad Ake-a a Crni Jastreb je zarobljen.

Sa velikom tugom, Crni Jastreb se obratio svojim ljudima nakon zarobljavanja, "Crni Jastreb je pokušao da vas spasi i osveti vaše nepravde. On je zatvoren, a njegovi planovi zaustavljeni. On ne može više. Blizu je kraja. Sunce zalazi i on više neće ustajati. Zbogom Crnom Jastrebe. "



dz. marfi

                             ЏОЗЕФ  МАРФИ

„Подсвест и брачни проблеми“

Муж одсутног духа

  Уколико је супруг све чешће одсутан духом и негативно усмерен према поступцима или речима своје жене, може се рећи да, у психолошком смислу, врши прељубу. Једно од значења прељубе је и идолатрија, односно поклањање пажње или ментално сједињавање са негативним и рушилачким. Мушкарац је неверан уколико ћутке пребацује својој жени и дозвољава да га испуни  непријатељство према њој. Наиме, на тај начин се одриче своје брачне заклетве – да ће до краја живота волети, помагати и поштовати своју супругу.

  Мушкарац одсутан духом, препун горчине и гнушања, требало би да прогута свој бес и постане љубазан, обзиран и пажљив. Уз помоћ молитве и одговарајућег мисаоног напора, лако ће се решити непријатељског става према жени. Одмах ће уочити разлику, не само да ће се побољшати односи у браку, већ ће се запазити и позитивне промене у свим осталим, пословним и пријатељским везама са људима. Заузмите став склада и спокоја и доживећете скалд и спокој у сопственом животу.

Развод  се зачиње у уму

  Развод се најпре одиграва у уму, законски поступак је само његов крајњи,спољашњи израз. Двоје младих људи,брачни пар – иначе моји познаници, испуњавали су страх, сумња, гнушање и бес. Такви ментални ставови исцрпљују и слабе целокупно биће. Млади брачни пар је схватио да мржња дели, а љубав спаја, постали су свесни процеса који се одвијао у њиховим умовима. Нису познавали законитости менталне акције и реакције те су, једноставно, погрешним приступом изазивали хаос и несрећу. Када су ми се обратили, упитио сам их на терапију молитвом.

                                 moc podsvesti

  Почели су једно другом да упућују љубав, спокојство и добру вољу. Сваке вечери би сели једно крај другог и мисаоно упућивали љубав,здравље и склад своме брачном другу, затим би на  на смену читали библијске псалме.  Брак им се постепено учвстио и данас уживају у снажној, богатој и узајмној вези.

Не покушавајте да преобразите своју жену

  Муж никада не би требало да настоји своју супругу да претвори у друго издање самог себе. Нетактичан покушај наметања промене туђ је њеној природи. Сваки такав покушај увек је бесмислен и врло често за последицу има распад брака. Тиме се нарушавају њен понос и самопоуздање, а побуђује дух супростављања и гнушања који је увек кобан по брачну везу.

  Прилагођавање је увек нужно, међутим,погледате ли мало боље у сопствену личност,позабавите ли се мало сопственим понашањем, открићете толико недостатака да њихово исправљање захтева читав један живот. Кажете ли, „Претворићу га у човека каквог желим“, зацело тражите неприлике и завршићете у суду, водећи бракоразводну парницу. Тиме ћете само на најтежи начин научити лекцију да сте једина особа коју треба мењати – управо ви сами.

Молите се заједно и прођите заједно све кораке

  Први корак.  Никада не преносите из једног дана у други нагомилану мрзовољу и бес, као последицу малих разочарења. Постарајте се да сваке вечери, пред починак, опростите једно другом ситне непријатности, истог часа када се ујутро пробудите, поновите неколико пута тврдњу да вас бескрајна интелигенција води кроз живот. Брачном другу, свим члановима породице и читавом свету упућујте мисли љубави, склада и мира.

  Други корак.  Прилком доручка, изреците своју захвалност. Будите захвални за чудесну храну, изобиље у коме живите, добробити која вас обасипа. Постарајте се да у разговор за столом не продре никакав проблем, брига или препирка. Исто важи и за ручак. Реците свом брачном другу, „Ценим све што радиш и непрестано ти упућујем љубав и добру вољу“

  Трећи корак.  Муж и жена би требало да се сваке вечери, смењују при молитви,односно понављању одређених позитивних тврдњи. Немојте мислити да сте брачног друга добили једном заувек. Непрестано му показујте у којој га мери цените и волите. Гунђање, критике и осуде замените добром вољом. Срећан брак и спокојан дом се граде на темељима љубави, лепоте, узајамног поштовања, вери и добробити.


                                                                                                                                                             обрада: Ненад Руменић




БЛАГОСЛОВИ

ОЗБИЉНИ

Благо мајци која те родила!
Благо чину доброме а образу свијетломе!
Бог ти придржао досадашње пријатеље, а друге примакао!
Вазда имâ, свога стимâ!
Дао бог да се омразили кô со и хљеб! — (тј. да се тако слажемо).
Добар ми дошао, и с анђелом дошао!
Дуго ти се име спомињало, докле тече сунца и месеца!
Душмани ти под ногама били, како Шарцу под копита чавли!
Ђе је свадба да си делибаша, ђе је софра да си долибаша!
Здрављица се наносили, добре среће находили, младости се младовали, лијепа житка наживјели!
Здраво био, а младости се наносио!
Како ти сада напио, онако јаки бог чуо и у „амин“ записао!
Куд год поступао, свуда ка срећу наступао!
Куд гођ одио, дома долазио!
Куд се гођ окренуо, свуд те срећа пратила!
Куд ходио, срећан био!
Лијепи глас по свему свијету носио, како што носи пчела по меденом цвијету!
Нада те се не нашло јунака!
Ни за камен се залуду не дохватио!
Од неба му росјело, те му добро и лијепо родило!
Сабља ти шијекла, а пушка палила! (при напијању).
Сабљо од Косова! — рече се из милости виђену јунаку или зорну момку.
Са сваким се право љубио и братски грлио!
Снаха ти се сребром ковала а медом примила! (кад ко што право рече).
Свака те срећа на пут пратила!
Све ти се по добру познавало!
Свијетла ти као Милошева на Косово! — рече се у Црној Гори, кад ко учини какво одлично јунаштво.
Срећан био и куд путем ходио и куд водом бродио.
Срећан ти пут и од њега се похвалио!
Срећан уранак, миран данак!
Срећна уранка, а бољег вазданка!
С тијем се поносио ко соко висином, риба дубином, зец брзином и видра мудрином!
С тобом се браћа поносила!
Твоја се срећа родила, звездама сјајним росила!
Узор био чојства и јунаштва!
У сребро ти се оковала! — (кад ко мудру реч рекне).
Уста ти се позлатила!
Хиљадили се такви јунаци!

ШАЉИВИ

Дао бог да био црн кô лонац, танак кô конац: кроз чибук прошао и у лули ноге прекрстио.
Дао ти бог дукат од сто ока, па нити га могао носити ни трошити, већ седео крај њега па просио!
Дао ти бог зимљиво срце, а лојане ноге, па нити се могао зими огријати крај ватре ни лети ка сунцу!
Дао ти бог хиљаду паса, па сви ћутали, а ти сâм трчао око куће и лајао!
Очувао нас, боже, кратке жлице и дубока лонца, дуге луке и мотике тупе; косе љенице и траве бјелице; барловачке травице и босиљевачке арлице!
У којим се опанцима састали, у оним се и растали! — као благослов у шали кад се ко с ким састаје — (н. п. жени се или узима слугу) за кога се мисли да неће дуго заједно живјети.


                                                                                                                                            Обрада : Посада




 

| П Р И Ч Е | П О Е З И Ј А | И З Б О Р | П Р Е В О Д И | Л И Н К О В И | п о с а д а  д е ц а |
| п о с а д а SF| п р е у з м и или ч и т а ј | е с е ј и | н е о р а
| п у т о п и с и | п о с а д а  архива |

  

помоћ
cp
<== ==>