|
ПРИЧЕ
ДАРОВИ
ИЗБОР
ПРЕВОДИ
ЛИНКОВИ
ПОСАДА ДЕЦА
ПОСАДА SF
ПРЕУЗМИ ИЛИ
ЧИТАЈ
ЕСЕЈИ
НЕОРА
ПОСАДА
АРХИВА
ПУТОПИСИ
**********************
**********************
Одиграј
Потез
**********************
**********************
|
Миленко
Крајцар
С Р Е М
Срем није само место,
Географски појам,
Срем је емоција,
доживљај.
Срем је осећај заједништва,
припадања, солидарности.
Срем је кад се сваком јавиш на шору,
Срем је кад се нешто
слави,
па дођу
редуше из комшилука
да помогну да се све сервира гостима
и
расклони кад исти оду.
Срем је кад жањеш
жито
и очас посла набавиш посаду за
комбајн,
па их после вршидбе одведеш на ладно
пиво,
у
кафану на центру села.
А шта кажеш,
чудиш се,
како та посада за комбајн?
Тако
лепо,
у мору сремског жита
комбајн је лађа.
У Срему никад ниси сам,
ту увек имаш неког да ти
помогне,
али и ти мораш увек бити спреман да
помогнеш кад
некоме устреба.
Сви они који то знају
Носе
део Срема у себи.
Ненад Руменић
ПОД ОКРИЉЕМ
ПОЗОРИШТА
На
позорници су глумци скакали
А ја сам се увоштио у мраку
Имали су буран драмски дијалог
Ја кризни унутрашњи монолог
Док су они правили сценске покрете
Ја сам градио недокучиве лавиринте
Кад су се играли пантомиме
Ја сам исконске гејзире усмеравао
кроз
напете уши
Кад су они играли дугу једночинку
Ја сам имао драму у три чина и
две паузе за чашу вина
Кад су урлали на даскама што живот
значе
Ја сам ћутао иза кулиса све
јаче и јаче
Док су њима суфлери терали облаке
треме
Мени је савест говорила у десетерцу
поеме
Некима је комад био лак водвиљ
За мене грчка трагедија у
љуштури зглавкара
Кад су актери акцентовали грубе речи
Ја сам мрморећи градио ликове
ситних глава и тешких нарави
Уперили су рефлектор на царску круну
глумца
А мени је тмина разједала срце
у мишјој пукотини
Аплаудирали су комедији тренутка
Док сам гушио хладне сузе у
себи
Кад су почели да спуштају завесу
Смислио сам епилог са пуно крвних
освета
Док су овације на ногама трајале
Нестајао сам лагано у мом
театру апсурда
ЦРНА
РАДНИЧКА ПТИЦА
Црна радничка
птица
кљунождере иструлеле мозгове
по грозоморним напуштеним перонима
Засићена свим могућим отпацима предграђа
долеће у гнездо испод надвожњака
Црна радничка птица
ту храни голуждраво-пијукаву
сабраћу моју
али мене прескаче
У одсјају емајлираног браника
са аутопута
искочи реалност:
бело-племићка птица
Редак
је то примерак за овакве крајеве
а у том срцу
као да осећам
пулс
сопствене немоћи
Са црним
окружењем и
никаквим
зрневљем
скроз
пригушене перспективе
бела птица
тавори-
пресамићена
у перју
на које је
алергична
Паничним
крештањем одашиље
сигнале за помоћ
Гнездо је сувише жуља
а злогуке очи прогањају
Колоније са фабричких димњака
не разумеју славопојање-
сувише су огрубелих крила
Бела
племићка птица
спопаднута
апоплексијама
претила је
одумирањем
препуштена
еколошким катастрофама
Све док
период миграције
није избацио
у стратосферу
бели род
Албатроси и
пеликани
истанчаним
инстинктом открише
мајушну
пишталицу
којој је тек
никло прво бело перо
Лепо паче међу
ружним канџама
и црним утварама
ускочи у кесу
спасиоца-пеликана
путујући миљама и миљама
ка местима
где птице хране на
градским трговима
а од њиховог перја праве
украсне јастуке
за богате
ВЕЉКО
Т.ЋИРКОВИЋ
ЈЕДИНА МОЈА
У
оку дугиних боја
Скрила си снове
Једина моја.
На прозор просути
бисери мраза
твоја стаза.
Осмех на длану плеше и зове
Снове,
Снове нове.
Уплетена у косу
Самоћа-
Плетенице твоје љуби.
Ноћ те губи
И ја...једина.
БОСИ
НА ТРАВИ
Плесала су
јутра
С твојом косом
Играли се зраци
Опијеног сунца
Боси на трави
Росу смо пили
Заборав
Руши... и мили, кроз вене.
Душом,крвари
Цвили
Твој поглед
Снен,опијен.
Руши се замак успомена.
Нестају трагови
Шапата,
Ноћи.
Поћи ћу...
И... ја ћу поћи са тугом,
Тамо где ветар
Обриса сузе
Уздaха и кише.
СВАНУЋЕ
ПОМИСЛИХ
Свануће
помислих...
Кад поглед ти ухватим
Стидљивим уздахом
Негде у бескрају.
Рукама
Везаним тананим сном
У диму твојих додира,
Једним оком провирим
Кроз завесу
Заборава и корака
Помислим...
Свануће,а овако је боље
У сну чекати,
Чекати.
ИЛИЈА
САНСКИ КЛЕПИЋ
КРАТКИ ПРИЛОГ ЗА НОВУ
МИТОЛОГИЈУ САМОЋЕ
с’ минотауром
ћу лако
само ти чувај
други крај канапа
лијепа Аријадна
али
ко би рекао
ти у чију се
љубав
није смјело
сумњати
оставила си
канап и отишла
минотаур је мртав
пут кроз лавиринт
можда бих и нашао
поручите
оцу мом Егеју
море је
спремно да га прими
црна застава
на лађи
није грешком
истакнута
ЛИТАНИЈА
ЦРНОГ ГАВРАНА
1.
у зору седмог дана
црни гавран ми рече
пријатељем назови мене
овако црног и порочног
никад ми не повјеруј
и то је једини услов
да наше пријатељство
може да траје
2.
ишчупах перо из гаврановог крила
он уплашен крикну
од његовог крика
његовим пером
насликах звијезду
на сјеверној страни неба
тако је почело наше пријатељство
3.
свом пријатељу гаврану
обојим перје
да га не препознају
да му не нанесу зло
они који се плаше лоших вијести
научим га да пјева
да сриче гласове
понекад он се јави
својим правим гласом
тек толико да се зна ко је ко
РАДИСАВ Б. ЦАКИЋ
ПРАСАК
После
великог-
праска,
Господ поче-
нос да копка,
те направи човека –
од глине,
а неког направи-
и од слине...
ПИЈАНСТВО
Онако
пијан док сам-
седео за шанком,
мислио сам да-
возим тенк
али флашу је-
померао шанкер,
те ја помислих-
да је вуче танкер...
М И Л А
Н Д Р А Ш К О В
И Ћ
З В Е З Д А Н
И С
О Н Е Т
Игра фотона у
бескрају етера,
уста
квазара као горка
дистанца,
јецај
бубице у чељусти
скакавца -
кад
се пробије последња
баријера.
Запис
у звезди сред
распршених снова.
Иза
тишине, ритуал
опчињених
призива
двери светова изгубљених
при
суноврату свих
свргнутих богова.
Кад
те опседа извитоперена
свест
тог
ентитета што ти
прождире разум -
спознаш
шта је рањени
универзум.
Изван
времена постоји и
други свет -
свет
што лелуја попут
те успомене -
звездане
струне, музика васељене.
П У
Т Н И К
Имам
свемирско одело
-
путоваћу.
Листам
водич
кроз галаксију
за аутостопере.
Плешимо
хаотичне мисли:
Зове
ме велика
небеска река,
звезде
су моје одредиште.
Неко
ветровито уточиште,
романсе
других димензија.
Још
није отворена
изложба
судњег дана.
Чека ме
додир бескраја,
мене, путника,
одабраног
за опстанак,
за обалу
неког
далеког
мора -
да оставим
отиске стопа
у песку,
негде на
рубу вечности.
У П О З Н А В
А Њ Е
Гледам
те
док се
тако опојно лепа
огледаш у
огледалу својих
снова.
И могу да
видим
иза твог
замагљеног
погледа -
тог незнанца.
Ти знаш
легенде о њему.
Незнанац
никад не
звони двапут.
Незнанац обично
долази с кишом.
Зна се како
звуче странци у
ноћи.
Како се сналази
странац у
страној земљи.
Можда је то
непознати из
норд експреса.
Не заљубљуј се
у незнанца.
Гледаш ме,
загледаш
ми уши,
чудан сам ти.
Питаш ме
да ли сам
и ја незнанац.
Био сам то
до малопре.
Драго ми је -
ја сам
Вулканац!
Г А Л А К Т И
Ч К И Ш А
Х О В С К
И Т У Р Н
И Р
Извештај
вашег репортера
На половини смо
овог јединственог
Мисаоног такмичења
Интелигентних
житеља Галаксије
Тренутно води
сјајни Мозгов
У стопу га
прати Земљанин
За њим Вулканац
Па Тралфамадоријанац
Мозгов је смирен
Планови дубоки
Потези елегантни
Земљанин је
самоуверен
Планови лукави
Интуиција наглашена
Нестрпљиво чекамо
Њихов дуел
Биће чупаво!
Најновије
вести
Невиђен
скандал!
У
мечу са Мозговом
Земљанин
ухваћен на делу
У
тоалету
Користио
недозвољену
Помоћ
компјутера
Какав
блам!
Избачен
са турнира
Резултати
- брисани
Јовица
Бегић Омољски
Ела
У
очају очаја
У пустињи пустиње
Помери кров
Облака.
Мисао
Удицe
Уби
Црва
Постојања
Трајања
Кајања
Бављења
Сањања.
|
