ПОСАДА ДЕЦА

982

 Посада Деца

Посада Деца

Посада Деца

Посада Деца

Посада Деца

Посада Деца

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 




po



Прва књига Посаде - Књижевне Авантуре:

ГАЛИМАТИЈАС НА ГАЛИЈИ ПОБУЊЕНИХ ГАЛА


galijatimas

cvrcci




konj




papagaj


tata
                 

цртежи : Павлина Руменић






dragan lukic

                Драган Лукић


          ДОБРИ МАЈСТОР ФРИЗЕР

Јоца никако није хтео да се шиша. Прошлога лета један фризер му је огребао уво, и Јоца сада стално мисли да ће му сваки фризер одсећи и лево и десно уво. Али од тада је Јоци порасла дуга коса и тата хоће да се Јоца подшиша. Узео тата Јоцу за руку и пошао од фризера до фризера, а Јоца ниједноме није дозволио да га подшиша. Плакао је, млатарао главом и бежао са столице. И онда је тата увео Јоцу у радњу доброг мајстора фризера.

Добри фризер је молио Јоцу да му дозволи да га подшиша. Покушавао је да га убеди како је то корисно и како он не скупља дечије уши. Јоца није хтео да попусти. Тада је добри мајстор фризер отишао иза паравана да промисли, а кад се вратио, предложио је Јоци да се играју фризера.

Рекао је:

– Хајде, Јоцо, ти буди фризер, па мене шишај.
Јоци се то учинило врло занимљиво па кад је прави добри фризер сео на столицу, Јоца дохвати маказе и поче сећи ретку црну косу. А онда је фризер рекао:
– Јоцо, али сад је ред да ја мало будем фризер.
Јоци се игра допала па је и он сео на столицу за шишање.
И тако је мало Јоца шишао фризера, мало фризер Јоцу, док Јоца није био потпуно и лепо подшишан, баш онако како је желео његов отац.

А кад је тата извео Јоцу из радње, добри фризер је скинуо с главе невешто ошишану власуљу.(перику)


Слон у аутобусу – Руб Роузи

Плави аутобус се заустави на углу. Један човек изађе, а један слон се попе. Шофер аутобуса погледа слона и рече:

– Забога! Ти се не можеш возити мојим аутобусом!
Слон тада рече:
– Али ја морам да стигнем на време у зоолошки врт на ручак. Имам новац за карту.
И он пружи сурлу у којој је држао новац.
Шофер рече:
– Али… али… ти ипак не можеш да се возиш мојим аутобусом. Превише си велики!
– Слонов поглед био је пун туге. И он рече:
– Али ја сам само мали слон. Нећу заузети много простора. Ја ћу се смањити, одистински ћу се смањити, маме ми.

Путници у аутобусу наговараху шофера да ипак повезе слона и он најзад рече:
– Па добро. Повешћу те али под условом да заузмеш једно једино место.
Слон купи карту и седе. Скупи се као миш на киши, сави своју дугу сурлу и примири се колико год је могао. Седео је тако мирно да чак ни очима није трептао.

На идућем раскршћу попе се нека госпођа и седе на седиште испред слона. На глави је имала црвени шеширић са веома дугим пером које је падало преко седишта и додиривало слонову сурлу. Кад је аутобус кренуо, перо поче да се њише лево-десно и да голица слона по сурли. Слон осети да може сваког часа да кине. Хтео је да скрене пажњу госпођи на њено перо, али да би то учинио, морао би да одвије сурлу. Како би иначе говорио?! А за његову сурлу није било довољно простора.

Перо је наставило да скакуће тамо-амо, горе-доле. Голицало је слона све више. Он је осећао… он је осећао… ап… ап… осећао је… осећао је… ап… ап… ап… ћаха!

Још нико на овоме свету није тако страшно кинуо. Његово шћућурено тело напе се као балон, а умотана сурла опружи се колико је дуга. Кад кину, одлетеше шешири са глава путника у аутобусу.

Црвени шеширић са дугим пером паде шоферу на главу, а његова капа паде слону на главу. Сви су били необично љути. Шофер заустави аутобус и путници стадоше да додају једни другима шешире. Затим шофер рече слону да мора да изађе из аутобуса. Сви путници рекоше да ће то бити најбоље решење. Слон, тешка срца, изађе и пође пешице у зоолошки врт.

Успут је још једном громко кинуо, али је то било напољу и ничији шешир није одлетео. Од тога дана ви никако не можете да видите слона у аутобусу.

slon


КИТ - Душко Радовић


Кит је велика животиња која живи у неким великим морима. Кит може да буде велики као мала кућа. Или мали као велика соба. Углавном су сви китови веома велики и познати су по тој својој величини. Неки кит Били живео је у Северном мору и пошто се хранио рибама и рибљим зејтином, порастао је као кућа. Или као брод. И тај Били морао је много да једе да нахрани своје велико тело. А како је јео све више, тело му је било све веће. А како му је тело постајало све веће, морао је да једе све више. Када је тај Били, после извесног времена, појео скоро све рибе Северног мора, почео је да гута и – људе. Превртао је репом рибарске чамце и гутао рибаре. Морао је јер је био гладан. За шест месеци прогутао је тако 49 људи. У приземље великог китовог тела населиле су се три породице. У горње спратове 20 самаца. А то је доста. Било их је пуно и препуно. Кит изгледа споља велики, али му је изнутра прилична тескоба; Људи су се мучили као пси у тој мрачној утроби. А пошто је кит био редовно гладан, јер и њему глад долази редовно дневно сваког дана, могло се очекивати да ће он за следећих шест месеци прогутати још 49 људи. За оне који су већ били у утроби кита то би било горе него и сама смрт. Кит је, међутим, морао да једе три пута дневно. Тако га је учила његова мајка, која је такође била кит.  И онда су ови људи, који су већ били у китовој утроби, и који су како-тако удесили свој живот, онда су они решили да сами хране кита. Да му, како знају, сваког дана спреме по један доручак, један ручак и једну вечеру, само да им више никога не утрпава. И од тога дана, кит је за доручак добијао хлеб намазан машћу и слане чајеве, од воде која је и у Северном мору само слана. За ручак су му вредне жене спремале слане супе од алги и увек неко тесто. Или кнедле, или палачинке, или крофне. За вечеру је кит јео оно што је остало од ручка и још понешто: мало сланине и куваних јаја, од галебова који су се такође сместили у утроби, у једном кавезу. Или компот од смокава, које су такође расле ту у утроби, у једној саксији. Тако је код тога кита основана једна мала кухиња у његовом стомаку. И било му је боље ту, него да се потуца по широком и дубоком и Северном мору, и да никада не зна да ли ће ручати и вечерати. И тако онда више није морао гутати рибаре, него само алге и само конзерве, и само џакове и сандуке са потопљених бродова и још понекад ситна дрва за потпалу. Једном речи, било му је врло добро. Пливао је морем лењо. Спавао је после ручка. Дивио се како су лепе планине око мора. Заборавили смо да вам кажемо. Он је, као и сви други китови, имао на глави водоскок. Кроз његове ноздрве шикљао је високи млаз слане морске воде и просипао се на његове мале очи. Од тога су му очи стално биле црвене.

                                         kit




piramida

                           
Пословице

Закон је мрежа у коју се муве хватају, а стршљенови прољећу.
Јаче село од сватова.
С голим прсима град се не узима.
Чија влада, тог и правда.
Луда сила брза погибија.
Где новац звечи, правда јечи.

     И бог би имао посла, кад би све стављао на кантар.   
     Где вуци суде, онде овце не дођу до правде.
Ко много лаже, много се и куне.
Увече триста, ујутру ништа.
Да је ражи колико је лажи, не би свет гладовао.
Лаж добро руча, али зло вечера.
Ко се не роди, не погреши.
Ако не можемо како хоћемо,а ми ћемо како можемо.

  Стрпљење од дудова лишћа свилено рухо кроји.
     Ко је срећан, и вране му јаје носе.

          Кад лисица предикује, пази добро на гуске.
                                         



 

   | П Р И Ч Е | Д А Р О В И | П О Е З И Ј А | И З Б О Р | П Р Е В О Д И | Л И Н К О В И | п о с а д а SF |            
 
| п р е у з м и или ч и т а ј | е с е ј и | н е о р а | п у т о п и с и | п о с а д а архива |

 

помоћ

Copyright © 1996-2005 Посада Веб

<== ==>