| ПРИЧЕ | ПОЕЗИЈА | ИЗБОР | ЕСЕЈИ | ПОСАДА ДЕЦА | ПРЕУЗМИ ИЛИ ЧИТАЈ | |
| ДАРОВИ | ПРЕВОДИ | ЛИНКОВИ | НЕОРА | ПОСАДА SF | ПОСАДА АРХИВА |
ПУТОПИСИ ************* Одиграј Потез |
Пртина
Узели су од њега све што су хтели.
Остао је дупло усамљен. У земљи напуштене среће и упишане наде прави пријатељи могу да буду искључиво лудаци.
Путовање са лудацима нема одредиште.
Таленат за скупљање лудака открио је ненамерно без икакве жеље да се то догоди. То је касније постао хоби, затим страст и на крају визија. Истине ради лудаци су се појављивали намагнетисани и радосни за дружење. Било их је свуда, само су навирали. Искрено био је затечен и збуњен таквом ситуацијом.
Било је и оних који су на силу хтели да полуде. Они су отежавали иовако тешку ситуацију. Њима није могао да верује. На њих је гледао подозриво испуњен дубоком сумњом.
Неко је тог дана решио да баца бомбе. Рушили су град. Седео је са својим лудацима на пољани и јео кобасице. Паделе су бомбе, мрачило се небо из земље су побегле боје и она је остала сува и црна.
Један лудак накострешен и црн тражио је још лука. Ставио је у његов тањир кобасицу и прстом показао да ћути док падају бомбе.
- Не прича се док падају бомбе, него се једе и ћути.
Други лудак је тражио пиво.
Њему је дао дигитрон и он је почео да рачуна. Више није ништа тражио.
Авиони се разлетели, бомбе грувају. Гледа своје лудаке на пољани, мило му је што једу кобасице и скромно ћуте. Нека само једу и јачају.
Кад дође час биће непобедиви.
Сите лудаке још нико није победио.
