ПРИЧА О МАСТИЛУ И ХАРТИЈИ
                                        
Лист хартије који је, одавно већ са другим истим таквим листовима, спокојно лежао на писаћем столу, једног лепог дана освану сав прекривен знацима.

Неко перо, натопљено као гар црним мастилом, беше га прекрило многим цртежима и речима. „Зар ме ниси могло поштедети овога понижења?“, рече увређено лист хартије мастилу.

 „Упрљало си ме, заувек си ме упропастило проклетим црнилом“. „Чекај“, одговoри му мастило. „Ниси ти сада упрљан, него оденут речима. Више ниси обичан лист хартије, већ порука.

Ти сада чуваш човекову мисао, постао си његов драгоцени помоћник“. И збиља, мало потом, распремајући сто, човек опази расуте листове хартије и покупи их да би их бацио у ватру.

Тад угледа лист исписан мастилом, па баци све остале, а онај који је носио разговетну поруку људског ума врати на место.

Леонардо да Винчи

                 

       Ранко Неопранко

Док је био сасвим мали,
Вриштао је кад га прали!
А када је био већи, умео је и утећи!
Умео је да се скрије,
Да га мати не умије!
На блато се сасвим свико,
Беше прљав као нико!
Другови га зато звали,
Баш у збиљи, не у шали –
Мали Ранко Неопранко!

                                                              Бранислав - Брана Цветковић

Пословице

Ако језик не излаја, глава не исклима.

     Бибер је зрно малено, али пред господу излази.

  Будале куће зидају, а мудри их купују.

 Велика дрвета дуго расту, али за час падну.

   Где је танко ту се кида.

Далеко као небо од земље.

Зао чобан а још горе овце.

     За хајдуком у гору не иди.

   И то ће проћи.

       Јечам трчи а ракија виче.

         Тешко другу без друга, и славују без луга !

    Од кмета и бесједа.

        Није украо, већ узео да нико не види.