Чаробни гејзер идиле
07.08.2026 • Есеји • Аутор: Игор Љубић
Кад си у ситуацији да испољиш разумевање, ведрину и праштање, иако је окружење крцато бесом, љубомором и злурадошћу. Да се умијеш, прекрстиш трипут, целиваш икону и тако ти почне дан, амин. Да си каткад видно нерасположен, покуњен, опседнут неразјашњеним дилемама. Да саговорнику приуштиш искреност, без остатка и устезања. Да уз све ризике укажеш поверење неком ког једва познајеш. Кад пораниш са синовима на недељну литургију, учествујеш у литији или седиш лежеран на клупи испод храста у порти парохијске цркве. Запутиш се у примамљиве крајолике где си ономад као тршави, нестрпљиви дечак често табанао. Осетиш васцелим телом жар усхићења, зачињен блаженим мирисом лета и детињства.
