Помпа
13.10.2026 • Приче • Аутор: Ненад Руменић
Најдраже ми је кад неки непознат читаоц на узглављу свог кревета, у мекој трави ливаде или удобном седишту авиона читајући моју књигу,застане код неких реченица,замисли се и ода пошту таквој конструкцији речи и најезди идеја. Знојим се кад други упере прст у мене и нареде: “Читај” или “Објасни своје пасусе и строфе”. Кад чујем шкљоцање фотоапарата или механичке аплаузе публике,кроз једњак испливају сви моји страхови, и гађење ми преплави усну дупљу. Нисам ја за центар пажње где те сви посматрају као да си добар комад за одстрел и(ли) укусно месо за књигождере. Пегава мечка на вашару изгладнелих таштина.
